Прича: Гдје је логика продаје Икардија за 50.000.000?

И куповине Лукакуа за 90. 000. 000 евра? Проблеми Интера и Милана, главобоља око Џека у Роми и необична пословна политика Лација. . .

Фудбал 21.07.2019 | 23:06
Прича: Гдје је логика продаје Икардија за 50.000.000?
Цела Италија се пита: шта су то урадили тако страшно Икарди и његова супруга Ванда па да су их фамилија Жанг и Бепе Марота прецртали “за вијеке вјекова”? Такође, није јасно ни априори избацивање Најнголана из комбинација за следећу сезону. Ако погледамо састав на располагању Антонија Контеа, Икарди и Најнголан су управо профили играча који су потребни Неразурима. 

Није бистра ни логика да продате Икардија за 50-60.000.000 евра, а онда да купите Лукакуа, који свакако није бољи играч од Маурита, за готово 90.000.000 евра (провизије укључене)? Вероватно је Мароти и Аузилију пало на памет исто питање, па су закочили око куповине Белгијанца, тим пре што фамилија Жанг, изгледа, није више спремна да финансира капом и шаком појачања Неразура. 

Знало се да је Најнголан проблематичан играч. Није била тајна његова склоност ка ноћном животу, недисциплина, неодговорност. Али је драстична промена да играч који је плаћен готово 40.000.000 евра (24.000.000 кеш, плус Сантон и Заниоло), у року од годину дана, постане непожељан. Апсурд је још већи ако се зна да је Антонио Конте док је тренирао Челси инсистирао да Нинџа стигне на Стамфорд бриџ. 

Интер мора, поред Икардија и Најнголана, да прода још неколико играча. Све је извесније да ће међу њима бити и Иван Перишић. Конте га не види као одговарајућег другог шпица, а већ му је ставио до знања да не задовољава критеријуме за спољног везног у формацији 3-5-2, пошто је Хрват за Контеа нападач, а њему треба неко ко ће покривати цео бок, “цоаст то цоаст”. Тако би у следећих неколико недеља, Икарди, Најнголан и Перишић, који су били носиоци игре на почетку прошле сезоне, могли да се нађу на новим дестинацијама. Марота и Аузилио се надају да би од продаје тројице фудбалера могли да инкасирају 120.000.000 евра с којима би могли да испуне све жеље Антонија Конте за следећу сезону. То су жеље, стварност је нешто друго. 

Милан је у великим проблемима. Спасоносни потез фамилије Сингер је био ангажовање Паола Малдинија и Звонимира Бобана. Да две легенде нису у Миланелу, већ би имали протесте навијача и веома напету ситуацију. Захваљујући престижу и провереној верности Росонерима двојица асова имају довољно кредита и времена да конструишу респектабилан тим за следећу сезону. 

Изостанак доласка Веретуа, после испуштања Сенсија и Бареле који су се определили за комшије, показало је размере алармантног стања у Миланелу. Француз је хтео да дође у Милан, али Росонери нису имали 18-19.000.000 евра да га плате, а Фјорентина није желела Биљу као парцијалну контрапартију. 

Како невоље никада не долазе саме, једини играч који је могао да обезбеди кеш Милану и уносну плусваленцу за финансијски фер-плеј УЕФА, остао је без “просаца”. Звучи невероватно, али Донаруму не жели нико да купи. ПСЖ је одлучио да пружи поверење Ареоли, а Манчестер Јунајтед се договорио са Де Хеом. Тако Милан у беспарици мора да плаћа два голмана 20.000.000 евра годишње (Донарума има бруто плату готово 13.000.000 евра, мало више од 6.000.000 евра нето, а Рејна 7.000.000, од чега 3.500.000 нето). Да све буде гротескније, у својим редовима има и Плицарија, још једног изузетно надареног чувара мреже, неки кажу и да је већи таленат од Донаруме. 

Јувентус је тријумфално завршио први део прелазног рока са представљањем Матијса Де Лихта. Сада долази на ред тежи део посла: спортски директор Паратичи мора да прода барем 4-5 играча да би могао да стави шлаг на торту кампање појачања за сезону 2019/2020. Проблем је што нико од фудбалера чији су трансфери предвиђени, не жели да напусти Торино. 

Не ради се само о Гонзалу Игуаину који је већ одбио понуде Вест Хема и Роме, већ и о Марију Манџукићу, Квадраду, Кости, Дибали, Кедири, Матуидију. Наравно није лако ни наћи клубове за поменуте фудбалере имајући у виду њихова примања које може да исплати лимитиран део клубова, не само у Италији већ и у Европи. 

Чак и они који би хтели да пробају срећу далеко од Торина, попут голмана Перина, суочили су се са непредвиђеним препрекама. Трансфер вредан 15.000.000 у Бенфику виси у ваздуху и изгледа да су Португалци спремни да узму само на позајмицу италијанског чувара мреже, чији би откуп био условљен бројем одиграних утакмица. Клуб из Лисабона не жели да купи мачку у џаку и жели да се обезбеди имајући у виду да се португалски и италијански лекари не слажу када ће се Перин вратити на гол после операције. 

Рома је већ потрошила преко 120.000.000 евра, укључујући позајмице, откупе и бонусе које је платила или ће платити за Спинацолу, Дијавару, Веретуа, Манчинија и Лопеза. На први поглед би могло да се каже да нови спортски директор Ђанлука Петраки наставља истим путем који су утабали Валтер Сабатини и Монћи. Рома под палицом итало-америчког бизнисмена Џејмса Палоте наставља да примењује оно што се у жаргону зове “трејдинг”. У међувремену је у касе ушло или ће приспети, кроз бонусе и откупе, нешто мање од 100 милиона. Наравно највећи део инкасираног отпада на Маноласа, Ел Шаравија, Луку Пелегринија и Жерсона. 

На голманској позицији Рома је свакако боље покривена него што је била - Лопез је, барем по статистици био други голман Лиге, одмах иза Тер Штегена из Барселоне - то се не може рећи за дефанзивну линију Манчини је далеко слабији играч од Маноласа, а Спинацола још увек није уверљивије решење од Коларова. Верету и Дијавара су велике непознанице. Дијавара је ишао низбрдицом у последње две сезоне. Алармантно је да су га и Сари и Анчелоти смарали недораслим за њихове Наполије. Верету је занимљив играч, ако би пронашао континуитет у својим представама могао би да буде велико појачање. Ипак, не треба сметнути с ума да је играо у тиму који се спасао у последњем колу испадања из Серије А. 

Били смо и остајемо на позицији да је за Рому најбоље да Един Џеко остане у Тригорији. Алтернативе, укључујући и Гонзала Игуаина или коштају више од Бошњака или нису на његовој висини. Зашто би га онда мењали? Рома је купила Џека за 15.000.000 евра од Манчестер Ситија и он је у претходне четири године амортизовао комплетно инвестицију коју су Ђалороси уложили. Другим речима, не види се мотив зашто би Рома потрошила 36.000.000 евра за Игуаина. Новац који неће моћи да надокнади, ни да амортизује, имајући у виду плату коју тражи Пипита. 

Председник Лација Клаудио Лотито је прославио својих првих 15 година на челу Лација изјавивши да му је намера да клуб остави у наследство свом сину. Добар део навијача Небескоплавих је доживео ту изјаву више као претњу него као обећање чијем се испуњењу ваља надати. Од Лотитове терапије се не умире, али се и не оздрављује. Текући прелазни рок је само још један доказ. Доласци Лацарија и Вавра су на линији кампања за појачања Небескоплавих. Рома, примера ради, за најскупље придошлице троши између 20 и 30 милиона, Лацио ретко када пробије границу од 15.000.000 евра. 

Евентуална продаја Сергеја Милинковића Савића, која ће сигурно оборити рекорд највишег трансфера у излазу Лација, неће променити филозофију Лотитовог деловања на фудбалској пијаци. Имена играча који се помињу у случају Сергејовог одласка одговарају перфектно профилу играча које доводи Игли Таре: Собослаји, Јазиџи, Амири, Бруно Виана…

За разлику од Роме и Лација који се у овом прелазном року понашају уобичајено, Наполи се креће по, до сада, неутабаним стазама за председника Де Лаурентиса и спортског директора Ђунтолија. Наполитанци су нас навикли да када продају за велику суму новца реинвестирају добар део зарађеног у нове добре и веома перспективне фудбалере. Могло би се рећи да се Наполи, у неку руку, понашао као Атлетико Мадрид у Шпанији. С тим што је наполитанска линија  Торес, Агуеро, Фалкао, Дијего Коста, Гризман, гласила Лавеци - Кавани - Игуаин - Милик. 

Новина је што Наполи овог лета игра у офанзиви у прелазном року. Приоритет је појачати тим а затим се “ослободити” вишкова. Довођење Маноласа је један сигнал док је други, можда и још моћнији знак, озбиљно интересовање Наполија за играче великог калибра: Хамеса Родригеза, Пепеа, Икардија. Де Лаурентис овог лета не снима филмове, жели да створи причу о којој ће се снимати филмови а од трећег скудета Наполија нема боље теме. 

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар