Саво: Српски фудбал не иде у добром смјеру!

Не правимо играче на прави начин! Са искуством са Новог Зеланда о дебаклу у Трсту. . .

Фудбал 03.07.2019 | 17:45 Јавност је разочарана. Тражи одговоре, трага за појашњењима, никоме није јасно шта се тачно десило на Првенству Европе за младе репрезентације у Италији и Сан Марину. Како се селекција пројектована да освоји пехар сурвала у провалију и оголила само неке од мана овдашњег фудбала?

Тај дебакл у Трсту “једе“ сваког правог љубитеља спорта, међутим, његов корен је дубок и како сматра Саво Милошевић потребно је да прибегнемо другачијем стилу формирања играча, јер овако како се радило досад више – не може. Тренер Партизана отворен је и директан док анализира крах Орлића, мада из сваке његове речи провејава уверење да је најмања кривица на деци која носе репрезентативни дрес.

“Крајње је време да престанемо да се бавимо последицама. Оно што смо видели у Трсту је узрок. Дубоки су, компликовани и биће све тежи. Технологија прављења играча мора да се с времена на време модернизује и иде у корак с временом. Ако желите данас да правите мердецес морате да користите нову методологију рада и савремену технологију. Уколико имате технологију која је у стању само да направи фићу, онда ћете фићу и направати. Не мерцедеса. Технологија развоја наших играча, процес прављења, од почетка, није добар. То смо Митар Мркела и ја, док сам био дирекотр у ФСС, причали, али нашу јавност није занимало шта говоримо. Био сам директор четири године, апсолутно никог у овој држави није интересовало како се ради са млађим селекцијама“, уверљив је Милошевић.

Пре ангажмана у Хумској 1 бивши репрезентативни голгетер био је функционер у Фудбалском савезу Србије, међутим, према сопственом признају његове идеје ни у доба највећих успеха млађег репрезентативног спорта није имао ко да чује.

“Постали смо прваци Европе и света, да би неки људи рекли ’откуд сад ово?’. О свим проблемима сам причао четири године, безуспешно покушавајући да допрем до јавности и објасним људима да наш фудбал не иде у добром правцу. Нисам користио ни ЕП у Литванији, ни Мундјалито на Новом Зеланду за промоцију и саморекламерство. Више сам имао проблема него користи. Тад сам користио ситуацију да пошаљем поруку да је добро што смо направили резултат, али да имамо много проблема у процесу развоја играча. Наравно, никог то није занимало. Опет ћу искористити шансу да кажем: наш фудбал не иде у добром смеру. Не правимо играче на прави начин, не посвећујемо пажњу битним детаљима. Наша екипа је имала потенцијал да освоји турнир у Италији“.

Својеврсна тренерска катедра какву је, у кратким цртама, одржао Саво, донела је одговор на питање шта то конкретно захтева модернизацију.

“Доста ствари пропуштамо у млађим категоријама. Тешко је у пет минута објаснити процес стварања играча, јер траје од десете до 18. године. Практично, као било које друго образовање. Прва ствар је физика. Убих се објашњавајући. Код нас је главни параметар и оних који су у фудбалу и оних који га прате: ’Он зна да игра’. То прво гледамо кад селектирамо играче. Погрешно! Знам и ја да играм. Знате како знам сад са 45 година? Никад боље нисам играо, али не могу више. Немам брзину, снагу, издржљивост, хитрину, експлозивност... А могао бих боље од свих мојих играча да играм. Верујте. Знам то. Са овим искуством знао бих и лепо да играм, да не правим грешке“.

Тај лични пример је послужио као шлагворт за наставак приче.

“Ми у селекцији у старту одбацујемо оне који могу да прођу и бирамо оне за које мислимо да знају да играју. Имамо аршине да је то главни таленат да бисте се професионално бавили фудбалом, а вештина баратања лоптом је само један од талената ако желите да направите готов производ, али... То су и паметна глава, брзина, експлозивност, брзинска издржљивост. Тек кад процените да неко дете све набројано има можете од њега да правите производ. Нажалост, и даље мислимо да можемо да правимо професионалне фудбалере од оних који знају и да је то довољно“.

У закључку, тренер црно-белих је поентирао идејом шта је, према његовој оцени, највећи таленат.

“Играч мора да жели да напредује. Код нас се деца задовољавајују рано, мисле да су екстремно талентована, њима се повлађује, од 13. године имају менаџере, родитељи мисле да имају Месија. Брзо достигну неке ствари, чиме их доводимо у заблуду. Највећи таленат који можете да поседујете у било ком спорту јесе жеља да напредујете. Без тога не можете ништа. Ако то не желите, нећете радити довољно и цела прича о процесу производње отпада“, додао је Саво Милошевић.

ТАЛЕНТИ ПРОЛАЗЕ УПРКОС СИСТЕМУ, НЕ ЗАХВАЉУЈУЋИ ЊЕМУ

За разлику од краха младе репрезентације и прпблемима формирања играча,а тренеру Партизана заиграо је осмех на вест да је Љубиша Тумбаковић преузео палицу А државног тима.

“Презадовољан сам. Не кажем да је било једино, али је најлогичније решење у овом тренутку. Вероватно није био план, имајући у виду ситуацију у Црној Гори, али неке ствари се с разлогом дешавају. Можда ће људи мислити да сам субјективан, јер знате колико ја и моја генерација дугујемо Љубиши, али генералноо после свега што је урадио – спреман је. Има искуство из Подгорице, што је додатни плус. Сигуран сам да ће успети да доведе ствари у ред. Верујем да је ово прави потез, а да Тумба има капацитет, моћ и знање да нас одведе на ЕУРО“.

Са свим проблемима који прате репрезентацију?

“А тим је другачија прича од млађих селекција. Тамо играју момци који су навикнути на све што сам у уводу причао. Они  су победили систем у овом нашем фудбалу. Код нас таленти, у свим сферама, пролазе упркос систему, а не захваљујући њему. Већина А репрезентативаца је у великим клубовима баш зато што су успели да победе систем, издигну се, направе додатни напор и усаврше се. Имамо добар тим, квалитативно и такмичарски да одемо на ЕП“, додао је Милошевић.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар Спорт