Шпанци "полудели" за српским везистима, као никад прије!

Почетком овог миленијума у Шпанији је наступао двоцифрен број српских играча, али за читаву деценију - међу њима су била само тројица дефанзивних/централних везних. А онда је дошла 2014. године и све их је више и више!

Фудбал 24.07.2019 | 12:26 У року од 24 сата - чак тројица српских играча су потписала уговоре са тимовима из Шпаније!

Најзвучнији трансфер свакако је остварио Немања Гудељ (27) који је изненада потписао за Севиљу, Дарко Брашанац (27) је из Бетиса прешао у Осасуну за милион евра, док се сваког тренутка очекује и озваничење сарадње Немање Радоје (25) и Левантеа.

Осим држављанства и повремених наступа за репрезентацију Србије, заједничко за сва три фудбалера јесте да наступају на позицији дефанзивног/централног везног.

У питању је позиција на којој Шпанци имају огроман број квалитетних домаћих играча, али исто тако приметан је тренд у последњих пет година да све чешће тимови из "средње категорије" - доводе српске везисте за то место у тиму, а све је кренуло управо од Радоје и Селте...

Бивши капитен Војводине стигао је у Виго у лето 2014. године, када га је "стара дама" продала буквално на полувремену утакмице против ОФК Београда (3:0).

Селтина понуда била је практично ултиматум, Војводина је морала одмах да одговори, а Радоја се није покајао због одласка на запада Шпаније, иако је последња сезона - када је опет добио ултиматум да потпише нови уговор - била за заборав.

Отишао је у непознато, одиграо 146 мечева за Селту, а веровали или не - Србија пре њега тачно четири године није "дала" ниједног везисту за Ла Лигу.

У питању је Милан Смиљанић, коме је то била последња година на Пиринејима, када је као позајмљени фудбалер Еспањола наступао за Спортинг Хихон, додуше симболично (6 мечева). Пре њега у тој деценији, од дефанзивних везних, играли су још само Драган Младеновић(Сосиједад) и Иван Томић (Алавес), чак иако је тада наступао и двоцифрен број српских фудбалера у Примери.

Поредећи са овом деценијом, односно ако одемо тек пет година уназад, број српских централно-дефанзивних везиста већ сада износи - девет!

Уз поменути трио (Гудељ, Радоја и Брашанац) вреди истаћи Немању Максимовића (Хетафе), коме "тече" трећа година у Шпанији, прошле сезоне је био стандардан и умало је са тимом из предграђа Мадрида стигао до Лиге шампиона, али је она ипак отишла његовом земљаку.

У питању је Урош Рачић, везиста Валенсије, који је провео импресивних шест месеци на позајмици у друголигашу (Тенерифе), а тренутно су опције Примера - или чекање "слепих мишева".

Пре две сезоне видели смо леп простор за Сашу Лукића, који је играо као позајмљени фудбалер Торина у Левантеу и оставио је одличан утисак - довољан да га Мацари "врати" у клуб, док је знатно мање минута на терену проводио искусни Здраво Кузмановић (Малага).

У сезони 2016/17 у Шпанији су играла још двојица српских централних везних фудбалера, који су касније заједно наступала и у Црвеној звезди. Додуше кратко.

То су Горан Чаушић (Осасуна) и Ненад Крстичић (Алавес) који су у тој такмичарској години имали одличне наступе за своје клубове, с тим да је клуб првопоменутог испао из елите, али су партије биле довољне за трансфер у Русију.

Тешко је "израчунати" који је заједнички чинилац свим набројаним српским фудбалерима, пошто и поред наступа на сличној позицији - имају различите улоге од клуба до клуба.

Неки су више оријентисани на дефанзиву, други су учествовали и у изградњи напада и имали дозволу да крену напред, али је чињеница да добре партије већине њих - терају клубове из Шпаније да размишљају и о опцијама из Србије када крену у потрагу за везним фудбалерима.

Могу да очекују борбеност, пожртвованост, залагање и "трку". 

И то је некад довољно, кад имате мајсторе.

Извор: мондо.рс