У БиХ паре перу кроз некретнине

- Организоване криминалне групе добит стечену нелегалним путем најчешће легализују куповином некретнина и партиципацијом у изградњи грађевинских објеката.

Република Српска 05.07.2019 | 08:41 Ово се, између осталог, наводи у Процјени ризика од прања новца и финансирања тероризма у Босни и Херцеговини за период 2018-2022. година, а у којем се додаје и то да је сектор некретнина уско везан за сектор нотара, који врше овјеру свих уговора о промету некретнина на територији БиХ, тако да је према овом документу, осим на безбједносним и истражним институцијама, највећа одговорност управо на њима.

"Више криминалних лица поријеклом с простора БиХ стално је настањено у иностранству, гдје се баве незаконитим активностима, које доносе високу новчану добит, а дио тако стеченог новца улажу у куповину некретнина у нашој земљи", наводи се у Процјени ризика од прања новца и финансирања тероризма у БиХ.

Истовремено, у документу, у којем се наводи да је свеукупна оцјена када је у питању ризик од прања новца у БиХ средње висока, истиче се да је у БиХ посљедњих година све мање прања новца путем фиктивних фирми, посебно оних непостојећих, које су осниване лажном документацијом, а у чему највећу заслугу имају управо нотари, с обзиром на то да се у овом тренутку без њих не може отворити фирма и да у случају било каквих малверзација одговарају својом имовином.

Слада Ивелић, предсједник Нотарске коморе Републике Српске, каже за "Независне" да је по питању фиктивних фирми заиста направљен велики напредак те да се нада да ће се измјенама закона и када су у питању некретнине прецизније дефинисати неке ствари које су сада нејасне. Рецимо, нотар приликом закључивања уговора по закону има обавезу, уколико се учини сумњивом, пријавити сваку трансакцију већу од 30.000 КМ, али с друге стране мора чувати и пословну тајну.

Такође, наводи да нотар не може испитивати поријекло новца нити му то закон тренутно дозвољава, али да ће свакако по узору на Хрватску, која преузима легислативу ЕУ, Нотарска комора РС ићи на едукацију свог чланства када су у питању сумње на прање новца и како их препознати.

"Како ми да знамо да ли је нека трансакција сумњива? Код фирми и правних субјеката није проблем, јер се све ради преко рачуна и ми немамо могућност да испитујемо одакле новац. Надам се да ће нови закон боље прецизирати неке ствари. Најбоље би било када бисмо се могли увезати с јавним евиденцијама, у конкретном случају Републичком управом за геодетске и имовинско-правне послове, па да уговор, чим га закључимо, одмах путем сигурносне везе достављамо на спровођење и да на лицу мјеста имамо увид у земљишне књиге", наводи Ивелићева, истичући да јој је драго да су нотари препознати као један од значајних фактора када је у питању прање новца, али да ту материју треба и законски уредити.

Када је у питању Босна и Херцеговина, велики проблем по питању прања новца представљају и позајмице, а у протеклих неколико година, како се наводи у документу, све учесталије је оснивање правних лица у БиХ којима се касније дају вишемилионске позајмице, а из тих средстава се купују земљишта или граде некретнине.

"Још није у потпуности разријешена позадина наведених дешавања", пише у Процјени ризика од прања новца и финансирања тероризма у Босни и Херцеговини.

И сама Ивелићева истиче да су позајмице много већи проблем од некретнина те да нису ријетки ни случајеви позајмица између физичких лица, али да су нотари ту доста опрезни.

"Имала сам случајева да дођу да закључе уговор о позајмици и ја им кажем да ћу их пријавити јер закон каже да се свака трансакција преко 30.000 пријављује, а они одмах оду. Ми смо им занимљиви за те уговоре јер је код нас овјера без обзира на износ пет КМ, а у општинама и градским управама далеко више и одређује се по проценту", навела је Ивелићева.

(Независне)