Španci "poludeli" za srpskim vezistima, kao nikad prije!
Početkom ovog milenijuma u Španiji je nastupao dvocifren broj srpskih igrača, ali za čitavu deceniju - među njima su bila samo trojica defanzivnih/centralnih veznih. A onda je došla 2014. godine i sve ih je više i više!
Fudbal 24.07.2019 | 12:26
Najzvučniji transfer svakako je ostvario Nemanja Gudelj (27) koji je iznenada potpisao za Sevilju, Darko Brašanac (27) je iz Betisa prešao u Osasunu za milion evra, dok se svakog trenutka očekuje i ozvaničenje saradnje Nemanje Radoje (25) i Levantea.
Osim državljanstva i povremenih nastupa za reprezentaciju Srbije, zajedničko za sva tri fudbalera jeste da nastupaju na poziciji defanzivnog/centralnog veznog.
U pitanju je pozicija na kojoj Španci imaju ogroman broj kvalitetnih domaćih igrača, ali isto tako primetan je trend u poslednjih pet godina da sve češće timovi iz "srednje kategorije" - dovode srpske veziste za to mesto u timu, a sve je krenulo upravo od Radoje i Selte...
Bivši kapiten Vojvodine stigao je u Vigo u leto 2014. godine, kada ga je "stara dama" prodala bukvalno na poluvremenu utakmice protiv OFK Beograda (3:0).
Seltina ponuda bila je praktično ultimatum, Vojvodina je morala odmah da odgovori, a Radoja se nije pokajao zbog odlaska na zapada Španije, iako je poslednja sezona - kada je opet dobio ultimatum da potpiše novi ugovor - bila za zaborav.
Otišao je u nepoznato, odigrao 146 mečeva za Seltu, a verovali ili ne - Srbija pre njega tačno četiri godine nije "dala" nijednog vezistu za La Ligu.
U pitanju je Milan Smiljanić, kome je to bila poslednja godina na Pirinejima, kada je kao pozajmljeni fudbaler Espanjola nastupao za Sporting Hihon, doduše simbolično (6 mečeva). Pre njega u toj deceniji, od defanzivnih veznih, igrali su još samo Dragan Mladenović(Sosijedad) i Ivan Tomić (Alaves), čak iako je tada nastupao i dvocifren broj srpskih fudbalera u Primeri.
Poredeći sa ovom decenijom, odnosno ako odemo tek pet godina unazad, broj srpskih centralno-defanzivnih vezista već sada iznosi - devet!
Uz pomenuti trio (Gudelj, Radoja i Brašanac) vredi istaći Nemanju Maksimovića (Hetafe), kome "teče" treća godina u Španiji, prošle sezone je bio standardan i umalo je sa timom iz predgrađa Madrida stigao do Lige šampiona, ali je ona ipak otišla njegovom zemljaku.
U pitanju je Uroš Račić, vezista Valensije, koji je proveo impresivnih šest meseci na pozajmici u drugoligašu (Tenerife), a trenutno su opcije Primera - ili čekanje "slepih miševa".
Pre dve sezone videli smo lep prostor za Sašu Lukića, koji je igrao kao pozajmljeni fudbaler Torina u Levanteu i ostavio je odličan utisak - dovoljan da ga Macari "vrati" u klub, dok je znatno manje minuta na terenu provodio iskusni Zdravo Kuzmanović (Malaga).
U sezoni 2016/17 u Španiji su igrala još dvojica srpskih centralnih veznih fudbalera, koji su kasnije zajedno nastupala i u Crvenoj zvezdi. Doduše kratko.
To su Goran Čaušić (Osasuna) i Nenad Krstičić (Alaves) koji su u toj takmičarskoj godini imali odlične nastupe za svoje klubove, s tim da je klub prvopomenutog ispao iz elite, ali su partije bile dovoljne za transfer u Rusiju.
Teško je "izračunati" koji je zajednički činilac svim nabrojanim srpskim fudbalerima, pošto i pored nastupa na sličnoj poziciji - imaju različite uloge od kluba do kluba.
Neki su više orijentisani na defanzivu, drugi su učestvovali i u izgradnji napada i imali dozvolu da krenu napred, ali je činjenica da dobre partije većine njih - teraju klubove iz Španije da razmišljaju i o opcijama iz Srbije kada krenu u potragu za veznim fudbalerima.
Mogu da očekuju borbenost, požrtvovanost, zalaganje i "trku".
I to je nekad dovoljno, kad imate majstore.
Izvor: mondo.rs
Komentari / 0
Ostavite komentar