Priča: Gdje je logika prodaje Ikardija za 50.000.000?
I kupovine Lukakua za 90. 000. 000 evra? Problemi Intera i Milana, glavobolja oko Džeka u Romi i neobična poslovna politika Lacija. . .
Fudbal 21.07.2019 | 23:06
Nije bistra ni logika da prodate Ikardija za 50-60.000.000 evra, a onda da kupite Lukakua, koji svakako nije bolji igrač od Maurita, za gotovo 90.000.000 evra (provizije uključene)? Verovatno je Maroti i Auziliju palo na pamet isto pitanje, pa su zakočili oko kupovine Belgijanca, tim pre što familija Žang, izgleda, nije više spremna da finansira kapom i šakom pojačanja Nerazura.
Znalo se da je Najngolan problematičan igrač. Nije bila tajna njegova sklonost ka noćnom životu, nedisciplina, neodgovornost. Ali je drastična promena da igrač koji je plaćen gotovo 40.000.000 evra (24.000.000 keš, plus Santon i Zaniolo), u roku od godinu dana, postane nepoželjan. Apsurd je još veći ako se zna da je Antonio Konte dok je trenirao Čelsi insistirao da Nindža stigne na Stamford bridž.
Inter mora, pored Ikardija i Najngolana, da proda još nekoliko igrača. Sve je izvesnije da će među njima biti i Ivan Perišić. Konte ga ne vidi kao odgovarajućeg drugog špica, a već mu je stavio do znanja da ne zadovoljava kriterijume za spoljnog veznog u formaciji 3-5-2, pošto je Hrvat za Kontea napadač, a njemu treba neko ko će pokrivati ceo bok, “coast to coast”. Tako bi u sledećih nekoliko nedelja, Ikardi, Najngolan i Perišić, koji su bili nosioci igre na početku prošle sezone, mogli da se nađu na novim destinacijama. Marota i Auzilio se nadaju da bi od prodaje trojice fudbalera mogli da inkasiraju 120.000.000 evra s kojima bi mogli da ispune sve želje Antonija Konte za sledeću sezonu. To su želje, stvarnost je nešto drugo.
Milan je u velikim problemima. Spasonosni potez familije Singer je bio angažovanje Paola Maldinija i Zvonimira Bobana. Da dve legende nisu u Milanelu, već bi imali proteste navijača i veoma napetu situaciju. Zahvaljujući prestižu i proverenoj vernosti Rosonerima dvojica asova imaju dovoljno kredita i vremena da konstruišu respektabilan tim za sledeću sezonu.
Izostanak dolaska Veretua, posle ispuštanja Sensija i Barele koji su se opredelili za komšije, pokazalo je razmere alarmantnog stanja u Milanelu. Francuz je hteo da dođe u Milan, ali Rosoneri nisu imali 18-19.000.000 evra da ga plate, a Fjorentina nije želela Bilju kao parcijalnu kontrapartiju.
Kako nevolje nikada ne dolaze same, jedini igrač koji je mogao da obezbedi keš Milanu i unosnu plusvalencu za finansijski fer-plej UEFA, ostao je bez “prosaca”. Zvuči neverovatno, ali Donarumu ne želi niko da kupi. PSŽ je odlučio da pruži poverenje Areoli, a Mančester Junajted se dogovorio sa De Heom. Tako Milan u besparici mora da plaća dva golmana 20.000.000 evra godišnje (Donaruma ima bruto platu gotovo 13.000.000 evra, malo više od 6.000.000 evra neto, a Rejna 7.000.000, od čega 3.500.000 neto). Da sve bude grotesknije, u svojim redovima ima i Plicarija, još jednog izuzetno nadarenog čuvara mreže, neki kažu i da je veći talenat od Donarume.
Juventus je trijumfalno završio prvi deo prelaznog roka sa predstavljanjem Matijsa De Lihta. Sada dolazi na red teži deo posla: sportski direktor Paratiči mora da proda barem 4-5 igrača da bi mogao da stavi šlag na tortu kampanje pojačanja za sezonu 2019/2020. Problem je što niko od fudbalera čiji su transferi predviđeni, ne želi da napusti Torino.
Ne radi se samo o Gonzalu Iguainu koji je već odbio ponude Vest Hema i Rome, već i o Mariju Mandžukiću, Kvadradu, Kosti, Dibali, Kediri, Matuidiju. Naravno nije lako ni naći klubove za pomenute fudbalere imajući u vidu njihova primanja koje može da isplati limitiran deo klubova, ne samo u Italiji već i u Evropi.
Čak i oni koji bi hteli da probaju sreću daleko od Torina, poput golmana Perina, suočili su se sa nepredviđenim preprekama. Transfer vredan 15.000.000 u Benfiku visi u vazduhu i izgleda da su Portugalci spremni da uzmu samo na pozajmicu italijanskog čuvara mreže, čiji bi otkup bio uslovljen brojem odigranih utakmica. Klub iz Lisabona ne želi da kupi mačku u džaku i želi da se obezbedi imajući u vidu da se portugalski i italijanski lekari ne slažu kada će se Perin vratiti na gol posle operacije.
Roma je već potrošila preko 120.000.000 evra, uključujući pozajmice, otkupe i bonuse koje je platila ili će platiti za Spinacolu, Dijavaru, Veretua, Mančinija i Lopeza. Na prvi pogled bi moglo da se kaže da novi sportski direktor Đanluka Petraki nastavlja istim putem koji su utabali Valter Sabatini i Monći. Roma pod palicom italo-američkog biznismena Džejmsa Palote nastavlja da primenjuje ono što se u žargonu zove “trejding”. U međuvremenu je u kase ušlo ili će prispeti, kroz bonuse i otkupe, nešto manje od 100 miliona. Naravno najveći deo inkasiranog otpada na Manolasa, El Šaravija, Luku Pelegrinija i Žersona.
Na golmanskoj poziciji Roma je svakako bolje pokrivena nego što je bila - Lopez je, barem po statistici bio drugi golman Lige, odmah iza Ter Štegena iz Barselone - to se ne može reći za defanzivnu liniju Mančini je daleko slabiji igrač od Manolasa, a Spinacola još uvek nije uverljivije rešenje od Kolarova. Veretu i Dijavara su velike nepoznanice. Dijavara je išao nizbrdicom u poslednje dve sezone. Alarmantno je da su ga i Sari i Ančeloti smarali nedoraslim za njihove Napolije. Veretu je zanimljiv igrač, ako bi pronašao kontinuitet u svojim predstavama mogao bi da bude veliko pojačanje. Ipak, ne treba smetnuti s uma da je igrao u timu koji se spasao u poslednjem kolu ispadanja iz Serije A.
Bili smo i ostajemo na poziciji da je za Romu najbolje da Edin Džeko ostane u Trigoriji. Alternative, uključujući i Gonzala Iguaina ili koštaju više od Bošnjaka ili nisu na njegovoj visini. Zašto bi ga onda menjali? Roma je kupila Džeka za 15.000.000 evra od Mančester Sitija i on je u prethodne četiri godine amortizovao kompletno investiciju koju su Đalorosi uložili. Drugim rečima, ne vidi se motiv zašto bi Roma potrošila 36.000.000 evra za Iguaina. Novac koji neće moći da nadoknadi, ni da amortizuje, imajući u vidu platu koju traži Pipita.
Predsednik Lacija Klaudio Lotito je proslavio svojih prvih 15 godina na čelu Lacija izjavivši da mu je namera da klub ostavi u nasledstvo svom sinu. Dobar deo navijača Nebeskoplavih je doživeo tu izjavu više kao pretnju nego kao obećanje čijem se ispunjenju valja nadati. Od Lotitove terapije se ne umire, ali se i ne ozdravljuje. Tekući prelazni rok je samo još jedan dokaz. Dolasci Lacarija i Vavra su na liniji kampanja za pojačanja Nebeskoplavih. Roma, primera radi, za najskuplje pridošlice troši između 20 i 30 miliona, Lacio retko kada probije granicu od 15.000.000 evra.
Eventualna prodaja Sergeja Milinkovića Savića, koja će sigurno oboriti rekord najvišeg transfera u izlazu Lacija, neće promeniti filozofiju Lotitovog delovanja na fudbalskoj pijaci. Imena igrača koji se pominju u slučaju Sergejovog odlaska odgovaraju perfektno profilu igrača koje dovodi Igli Tare: Soboslaji, Jazidži, Amiri, Bruno Viana…
Za razliku od Rome i Lacija koji se u ovom prelaznom roku ponašaju uobičajeno, Napoli se kreće po, do sada, neutabanim stazama za predsednika De Laurentisa i sportskog direktora Đuntolija. Napolitanci su nas navikli da kada prodaju za veliku sumu novca reinvestiraju dobar deo zarađenog u nove dobre i veoma perspektivne fudbalere. Moglo bi se reći da se Napoli, u neku ruku, ponašao kao Atletiko Madrid u Španiji. S tim što je napolitanska linija Tores, Aguero, Falkao, Dijego Kosta, Grizman, glasila Laveci - Kavani - Iguain - Milik.
Novina je što Napoli ovog leta igra u ofanzivi u prelaznom roku. Prioritet je pojačati tim a zatim se “osloboditi” viškova. Dovođenje Manolasa je jedan signal dok je drugi, možda i još moćniji znak, ozbiljno interesovanje Napolija za igrače velikog kalibra: Hamesa Rodrigeza, Pepea, Ikardija. De Laurentis ovog leta ne snima filmove, želi da stvori priču o kojoj će se snimati filmovi a od trećeg skudeta Napolija nema bolje teme.
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar