Прича: Технологија прегазила романтизам на Тур д' Франсу!

Са свом, све сложенијом технологијом против себе, шест одбеглих бициклиста није у понедељак имало наде да ц́е стиц́и до циља пре но што их остали сустигну.

Остали спортови 17.07.2019 | 19:05 Спортски директори конкурентских тимова су сваки њихов покрет гледали на телевизијским екранима у својим аутомобилима, а супарници који су били у главној групи, иза бегунаца, били су све време радио-везом информисани о раздаљини до водеће шесторке.

Био је то дан унапред одређен за групни спринт и друго се једноставно није могло десити. На "Туру" су одавно ;прошли дани када су смели возачи ишли у дуготрајне нападе и пре спринтера стизали на циљ.

Бициклизам се толико променио за 20 година, да у многим дугачким и равним етапама којима је програм трке зачињен, бег од групе скоро да нема шансе за успех. 

"Победа у етапи у стилу Џекија Дурана или Тијерија Мариа је готово немогуц́а на било којем 'Гран туру', а још мање на Тур д' Франсу", рекао је за АП менаџер тима "Аркеа Самсик" Емануел Ибер.

Ибер, бивши бициклиста-професионалац, поменуо је Дурана и Мариа, двојицу возача који су представљали симболе бекства као универзалног средства за победу.

Током осамдесетих и деведесетих обојица су била у стању да се баце у дугачке соло-вожње до победе које су их чиниле фаворитима.

Таквих, дугачких бегова од групе има и данас, али готово никада нису успешни.

Пример су шесторица која су скоро читаву етапу у понеђељак провела далеко испред главне групе током трке таласастим тереном југозападног региона Авирона.

Ако су се и надали да ц́е до циља у Албију стиц́и ;испред групе, брзо су открили да њихов велики дан нец́е имати срец́ан крај.

Била су четири успона током те етапе, али је финале на равном давало златну шансу спринтерима за победу. Тони Галопен, Михаел Шар, Натнаел Берхане, Ентони Турџис, Мадс Вурц Шмит и Од Кристиан Еикинг су побегли из групе и удаљили се убрзо после старта.

Пошто ниједан од њих није био претња за поредак у генералном пласману, главна група их је радо пустила да оду.

Међутим, када је њихово воћство порасло на три минута, бегунци су "везани кратким повоцем" тимови спринтера су убрзали темпо на челу главне групе да би осигурали да предност водеће шесторице нец́е постати толика да би им било претешко да је пониште пред сам крај етапе.

Тада је примењен класични сценарио. Користец́и све расположиве податке да би одредили право време за напад, тимови спринтера су организовали потеру тачно 50 километара од циља и жестоким темпом зауздали главну групу, обесхрабрујући било које нове потенцијалне бегунце.

"Спринтерска екипа игра на велики улог", рекао је менаџер тима "Кофидис" Ален Делоеј АП-у, "За њих је скоро професионална грешка ако у равној етапи не ухвате бегунце. Уз то, морају да припреме спринт свог најбржег тимског колеге".

Ови сценарији који такође одлучујуће утичу на трке у планинама, прави су проблем организаторима који током тронедељне трке морају да одрже узбуђење и гледалаца и учесника.

На састанку иза затворених врата пре почетка трке, директор "Тора" Кристиан Прудом је позвао ;возаче да буду смелији јер је прошле године први део трке био досадан.

Делоеј и Прудом жале за епохом када још није било слушалица за радио-везу и мерача снаге бициклиста, с којих подаци стижу у њихова тимска возила.

Њих двојица сматрају да возачи више не користе инстинкт, већ да им је поглед прикован за екране уређаја на управљачу бицикала, на основу чега и наредби својих спортских директора, утврђују када треба да нападну или да појуре бегунце.

Тим "Инеос", до ове године "Скај", често се, пре свега на успонима, ослања на податке из мерача снаге - малих уређхаја постављених на такмичарске бицикле да би се тачно измерила сила којом притискају педале, и то све време, при сваком окрету.

Та стратегија је од 2012. године донела победе три возача "Скаја" на читавом "Туру".

Прудом жели увођење ограничења мерача снаге: "Возачи не би требало да стално гледају своје податке", рекао је он за АП.

"Некада је Фаусто Копи нападао ђина Барталија кад год би приметио једну малу плаву вену на нози свог ривала. Био је то знак да се Бартали умара. А Бернар Ино је чекао да се једна нога Јопа Зотемелка искоси при окретању педале, јер је то значило да је уморан. И то је био тренутак када је Бернард одлучивао да нападне", објаснио је он.

По Прудому, потпуна забрана мерача снаге би унела "освежавајућу дозу романтизма" у тај спорт који се сада превише ослања на мерљиве податке и дигиталну технологију. 

"Ако возачи не би могли да читају податке са својих мерача снаге, било би више емоција",рекао је Прудом, "Али очигледно је да највец́и тимови то не желе".

Стефан Росето, почетник на "Туру" који је у протеклих десет дана двапут опробао срец́у ;дугим неуспешним беговима, рекао је да је приступ многих његових конкурената превише конзервативан.

"То је савремен бициклизам, морамо се прилагодити", рекао је тај 32-годишњи Росето, "Многи возачи само гледају своје мераче снаге и не прелазе одређену границу. А у слушалицама у реалном времену чујемо колики је размак међу нама. Нема много места за изненађење. Ја, рецимо, никад не гледам у свој мерач снаге".

Лук Роу, сувозач Герента Томаса у "Инеосу", у одбрани титуле актуелног шампиона "Тура", узвратио је на Прудомову примедбу: "Он с таквим коментарима живи у каменом добу".

"Могу вам рец́и, као неко ко проводи много времена на челу: не вози се на снагу. Вози се по осец́ају, вози се на основу тога ко је у бегу, колико је далеко напред, на основу правца ветра, на основу терена. Узимате у обзир све те факторе да бисте утврдили како ц́ете возити. Не буљи се у мераче снаге", рекао је Роу.

Потврда тог става Роуа је било то што је добра позиција на челу групе, а не технологија, омогуц́ила тиму "Инеоса" да добије 100 секунди предности пред тројицом опасних ривала када је бочни ветар растурио главну групу у финалу етапе у понедељак.

У уторак је био, на тронедељном Тур д' Франсу чија је укупна дужина ове године 3.480 километара, пред улазак у планине је дан за одмор, први од свега два.

Извор: Б92