Подриње: С чиме се боре малинари

Малина је ове године родила, као никад, али то ипак не значи да малинари немају брига. Олуја, која је прошли викенд задесила Братунац и околину, некима од њих је уништила скоро трећину рода, али то није највећи проблем са којима се боре. Више их брине како ће и по којој цијени продати род, који је изузетно квалитетан.

Република Српска 13.07.2019 | 13:14 Према званичним процјенама, ове године је у Српској произведено око 13.000 тона малина, чија је очекивана вриједност око 42 милиона КМ. Трећина укупног рода овог воћа произведена је у братуначкој и сребреничкој општине, на самој граници са Србијом.

Малинари на граници су до прије неколико година били у предности, јер су малине могли продати у Србији или БиХ, ономе ко више плати. Од 2015. није тако и од тада су подрињски малинари у раљама домаћих хладњачара, који откупљују род, диктирају цијену и “купе кајмак”.

Управо због тога, народна посланица Споменка Стевановић (ДЕМОС) из Зворника поставила је посланичко питање, које се тиче могућности да малинари сами возе свој род у Србију и продају га тамо, ако су цијене за њих повољније. Стевановићева је питала министра пољопривреде РС Бориса Пашалића да ли ће на овај проблем упозорити ресорног министра Србије и покушати наћи рјешење.

Пашалић је одговорио да је разговарао с министром пољопривреде Србије Браниславом Недимовићем, те да је договорено да ће се “у наредном периоду радити на побољшању услова када је у питању увоз и извоз воћа, са посебним нагласком на малину”.

Подсјетио је, међутим, да је царинска политика у надлежности БиХ, па је сходно важећим законима, “простор за дјеловање Министарства пољопривреде РС у правцу заштите домаће производње веома ограничен.”



Министарство за малинаре чини оно што може: даје им подстицаје.

"У прошлој години, само по основу премије за произведену и продату малину, малинарима је исплаћено укупно милион и по КМ, а за текућу годину су планирана и обезбијеђена средства у износу од 3 милиона марака", наводе у Министарству. 

Уз ове премије малинарима су, као и другим пољопривредницима, на располагању и регресирано дизел гориво, подстицаји за капиталне инвестиције, попут набавке противградних мрежа, опреме за наводњавање и механизацију, а Министарство подржава и осигурање у пољопривреди, нудећи да надокнади половину цијене премије осигурања.

Стевановићева, међутим, тврди да формалних могућности за малинаре има и када је у питању подаја воћа у Србији, али да те могућности нису искориштене.

"БиХ је с Београдом 2005. године потписала споразум о прекограничној сарадњи, који је ратификован 2007. и који пружа доста добрих могућности за становнике пограничних општина. Међутим, тај споразум се не примјењује, бар не у аспектима који би могли бити од користи пољопривредницима", каже Споменка Стевановић, подсјећајући и на Споразум о специјалним и паралелним везама РС и Србије.

Стојановић: Битка за 30 пфенига

Упркос добрим приносима, откупна цијена малина је ове године знатно виша него лане, када су малинари с обје стране Дрине, након пропасти рода због лошег времена, пријетили блокадом границе због откупних цијена од око 100 динара, односно 1,4 КМ.

Сада се малине у Србији откупљују за око 150 динара, па у РС малинари очекују 2,50 КМ по килограму, али им то још нико није понудио.



"Хладњача Велибора Ранкића нам је и прије бербе понудила 2,20 КМ. Други не говоре ништа о цијени. Кажу, све зависи од квалитета, али квалитет је ове године изванредан", тврди Иван Стојановић из Удружења малинара “Виламет” Братунац.

(Српскаинфо)