Прича: Нова ера супертимова и тандеми за титулу...

У следећу сезону улазимо с мноштвом екипа које имају по два доминантна играча. Готово свака екипа има по два истакнута појединца, ми смо издвојили оне најекспонираније, а сам поглед на ову листу нам гарантује сјајну сезону 2019/2020.

Кошарка 13.07.2019 | 22:45 Је ли напокон готово? Луди прелазни рок у НБА лиги ноћас је донео нови, иако очекивани, обрт – Расел Вестбрук завршио је своју 11-годишњу епизоду у Оклахоми те у трејду завршио у Хјустону док је у другом смеру отишао Крис Пол, заједно с два пика прве рунде, а Тандер је добио и право на замену два пика у следећем раздобљу. Тим је послом број нарастао број великих звезда које су промениле клубове и треба сада темељно проучити све послове који су се овог лета догодили, односно с којим ће ростерима екипе кренути у следећу сезону. То ћемо на страницама портала МОЗЗАРТ Спорт учинити у наредним данима, а сада се бавимо једном занимљивом појавом која се догодила у целој овој збрци.

Још од када је Леброн Џејмс одлучио да "однесе своје таленте" у Мајами, изгледало је као да су потребне три велике звезде како би се освојила титула првака. Иако је било случајева (пре свих Далас 2011. године) који су то демантовали, ера Голден Стејта је то потврдила, чак и довела на виши ниво јер су Вориорси имали четири велике звезде у својој екипи ове сезоне. Ипак, наслов је однео Торонто на крилима Каваја Ленарда и одлично посложене екипе која је, будимо искрени, искористила повреде Голден Стејта. Но, након што је Кевин Дурант одлучио да оде у Бруклин, а Лејкерси нису успели да доведу трећу звезду Леброну Џејмсу и Ентонију Дејвису, у следећу сезону улазимо с мноштвом екипа које имају по два доминантна играча. Готово свака екипа има по два истакнута појединца, ми смо издвојили оне најекспонираније, а сам поглед на ову листу нам гарантује сјајну сезону 2019/20.

ХЈУСТОН РОКЕТС: Расел Вестбрук – Џејмс Харден

Крећемо с овим последњим сложеним двојцем, далеко од тога и најбољим. Наиме, постоји велики број заљубљеника у НБА лигу који сматрају како Вестбрук и Харден не могу заједно функционираси, те се питају како ће се Вестбрук уклопити у систем Мајка Д'Антонија. Но, с друге стране се поставља питање – какав систем? Рокетси су прошле сезоне углавном играли кошарку с изолацијом у којој би се Хардену 'чистила' страна, те би он искористио један од пикова које би му постављали Клинт Капела и(ли) Пи-Џеј Такер те кренуо у реализацију, било кроз шут, било кроз асистенцију, било кроз изнуђивање прекршаја. Када то не би радио Харден, преузимао би Крис Пол, али све је изгледало исто. Сада ће Хјустон добити једну додатну опцију – иако Вестбрук није на врхунцу своје атлетске моћи, и даље је један од најбољих покретача брзих контранапада. Дакле, очекујте да Рокетси следеће сезоне имају две брзине – ако Вестбрук не успе реализовати напад у првих пет-шест секунди, онда лопта иде Хардену и ствара се изолација. Д'Антони нема ту много посла, али би га могле имати противничке одбране. Колико год омражен био, Вестрбрук је тренутно бољи играч од Пола, а ако се мотивише због чињеница да га је након Дуранта напустио и Пол Џорџ, онда би ово могао бити паклен двојац.

ЛОС АНЂЕЛЕС КЛИПЕРСИ: Кавај Ленард – Пол Џорџ

Ово једва чекамо да видимо. Ленард и Џорџ су пожелели да играју заједно па се то остварило, а Клиперси су с разлогом једни од фаворита за освајање титуле НБА првака. Оба играча су одлична у креацији, али и спољном шуту и улазима. Како је Док Риверс доказао да припада самом тренерском врху, тако не сумњамо да ћемо видети неке пик-енд-рол акције између Каваја и Пола, а уистину нам није јасно како би и ко то могао да брани.

ЛОС АНЂЕЛЕС ЛЕЈКЕРС: Леброн Џејмс – Ентони Дејвис

Прве најаве говоре како ће Лејкерси стартовати с Леброном Џејмсом на позицији плејмејкера. Без обзира хоће ли се то остварити, пик-енд-рол између Краља и Дејвиса мора уливати страх у кости свим противницима. Џејмс нема сјајан спољни шут, али морате га респектовати, а за Дејвиса не знаш је ли бољи у извлачењу на шут или ролању према обручу. Ко ће то чувати? Срећом па су Лејкерси чекали Ленарда уместо да додају боље саиграче, пре свега шутере, овом двојцу, иако ни ово није лоше.

ДЕНВЕР НАГЕТС: Џамал Мари – Никола Јокић

За разлику од претходна три двојца, Мари и Јокић имају већ прилично заједничко искуство. Денвер је практично једина екипа која готово неизмењена улази у следећу сезону, а Мари и Јокић неће мењати своју игру. Биће ту пуно уручивања лопти на високом посту након којих ће Јокић креирати напад, а Мари вребати за прилику на шут. Ту су, наравно, и саиграчи који сјајно користе овај двојац те кретањима без лопте збуњују противничке одбране. Иако прилично једноставно, Нагетси ово изводе готово па савршено те је све прелепо за гледање.

ДАЛАС МАВЕРИКС: Лука Дончић – Кристапс Порзингис

Дончић је у својој руки сезони показао Американцима оно што смо у Европи знали – да је паклен играч. Далас је одмах профитирао од његовог доласка, а сада чекамо да видимо хоће ли Порзингис успети да се врати на форму пре повреде. У теорији двојац Дончић – Порзингис изгледа фантастично јер су њих двојица комплементарни, односно сјајно се надопуњују, али постоји скепса због повреде Летонца. Ако све буде како треба, Европљани ће добити то задовољство да ће се једна екипе вртети око 'нашег' двојца.

ГОЛДЕН СТЕЈТ ВОРИОРС: Стеф Кари – Клеј Томпсон (Дрејмонд Грин)

Овде смо морали да ставимо две комбинације јер сви знамо ко су Браћа Сплеш, најучинковитији бековски тандем у историји кошарке, али како ће се Томпсон на паркет вратити тек дебело у другом делу сезоне, тако ће Голден Стејт до тада вртети игру преко Карија и Грина, веројатно најкреативнијег високог играча лиге. Ако се Д'Анђело Расел уклопи у тим, а остатак екипе одради своје, опет ће Вориорси бити занимљиви. И опасни.

ПОРТЛАНД ТРЕЈЛБЛЕЈЗЕРС: Демијан Лилард – Си Џеј Меколум

Споменули смо опасни бековски тандем Вориорса, а шта рећи за овај Блејзерса? Лилард је од Портланда добио награду и продужење уговора те је јасно да он неће лако променити клуб, а Меколум се показао као идеалан партнер. Управа Блејзерса је одрадила добар посао па довела Хасана Вајтсајда који ће одрадити ролу повређеног Јусуфа Нуркића што је јако важно да Лилард и Меколум добију што више простора за своје играчке акробације.

ФИЛАДЕЛФИЈА СЕВЕНТИСИКСЕРС: Бен Симонс – Џоел Ембид

У плејофу је изгледало као да ће Филаделфија у следећем раздобљу јахати двојац Џими Батлер – Џоел Ембид, али се Батлер одлучио да оде у Мајами, а Сиксерси су Симонса наградили продужењем уговора. Сада ће притисак бити на њему јер момак из Аустралије једноставно мора поправити свој шут како би оправдао силне новце. Филаделфија има занимљиву екипу која ће бити доста висока и у теорији играти паклену одбрану. Ако у нападу Симонс и Ембид и не буду толико добро функционисали, у одбрани су се већ показали као сјајан тандем.

САН АНТОНИО СПАРС: Демар Дерозан – Ламаркус Олдриџ

Још један нетипичан тандем за модерну кошарку јер су Дерозан и Олдриџ, мајстор шута с полудистанце који је готово изумро у ери 'напуцавања' тројки. Но, Сан Антонио је ношен њима двојицом и лани играо плеј-оф, а следеће сезоне ће добити помоћ у виду повратка повређених Марија и Вокера. Штета што је Спарсе 'преварио' Маркус Морис који би се одлично уклапао у игру овог двојца и максимално им отварао простор.

МИЛВОКИ БАКС: Јанис Адетокунбо – Крис Мидлтон

Потписник ових редова није љубитељ Мидлтона као друге опције екипе која жели до титуле, али је чињеница да се он добро уклапа у Јанисову игру. Добар у одбрани, користи све у нападу, а ако су му Бакси одлучили дати максимални уговор онда то ваљда вреди више од мојег мишљења. Сигурно више нула у платној листи ако ништа друго. Уосталом, највећа вредност Бакса је чињеница да практично с истом екипом крећу у лов на освајање Истока што је минимални циљ. Додуше, недостајаће им Малколм Брогдон, али то је тема за неку другу причу.

ЈУТА ЏЕЗ: Мајк Конли – Донован Мичел

Јута је направила два одлична потеза овог лета – довела Мајка Конлија и Бојана Богдановића те одлично затворила ростер који се с разлогом нада врху Западне конференције. Можда смо у рачуницу неког двојца могли да ставимо и Рудија Гобера, али он је ту ипак као осигурач у одбрани, а Конли и Мичел доносе велику претњу с спољних позиција – обојица одлични креатори и стабилни шутери, а Конли ће бити и сјајан ментор младом Мичелу.

ИНДИЈАНА ПЕЈСЕРС: Виктор Оладипо – Мајлс Тарнер

Индијана има занимљиву екипу која би могла бити хит Истока, али њен успех ће зависити од тога колико ће овај двојац моћи да повуче. Не зна се када ће се Оладипо вратити након повреде, ни хоће ли Тарнер наставити с напретком, али у теорији би они могли бити динамични дуо који ће Пејсерсе вући још годинама.

БРУКЛИН НЕТС: Кајри Ирвинг – Кевин Дурант

И за крај смо оставили двојац којег нећемо гледати наредне сезоне. Ирвинг и Дурант су желели да играју заједно, Бруклин их је довео без обзира на то што ће Дурант пропустити целу следећу сезону, али када се врати на паркет, чак и ако буде на 80 одсто својих могућности, ово ће бити један од најбољих тандема лиге. А још када се зна да Бруклин има јако добар ростер око њих...

ОСТАЛИ

Како сам и рекао на почетку текста, готово свака екипа има двојац који се истиче, а уз ове поменуте морао сам набројати још неке. Ако ће Крис Пол остати у Оклахоми, он и Стивен Адамс би могли бити занимљив пицк'н'ролл двојац. Али, изгледа да неће и да би он могао у Мајами код Џимија Батлера. Бостон се узда у напредак Џејсона Тејтума који би с Кембом Вокером могао чинити сјајну нападачку опцију, а слична прича је и с Торонтом, односно питањем око даљњег напретка Паскала Сјакама и останка Кајла Лаурија на високом нивоу.

Аутора текста јако занима како ће изгледати Џру Холидеј и Зајон Вилиамсон, који око себе имају одличну екипу, а ту су још два занимљива млада двојца: Тре Јанг и Џон Колинс у Атланти, те Џа Морант и Џерен Џексон у Мемфису. Не смеју се заборавити Девин Букер и Деандре Ејтон који су у Финиксу добили солидну помоћ у виду Рики Рубија и Дарија Шарића. Чикаго се нада даљем напретку Лаурија Марканена и стабилности Зека Лавина, а Сакраменто је јурио на погон Деарона Фокса и Бадија Хилда. Мајами је недоречен, али су ту Џими Батлер и Горан Драгић, а Минесота се нада да се Ендру Вигинс може прикључити Карл Ентонију Таунсу. Поменимо и двојац Блејк Грифин – Андре Драмонд у Детроиту, који на терену ипак изгледају горе на папиру, а за Шарлот, Кливленд, Њујорк, Вашингтон и Орландо се тешко може саставити неки двојац. Занимљиво је да су све те екипе на Истоку.

Извор: моззартспорт

Фото: Реутерс