Прлаиновић има рјешење за ватерполо...
Сигурно би успело! Српски ас предложио промену која би донела боље дане његовом спорту. Говорио је и о актуелном стању у домаћем клупском ватерполу.
Остали спортови 03.07.2019 | 22:45
Док селектор буде први пут на великом такмичењу проверавао "костур тима" за Олимпијске игре 2024, за неке ће то бити прво слободно лето после чак 18 година.
У друштву оних који су добили време за предах је и Андрија Прлаиновић, који је за собом такође имао напорну клупску сезону "пресечену" утакмицама и турнирима репрезентација. У такмичарској 2018/19, он је наступао за Солнок (под вођством Живка Гоцића, а уз Милана Алексића, Виктора Рашовића и Ђорђа Лазића) који се у ротацији од осам-девет играча борио на неколико фронтова.
Поред тога што је ватерполо сам по себи физички изузетно тежак, чланови наше репрезентације (као и других) из године у годину играју огроман број мечева, а организација такмичења (углавном са изузетком мађарске лиге) то тешко прати. Чак ни Лига шампиона не може бити истицана као добар пример, јер и она има неке очигледне мане, попут завршног турнира Фајнал-ејт на којем освајач мора да победи у три утакмице у три дана, а домаћин има резервисано место још од почетка сезоне.
У интервјуу за хрватски сајт "Ватерполо удруге Данче", Прлаиновић је говорио о проблемима данашњег ватерпола, са посебним акцентом на борбу за популарност тог спорта.
"Клубови ћуте и никако да нађу заједнички језик да се супротставе оваквом календару", изјавио је он.
Један од најтрофејнијих играча у историји уобичио је свој став у предлог да се ватерполо "пребаци" на најадекватније годишње доба за тај спорт.
"Евентуално би требало продужити клупску сезону на летње месеце, пребацити ватерполо на отворене базене. То би била много већа промена, него ово мењање правила сваке две-три године. То могу и из личног искуства да потврдим, јер сам играо првенства на отвореним базенима, знам да људи више воле да гледају ватерполо на отвореном. При томе, имамо у Европи јако мали број квалитетних затворених базена и за ТВ преносе, а и за комфор гледалаца", изјавио је он.
Сјајно у Будимпешти, а годину после у Ђенови...
"Ватерполо сам себи избија из руке могућност напретка. Рецимо, имамо финални турнир у Будимпешти који је је врхунски организован, где финале гледа 10.000 људи у арени која подсећа на кошаркашке, где је све заиста на врхунском ниову, где је ТВ пренос изузетан.
Прелазимо годину после у Ђенову где то не личи ни на шта, где се једва види на телевизији ко држи лопту и где се игра пред једва неких 2.000 људи", каже Прлаиновић.
Прлаиновић је указао и на чињеницу да у затвореним базенима температура понекад буде и 40 степени Целзијуса, па сви једва чекају да оду.
"Сигуран сам да би та промена успела да дигне ватерполо на виши ниво популарности. Могу замислити ватерполо, клупску сезону лети у местима по Јадрану, у Италији, Грчкој, Шпанији, па и у Мађарској и Србији... Сви имају отворене базене. На сваком отвореном базену, уз мало бољу организацију, може се направити капацитет трибина од три-четири хиљаде. Ватерполо је, једноставно, летњи спорт, а преко тога се прешло и то је занемарено. При томе, Европско првенству у јануару има много већи одјек у јавности и много је занимљивије људима да дођу, као што је био случај у Београду и као што ће бити сада случај у Будимпешти. Мислим да се лакше определе да дођу на неку врхунску утакмицу или такмичење у јануару него да у јулу дођу на седам дана неког такмичења".
Према његовом мишљењу, акценат би требало да буде усмерен на клупска такмичења.
"... репрезентативна трају седам до 10 дана или сада 14 и нису довољна промоција ватерпола као спорта. Клупска сезона у летњем периоду би пуно више анимирала локалне заједнице и ту је велики простор за напредак. Овако имамо натрпан каландар. Рецимо Светска лига, ми смо ишли сваке године и стално га и освајали, а играли смо и финале пред 300-400 људи, као и утакмице Србије и Хрватске или Мађарске, Италије. Који је уопште смисао тих турнира?", запитао је Прлаиновић.
Такође, он сматра да би и телевизије нашле интерес да тада преносе ватерполо.
"Заиста је у том периоду много мање спортских догађања. Сигурно би и телевизијама било занимљивије да лети попуне програм врхунским ватерполом него зими, када заправо имамо од понедељка до недеље фудбал од 0 до 24 часа, а сад и кошарку која се игра сваки дан и 'ајде да се убаци у неки 'приме тиме' на телевизији. То је скоро немогуће", порука је Андрије Прлаиновића у интервјуу за портал "данце.хр".
О "ОНОЈ" ИЗЈАВИ ИЗ РИЈА...
После освајања злата на Олимпијским играма у Рију, велику пажњу је изазвала Прлаиновићева порука којом је указао на лоше стање у српском ватерполу.
"Ове медаље нису производ система", рекао је тада, док је са саиграчима крај базена славио велики успех.
Ево шта каже о томе данас...
"Много бих више волео да се испоставило да није тачно оно што сам тада изнео у јавност. Или да је тај иступ нешто променио, много бих срећнији био. Немам никакву сатисфакцију од тога што се нажалост обистинило оно најгоре што се могло наслутити из мојих тадашњих изјава. Много ми људи сада говори да се све догодило како сам и рекао и да сам био у праву. Тада су се те, како то иначе бива у политици, изјаве злоупотребљавале. Чим су везане за некога ко је битан. Тако да су тада јавили неки који су били у непосредној близини политичких моћника, иако моја изјава није била директно упућена никоме, него као критика система који није омугућавао даље функционисање спорта. Поготово на клупском нивоу".
"А онда су се појавили ти људи који су хтели да буду већи католици од папе, па су почели да бране и државу и предсеника и премијера и све живе. Тако то обично бива, а мислим да је у суштини било потпуно јасно за свакога ко је хтео објективно и непристасно да анализира моје изјаве, свакоме добронамерноме, у ком смеру сам упутио критику. Догодило се да Партизан данас скоро не постоји. Клуб који је највеће име на овим просторима, клуб с огромном традицијом данас егзистира малтене као Црвени крст, на принципу скупљања помоћи навијача, са огромним дугом из прошлости и где играчи играју без накнаде, где се једном до двапут седмично загреје вода за тренинг у оптималним условима. Слична ситуација, мало мање тужна, је и у Звезди и Војводини. Ти клубови су су основ за фунционирање српског ватерпола. Али добро, догодиле су се и позитивне ствари", додао је он.
Под позитивним примерима, истакао је случаје ватерполо клубова у Крагујевцу и Шапцу, у који је ове године стигла "дупла круна".
"Не треба само критиковати, треба увек истаћи и оно позитивно. Имамо позитиван пример Шапца који сада већ другу сезону функционише. Клуб који редовно измирује обавезе према играчима и тренерима. Клуб који је већ ове године освојио куп, велике су шансе да се домогне титуле и у првенству (оп.а и домогао се титуле, док је овај интервју дат раније). По мени би то било добро. Раднички је на добром путу. Променили су концепт рада, сада више пажње посвећују млађим категоријама. Играли су запажену улогу у купу Србије, у другој Јадранској лиги. То су два позитивна примера где се показало да много зависи и од руководства клубова. Ти су клубови на основу подршке локалне заједнице успели да направе причу која може да функционише на дуже стазе. Јако је битно бити реалан и не претеривати с амбицијама, с буџетом и потрошњом... Оно што смо пре говорили, тим клубовима би Лига шампиона више одмогла, него помогла. Ипак има позитивних примера и то је добро јер након 2016. и Рија заиста је била суморна слика кад је у питању српски клупски ватерполо".
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар