Интервју - Тошић: Треба нам још појачања за титулу и ЛЕ!
Крилни везиста Партизана отворено о свим темама у црно-белом табору.
Фудбал 10.07.2019 | 23:48
Шесторица су стигла, међутим, у оном најистуренијем делу тима, види се да Партизан вапи за освежењем. Та свежа крв, планирана да убрза циркулацију у венама црно-белих, још се чека. Прижељкују и сами играчи, осећају да им је потребна подршка, како би били конкурентни у борби за титулу и имали веће шансе да се пласирају у групну фазу Лиге Европе.
„На офанзивним позицијама, нападача, „десетке“ и крила потребно је још појачати конкуренцију“, прецизирао је Бамби током интервјууа на Похорју. „Што се тиче одбране, довели смо неколико играча на штоперским бековским позицијама, ту имамо све што стручни штаб захтева, док би у офанзивном делу сваки квалитетан играч добродошао“.
Партизан је засад довео Перишу Пешукића (Будућност), Игора Вујачића (Зета), Доминика Дингу (Урал), Рајка Брежанчића (Малага), Александра Лутовца (Рад) и Умара Садика (Рома). Део навијача, вечитих незадовољника, коментарише „каква су то појачања“, међутим, ваља подсетити на лето 2007. кад су после две сушне године, без трофеја, црно-бели довели, такође не толико познате играче, попут Жуке, Мореире, Дијаре, Лазића из лучанске Младости, напослетку и самог Тошића који је стигао из Баната, па је почела доминација српским фудбалом.
„Да се не изразим погрешно, „осуђени“ смо да доводимо играче из наше лиге или из региона, из Црне Горе, Босне и Херцеговине, а има и у нашем такмичењу квалитетних фудбалера. Дошао сам из малог клуба, искористио шансу и направио лепу каријеру. Без обзира што је дошло неколико, такозваних, „анонимних“ играча, не значи да ће то све лоше да се заврши. Дајмо им шансу, да видимо како ће да испадне. Оно финално тек би требало да уследи, да дође неки још квалитетан офанзивни играч“.
Тошић је конкретан.
„Извесно је да је Рикардо Гомеш на излазним вратима. Он тренира, али не игра утакмице, тако да нам је потребан играч који ће поново да постигне између 20 и 25 голова, да води напад са собом. Видећемо на првим утакмицама и на почетку сезоне ко ће се изборити, али ако желимо да уђемо у групну фазу Лиге Европе морамо још да се појачамо“.
Све ово, наравно, не значи да крилни везиста не верује у постојећи састав. Напротив, бираним речима говори о досадашњим новајлијама.
„Садик је с нама тек неколико дана. Самим тим што је играч Роме значи да поседује квалитет. Вујачић ме пријатно изненадио, поседује доста квалитета, биће од велике помоћи. Пешукић је још млад, нисам ни знао да има 21 годину кад је дошао, будућност је пред њим. Брежанчића знам из првог мандата, играли смо заједно и за младу репрезентацију, Дингу познајем из Русије, млад је и талентован, мало је проблем што није играо у последње време и ваља му дати времена да се прилагоди“.
С обзиром на то да има 32 године, да је играч са највећом репутацијом у тиму и да се од њега доста очекује, логично је претпоставити да остатак екипе, бар кад су новајлије у питању, гледа у Тошића као лидера.
„Имам одличну сарадњу са свима, а не размишљам да ли ме посматрају као лидера. Свестан сам да би требало да будем један од предводника екипе, даћу све од себе да тако буде. У претходном периоду сам имао неколико повреда, избацивале су ме из ритма на неколико дана, нису ми дозвољавале да ухватим континуитет и будем на нивоу дуже време. О томе сам причао са стручним штабом и кондиционим тренером. Овај пут не смемо да направимо грешку, већ да нађемо баланс, како бих био што бољи, да не испадам из ритма недељу, две, три... Када изгубиш толики период, плус период повратка, док уђеш у форму, прође пола сезоне“.
Тошић је минуле сезоне имао успоне и падове. Таман кад би ухватио ритам, давао или намештао голова, „сасекле“ би га повреде и враћале на почетак.
„Никад до доласка у Партизан нисам имао толико проблема. Само две озбиљније повреде, саниране током зимских и летњих пауза, нисам толико изостајао. Првих шест месеци у Партизану било је доста добро, изузев повреде листа која ме избацила из конкуренције за дерби и кијевски Динамо. Нисам се штедео. Познајем своје тело, али знам какав сам борац и кад сам на терену не могу да се дозирам. Некад сам и претеривао и то доведе до тога да већ имам 32 године, не могу да радим неке ствари које сам могао с 22“.
Може ли то да се промени у корист екипе?
„Кончано сам упознао своје тело и јасно ми је да не могу да играм сваку утакмицу. Мора да се нађе равнотежа, не могу да играм свака три дана, као некад. Седам година сам играо у ритму Лиге шампиона, по два меча седмично, али дођеш у године где препознаш да ли то твоје тело може да издржи. Кад би ме питали јесам ли добро, говорио сам да сам спреман и кад нисам. И онда „оп, оде лист“, испаднеш три седмице, па док се вратиш, уђеш на једној утакмици 15 минута, на следећој 20, прође месец и по дана и пола првенства“.
Каже, такве ситуације више не смеју да му се дешавају.
„Прошло лето сам повредио колено у Сурдулици, изгубио сам три месеца, а потом је тадашњи стручни штаб проценио да нисам потребан и да не може да се ослони на мене. Добијао сам шансу на кашичицу и једноставно нисам ни могао да покажем колико вредим. Доласком новог стручног штаба, последњих десетак утакмица сам био користан за екипу, допринео пласману у Лигу Европе и освајању купа. То ми даје жељу да будем што бољи. Сви имамо заједнички интерес да будем што дуже на терену. Да ли ће то бити пет, десет, 20 или 30 утакмица, не знам, али, хајде да извучемо максимум. Да не претерамо, већ направимо план и сви заједно да помогнемо Партизану.“.
Није тешко погодити, али је тешко разумети да такав играч није уживао наклоност претходног стручног штаба, на челу са Зораном Мирковићем.
„Свестан сам да, кад је неко повређен, кад има тешку операцију да не можете да рачунате на њега. Не можете да му поверите главну улогу у тиму и да игра од почетка. Поучен искуством у 15 година каријере, слажем се да могу много боље, али.. Хајде да седнемо и разговарамо како да будем бољи. У данашњем фудбалу, поготово у Партизану, никога не можемо да се одрекнемо тако лако. Не можемо да доводимо „милион“ играча и да машимо појачања. Није ми било јасно зашто ме није било ни у каквим плановима, зашто ме нико није питао: "Шта није у реду с тобом, јеси ли заборавио да играш фудбал? Ниси. Хајде да седнемо и да видимо шта би требало боље треба да урадиш“.
Био је то други део јесени и почетак пролећа. Утакмице су се вртеле, алИ Бамби скоро да није добијао шансу, иако је био здрав.
„Или да ми каже да нешто не радим добро на тренингу, па да то поправим, или да нешто на утакмици не радим добро, па да видимо и то да поправим. Разумем, људи су проценили да је неко у том тренутку спремнији, мада мислим да сам могао много да допринесем и у том периоду кад нисам добијао шансу. То је прошло и гледамо само напред“.
А то напред подразумева сарадњу са Савом Милошевићем и скоро фамилијарни однос са члановима његовог стручног штаба, новим људима, попут Милана Ђуричића, Ненада Цветковића и Марка Станојевића.
„Ово су прве припреме с њима. Добро се ради, људи у стручном штабу су проверени стручњаци. Тренер је један од највећих наших играча можда и свих времена, помоћник, други помоћник и кондициони тренерт озбиљни стручњаци. Сматрам да смо добили прави стручни штаб, знају људи шта раде, а видећемо наредних дана да ли ћемо добити и појачања у играчком кадру, с обзиром да је много измењен тим. Очекујем да уз неколико новајлија изгледамо добро и оптимиста сам.“
Играчи се углавном похвално изражавају о Саву Милошевићу. Не из куртоазије.
„Дуго се познајемо, играли смо и за репрезентацију, био сам актер његове опроштајне утакмице, годинама је био у ФСС када сам био репрезентативац и он добро зна шта од мене може да очекује. То ми је ставио до знања од првог дана. Разговарамо, а једна од главних ствари код сваког тренера је комуникација са играчима. Сви смо на истом задатку, да Партизан буде што бољи и да осваја трофеје. Свако од нас жели да помогне клубу и да да нешто добро. У једном периоду нисам имао ни прилике да било шта допринесем. Тако да ми је драго ми је што сад сарађујем с овим људима и што верују у мене. Самим тим што верују, даћу све од себе“.
А кад је о учинку Зорана Тошића реч: прва сезона по повратку у Хумску му је, статистички, била најефикаснија у каријери, у другој се мучио са описаним повредама и неиграњем код претходног стручног штаба, па је и он свестан да до краја није испунио мисију и да сад, у завршној години уговора, употпуни слику.
„Првих шест месеци по повратку у Партизан је било феноменално. Био сам фасциниран, нисам очекивао да ће ми бити тако лепо. Играли смо Европу, стадион је био крцат, све како ваља, борили смо се титулу, имали добру екипу, вратио сам се кући после десет година, баш сам се осећао лепо. И онда је дошао Плзен, испадање, изгубили смо борбу за титулу, па повреда која ме избацила, затим операција колена. До пре неколико месеци нисам био на свом нивоу. Сад је главни циљ да освојим титулу с Партизаном и учинићу све да се до деси. Имам велику жељу, мотивисан сам“.
Трофеј чини сезону добром
Сезона почиње за десет дана. Шта би задовољило амбиције Партизана?
„Свака сезона је добра кад се заврши трофејем. Имали смо тежак период после мојих првих шест месеци и након групне фазе Лиге Европе, освојили смо купове и требало би да будемо поносни на њих, али сигурно да би Партизан требало да освоји онај главни трофеј, титулу. Моја жеља, као и свих играча овде, је да пехар првака вратимо на наш стадион. Европа је исто битна, због финансијског стања у клубу, значила би и нама играчима, док нас на домаћој титула највише занима. Оптимиста сам. Верујем да уз неколико нових играча можемо да будемо озбиљнија екипа него прошле сезоне“.
И Лола је лидер Партизана
За крај, Владимир Стојковић је капитен, међутим, да ли Бамби сматра – или би могао сам да буде тај – да је Партизану потребан и лидер у пољу, харизматична личност, предводник групе?
„Неко је лидер играчки, неко по карактеру, неко на други начин. Имамо доста лидера, али нам фали неки мајстор као што је Рикардо дао 25 голова, као што је Леонардо 26. Више нам фали такав, играчки лидер, него карактерни. Да ме не схвате погрешно саиграчи, сваког ценим ко је у Партизану, сви поседују квалитет, али ако нам оде Рикардо потребан нам је неко ко даје између 20 и 25. То је у нашем клубу увек тако било и биће. Један од рођених лидера, кад је на терену, је Лола Смиљанић, без обзира што не игра много. Био је капитен Партизана с 18 година, зна шта је клуб и шта значи носити наш дрес. Стојке, Лола и ја смо овде најстарији и требало би да повучемо највише и вратимо Партизан тамо где треба да буде“, поентирао је Зоран Тошић.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар