НБА пијаца, дивизија Атлантик...

Бруклин победник прелазног рока, Филаделфија жели на врх Истока, шта је то спремио Њујорк? Ко је дошао, ко је отишао, ко је остао. . . ?

Кошарка 17.07.2019 | 22:45
НБА пијаца, дивизија Атлантик...
БОСТОН СЕЛТИКС

Нови уговори: Данијел Тајс (две године, 10.000.000 долара), Бред Вонамејкер (једна година, 1.400.000 долара)

Дошли: Кемба Вокер (четири године, 141.000.000 долара), Енес Кантер (две године, 10.000.000 долара), Венсан Поарје (две године, 2.300.000 долара)

Драфт: Ромео Ленгфорд (14. пик), Грент Вилијамс (22. пик), Карсен Едвардс (33. пик), Тремонт Вејтерс (51. пик)

Отишли: Кајри Ирвинг (Бруклин), Ал Хорфорд (Филаделфија), Тери Розијер (Шарлот), Маркус Морис (Сан Антонио), Гершон Јабусел

Дени Ејнџ, ГМ Бостона, протеклих година је одрадио сјајан посао у слагању екипе Селтикса у походу на врх НБА лиге. Успео је да скупи много пикова прве рунде драфта, пре свега због оне чувене 'пљачке' Бруклина када им је послао Кевина Гарнета и Пола Пирса, а с тим пиковима у клуб довео пуно младих играча, те вођу у виду Ала Хорфорда. На то је пре две године 'налепио' Кајрија Ирвинга и Гордона Хејворда и изгледало је као да је Бостон спреман на нову титулу. Но, Селтикси нису имали среће с повредама, а у лову на коначну, највећу награду, односно довођење Ентонија Дејвиса, спречио их је сам Дејвис који једноставно није желео да дугорочно игра у Бостону. На све се надовезала и чињеница да је Бостон прошле сезоне имао одређених проблема у свлачионици па се овог лета потенцијална шампионска екипа донекле распала – Ирвинг је одлучио да заједно с Кевином Дурантом покуша да створи победничку екипу у Бруклину, а Бостон није желео да да велики новац Хорфорду који је после тога отишао у Филаделфију. Но, Ејнџсе није предао.

Чим је схватио да од останка Ирвинга неће бити ништа, довео је Кембу Вокера којем Шарлот није желео да дâ 'супермакс' уговор. Он би готово у свим сегментима могао у потпуности да наследи Ирвинга, а могао би боље да се уклопи у састав тренера Бреда Стивенса који доказано воли ниске плејмејкере што је доказао и у случају Ајзеје Томаса. Ипак, иако има оних који ће рећи да је Вокер бољи играч од Ирвинга, то не одговара истини, а посебно ће се изостанак новог плејмејкера Нетса видети у неизвесним завршницама где је он један од бољих у лиги.

Но, више од Ирвинга недостајаће Хорфорд који је на неки начин покретао Стивенсов систем затварајући све рупе у одбрани, а у нападу је његова могућност разигравања олакшавала посао спољним играчима. Посебно је болно што му је замена Енес Кантер, доказана рупа у одбрани те ће бити занимљиво видети како ће Вокер и Кантер бранити пик енд рол, практично почетну акцију свих НБА екипа коју ће сада противници Бостону сервирати у неограниченим количинама. Ни Кантер ни Вокер нису добри у преузимању па ће остали играчи морати много да помажу у тим ситуацијама, а колико год у теорији то они могу да ураде, толико је јасно да ће Бостон на тој страни паркета бити слабији него лане.

Бостон ипак није лош, далеко од тога. На почетку прошле сезоне било је доста оних који су ЏејсонаТејтума упоређивали с Дурантом, а он је истина сјајно играо. Касније је пао његов ниво игре, али ако Тејтумуспе да игра константно на високом нивоу, онда ће Бостон брзо бити у статусу изазивача за освајање барем Истока. Ту је и Гордон Хејворд, који се крајем прошле сезоне почео да се враћа у форму коју је имао пре страшне повреде, те Џејлен Браун и Маркус Смарт, који може да брани све бекове у НБА лиги. Као замена за Кантера дошао је Венсан Поарје који је био најбољи скакач у Евролиги прошле сезоне и за кога нас не би чудило да у сезони буде имао већу улогу од оне које му амерички аналитичари прогнозирају, а свакако треба обратити пажњу и на три рукија – Ромео Ленгфорд би требало да заигра одмах у бековској ротацији, Грент Вилијамс ће до неких минута на позицији центра, а Карсен Едвардс је све одушевио у Летној лиги и Бред Стивенс је најавио да би могао да има своју улогу већ у првој сезони.

Све у свему, Бостон је направио корак уназад, али и даље је међу најбољим екипама Истока. Није можда у самом врху, али није ни далеко од њега.

БРУКЛИН НЕТС

Дошли: Кевин Дурант (четири године, 164.000.000 долара), Кајри Ирвинг (четири године, 141.000.000 долара), Деандре Џордан (четири године, 40.000.000 долара), Тореин Принс (трејд, Атланта), Герет Темпл (две године, 10.000.000 долара), Вилсон Чендлер (једна година, 2.500.000 долара), Дејвид Нваба (две године, непознат износ)

Драфт: Николас Клекстон (31. пик), Џејлен Хендс (56. пик)

Отишли: Д´Анђело Расел (Голден Стејт), Демар Керол (Сан Антонио), Ален Краб (Атланта), Ед Дејвис (Јута), Ђеред Дадли (ЛА Лејкерс), Рондеј Холис-Џеферсон (Торонто)

Причу о Бостону почели смо с њиховим ГМ-ом, Денијем Ејнџом, а био би ред да и у ову с Бруклином кренемо на исти начин. Наиме, Шон Маркс је човек који је морао да исправи све оно што је његов претходник Били Кинг упропастио допустивши Бостону да му узме готово све ресурсе које је имао. И Марксје слагао екипу мало-помало, жртвовао неке играче да би добијао пикове којим је долазио до младих играча те напокон саставио екипу која је у прошлој сезони играла лепу кошарку и заслужено дошла до плеј-офа. Да би овог лета добио коначну награду.

Сат времена уочи почетка овогодишњег прелазног рока најутицајнији НБА новинари су најавили да су КајриИрвинг и Кевин Дурант решили да каријеру наставе у Бруклину и тако потврдили оно што се месецима спекулисало. Нетси су тако добили двојицу сјајних играча и с разлогом се ставили међу најбоље екипе Истока иако ће на Дуранта чекати годину дана. Чекање би требало да се исплати без обзира што није познато како ће Дурантизгледати после тешке повреде Ахилове тетиве. Но, у његовом случају би све требало да изгледа боље него код неких других кошаркаша који су прошли кроз исти проблем, јер Дурантова игра никад не зависи од физикалија – он ће бити невероватна опасност чак и ако буде само на 80% онога што је до сада пружао.

И без Дуранта, Бруклин би у следећој сезони требало да има осигурано место у плеј-офу. Ирвинг је заменио Д´Анђела Расела, а иако је отишло неколико чланова уже ротације, њихове замене гарантују можда и стабилнију кошарку. Тореин Принс би могао да се наметне као важан играч, а тренер Кени Еткинсон се већ доказао као јако добар стратег који зна да извуче максимум из своје екипе.

Биће занимљиво видети која ће бити судбина Џерета Алена, младог центра на којем је Бруклин требало да гради будућност, али који би могао да буде жртвован, јер су Дурант и Ирвинг пожелели да у тим доведу свог пријатеља Деандреа Џордана. Можда би Ален могао завршити у неком трејду јер дефинитивно има своју вредност, па би се Бруклин могао додатно појачати, посебно на позицији 'четворке' где тренутно немају превише 'правих' опција, али имају доста играча који ту позицију могу сасвим лепо покрити.

Бруклин је сигурно један од победника прелазног рока, па макар са задршком од једне године. А оно најбоље у целој причи је да је дефинитивно преузео позицију најбоље екипе у граду.

ЊУЈОРК НИКС

Дошли: Џулијус Рендл (три године, 63.000.000 долара), Таџ Гибсон (две године, 20.000.000 долара), БобиПортис (две године, 31.000.000 долара), Реџи Булок , Вејн Елингтон (две године, 16.000.000 долара), Елфрид Пејтон (две године, 16.000.000 долара), Маркус Морис (једна година, 15.000.000 долара)

Драфт: Ар-Џеј Берет (3. пик), Игназ Браздеикис (47. пик)

Отишли: Деандре Џордан (Бруклин), Марио Хезоња (Портланд), Ноа Вонле (Минесота), Емануел Мудиај (Јута), Лук Корне (Чикаго), Ленс Томас

Бруклин или Њујорк? То је било питање око овог прелазног рока када је реч о Кајрију Ирвингу и КевинуДуранту који су на крају одабрали Нетсе и тако од њих направили први клуб у граду. Никси су свакако постали губитници овог лета, а не само због тога што нису успели да доведу неке велике звезде, него и због других вести које су долазиле из њиховог табора. Тако наводно у Њујорку нису желели да понуде максимални уговор Дуранту сматрајући то превеликим ризиком, а исто тако нису желели ни да чекају на одлуку Каваја Ленарда, те су прекинули преговоре с њим практично и пре него што су отишли. Проклетство Њујорка је тако добило нову димензију.

А када се види кога су све овог лета потписали, онда је велико питање како ће Никси изгледати следеће сезоне. Иако нису дошли до звезда, дошли су у Њујорку до солидних играча, али проблем је тај што се ради редом о – високим играчима. Џулијус Рендл је један од најбољих улова овог лета и свакако заслужује пуну минутажу, али што ћемо с Таџом Гибсоном, Бобијем Портисом и Маркусом Морисом, посебно када се зна да је у екипи и млади Мичел Робинсон. Минута за свих њих на позицијама 'четири' и 'пет' једноставно нема па се намеће логика да ће тренер Дејвид Физдејл форсирати игру с високим поставама, нешто у стилу онога што ће радити Филаделфија.

Њујорк ће опет за две године покушати да доведе неку од великих звезда, а тржиште ће и тада бити препуно. До тада ће се надати развоју Ар Џеј Берета, играча којег су узели за трећег пика и који би могао да израсте у звезду, а успут и добити још некога од младих играча које су драфтовали последњих година, пре свега од Робинсона и од Кевина Нокса. На папиру реално немају катастрофалну екипу, свака позиција је покривена са по два добра играча, али звезда нема па нема. А Никсима су оне и те како потребне.

ФИЛАДЕЛФИЈА 76ЕРС

Нови уговори: Бен Симонс (продужетак на пет година, 168.000.000 долара), Тобајас Херис (пет година, 180.000.000 долара), Мајк Скот (две године, 9.800.000 долара), Џејмс Енис (две године, 4.100.000 долара), Шејк Милтон (четири године, непознат износ)

Дошли: Ал Хорфорд (четири године, 109.000.000), Џош Ричардсон (трејд, Мајами), Кајл Оквин (једна година, 2.000.000), Раул Нето (једна година, непознат износ)

Драфт: Матис Тајбул (20. пик), Меријел Шејок (54. пик)

Отишли: Џими Батлер (Мајами), Џеј Џеј Редик (Њу Орлеанс), Ти Џеј Меконел (Индијана), Бобан Марјановић(Далас), Амир Џонсон (?), Фуркан Коркмаз (?), Грег Монро (?)

Филаделфија је Процес завршила прошле сезоне када је довела Џимија Батлера и Тобајаса Хериса успут жртвујући добар део своје будућности, било у виду младих играча, било у виду будућих пикова. Сиксерси нису успели да дођу даље од полуфинала Истока, а велики део аналитичара је очекивао да ће покушати да задрже Батлера, а да 'пусти' Хериса, али догодило се супротно – Батлер је одлучио још једном да промени клуб и оде у Мајами, а Филаделфија је дала помало сулудо велики уговор Херису.

Но, далеко од тога да је то било све што се догађало у Филаделфији у овом приелазном року. Велики ударац су Сиксерси доживели одласком Џеј-Џеј Редика у Њу Орлеанс, али су онда направили изненађујући потез и довели Ала Хорфода. У трејду с Мајамијем дошао је Џош Ричардсон, а ГМ клуба, некадашњи играч ЕлтонБренд, је дао нове уговоре Мајку Скоту, Џејмсу Енису те Бену Симонсу, ком то још није морао да понуди, али је тим потезом показао да верује Аустралијанцу као носиоцу игре клуба.

Филаделфија је овим потезима кренула у промену парадигме у НБА лиги – у ери смол бола, односно ниских постава, Сиксерси ће следеће сезоне имати јако високу петорку у којој ће Херис морати да се врати на 'тројку', а Хорфорд на 'четворку'. Додуше, довођење Хорфорда ће направити јако важну ствар за клуб, а то је растерећење Џоела Ембида који, то је очито, никада неће бити у стању да одигра комплетну минутажу у целој сезони. Прошле године је Торонто показао да треба бити опрезан са својим звездама па је одмарао Каваја Ленарда кад год је то било могуће, а сада ће Сиксерси то исто радити с Ембидом, те у истом време имати најбољу могућу замену у виду Хорфорда.

Ричардсон није Батлер по стилу игре, али је доста млађи од њега и показао је да може бити звезда у НБА лиги, а под лупом ће бити Херис и Симонс – њих двојица су заједно добили уговоре вредне готово 350.000.000 долара, а обојица имају знак питања око своје игре. Херис у плеј-офу није имао превише добар учинак, али треба бити искрен и рећи да Сиксерси и нису правили неке акције за њега, а ако Симонс барем мало не поправи шут, онда не може бити вредан тих пара.

Филаделфији ће много недостајати Редик јер тренутно у лиги нема шутера који попут њега навлачи обране на себе чак и када не прими лопту за шут јер је у непрестаној кретњи и одвлачењу пажње противника, а Сиксерси нису успели да доведу неког шутера ни за клупу. Недостатак тројкаша ће им сигурно бити проблем, али ће с друге стране моћи да одиграју убитачну обрану којом би могли да ломе супарнике.

У овако недореченом Истоку, какав нас (опет) чека следеће сезоне, Сиксерси се налазе при врху. Ако успеју шутерски да одговоре на изазове модерне кошарке, онда би могли да дођу и на сами врх што би било сјајно управо због те промене парадигме, односно играња с јако високом поставом. Трендови су ту да се мењају, а Бренд је одлучио да заигра на ту карту.

ТОРОНТО РЕПТОРС

Нови уговор: Петрик Меко (две године, 8.000.000 долара)

Дошли: Мет Томас (три године, 4.200.000 долара), Стенли Џонсон (две године, 7.500.000 долара), РондејХолис-Џеферсон (две године, 8.000.000 долара)

Драфт: Девон Ернандез (59. пик)

Отишли: Кавај Ленард (ЛА Клиперс), Дени Грин (ЛА Лејкерс), Џереми Лин (?), Џоди Микс (?), Ерик Морленд (?)

Понекад није потребно много времена да се неке ствари окрену наглавачке. Неких 20-ак дана након историјског освајања титуле првака Торонто је остао без Каваја Ленарда којег је, тако је испало, позајмио на годину дана када је Масаи Уђири, главни кошаркашки оперативац клуба, одлучио да се коцка и уђе у трејдса Сан Антонијом како би довео једног од најбољих играча данашњице. И коцка се, без обзира на све, исплатила јер НБА титула једноставно нема цену.

А цену има стабилност у екипи, посебно ако се пита Уђири. Ако је судити по писању америчких медија о детаљима састанка Ленарда с Торонтом, Уђири није желео да жртвује будућност и уђе у неки трејд с Оклахомом како би Ленарду довео Пола Џорџа, посебно што је изгледа у целу причу требало да буде укључен и Расел Вестбрук. Додуше, мени лично те гласине не изгледају превише вероватне, јер су по свему судећи Ленард и Џорџ данима пре објављивања да одлазе у Клиперсе то и договорили, а Оклахома неким преговорима с Торонтом само дизала цену коју су Клиперси на крају морали да плате.

Торонто тако у следећу сезону улази без највеће звезде, али са свим осталим важним деловима коцкице која им је донела титулу. Наравно да то није довољно да се прогласе фаворитима на Истоку, али у горњем дому ће сигурно бити, а онда ће Уђири следећег лета опет имати на располагању огроман буџет за слагање неких нових Репторса, јер богати уговори истичу Кајлу Лаурију, Марку Гасолу и Сержу Ибаки. Додуше, питање је кога ће од великих звезда успети да наговоре да дође у хладну Канаду...

Главно питање за следећу сезону је да ли Паскал Сијакам може додатно да напредује, јер ако може, онда Торонто има главну звезду за следећих неколико година. Репторси очекују пуно и од О Џи Анунобија, који је прошле сезоне био доста повређен, а биће занимљиво видети колико ће тренер Ник Нурс, који је у плеј-офу прошле сезоне показао да је спреман за разне интервенције у екипи и прилагођавању новим околностима, успети да извуче из Стенлија Џонсона и Рондеј Холис Џеферсона, младих играча који до сада нису успели да потврде таленат с којим су дошли у Лигу.

Торонто има занимљиву екипу, а не сећам се када смо последњи пут имали ситуацију да браниоци титуле нису ни у каквом кругу фаворита за нову титулу. Но, као што сам написао, све се исплатило – оно лудило у Канади ће се заувек памтити.

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар