Како `ухватити` добар тендер?

Овдашња тужилаштва нерадо истражују корупцију у јавним набавкама, чак и када су сумње поткријепљене исказима релевантних свједока и других доказа.

Босна и Херцеговина 02.07.2019 | 15:02 Непресушно је врело корупције у области јавних набавки. Није важно о којем је сектору ријеч, грађевинарство, здравство, разне услуге или информационе технологије. Управо посљедњи наведени ИТ сектор због информатизације институција је посебно профитабилан. У пракси то значи жестоку борбу између фирми за освајање тржишта. Улазак са софтверским рјешењима у неко јавно предузеће значи дугогодишњи профит на одржавању система, врло често прецијењеном.

Овдашња тужилаштва нерадо истражују корупцију у јавним набавкама, чак и када су сумње поткријепљење исказима релеватних свједока и других доказа.

Један и једини партнер.

Својевремено је загребачка компанија "Б4Б" била неприкосновена у области уградње САП апликације за Електропренос БиХ, БХ Телекома те Електропривреде БиХ те ХЗХБ. Од 26 расписаних тендера добили су свих 26!

Електропривреда БиХ је примјера ради, САП лиценце куповала од београдске САП Wест Балканс. Но од 2012, умјесто да им директно продају лиценце, из САП-а их усмјеравају на Б4Б Загрбе, са образложењем да  према корпоративним правилима компаније само та фирма има право продаје лиценци са одржавањем!? ЕП БиХ потом уговарају посао вриједан 1,5 милиона марака, наредне године још један милион, иако су стручњаци упозоравали да је куповина преко посредника и до 40 посто скупља. 

Али, Б4Б је био неприкосновен, односно имао је „вредније“ конекције са политиком.

Све почиње потписивањем формалног уговора између њемачке компаније САП односно њихове филијале у Србији са одабраним партнером, у овом случају "Б4Б"из Загреба, путем које се "вишак" јавног новца одлијевао у Београд, Загреб, Беч...



Тендерском процедуром, елиминаторни захтјев је био посједовање обрасца произвођача, тзв МАФ ((Мануфацтуре'с аутхоризатион форм), а који је на основу већ потписаног "уговора" могла да добије само Б4Б Загреб (у галерији). Најважнија ставка МАФ-а јесте да је "Б4Б д.о.о Загреб једини партнер...", што једноставно речено, није тачно!

Журнал је контактирао "САП Wест Балканс" лоциран у Београду тражећи потврду о аутентичности наведених уговора. Одговор нам је достављен из Словеније. Тина Видергар, шеф Одељења интегрисаних комуникација за централну и источну Европу компаније САП нам одговара да "није пракса да потврђују аутентичност скенираних докумената". Упуте за одговор дао јој је према нашим информацијама Франз Зипп, један од директора САП-а који је потписник уговора са Б4Б.

САП је компанија која је према извјештајима медијских кућа као што су Реутерс и Блоомберг била инволвирана у коруптивне радње спрам надлежних особа у Панами, Јужноафричкој Републици, Танзанији и Кеније зарад добијања уносних послова. Одмах након тога САП је нијекао умијешаност, те уз високе новчане казне и судске процесе против локалних директора (којих су се одрицали) настављао послове. Примјетно је како су у питању земље којима по системској корупцији може уз бок стати и Босна и Херцеговина. Журнал сазнаје да је одређена истрага по истом основу покренута и у БиХ, али све иде, погађате већ, изузетно споро и невољко.

Предсједник и премијерка су обећали...

Условно занимљива јесте коресподенција у коју је Журнал имао увид, а која илуструје на који се начин "припрема терен" за добијање посла. Постоји само један разлог зашто су фирме под заштитом компаније САП могле имати приоритет чак и када су политички лидери посао обечавали другоме.

"Војо, нисам сигуран, Мато не може да исконтролише писање спецификација до краја ни на ЕП БиХ и ХЗХБ… Можда ипак на крају треба неко да нас одведе код директора па ћемо видети ко је тај који држи конце. Мислим да це се тражити и МАФ-ове од стране произвођача хардвера што не знам колико одговара Мати…" пишу сарадници из БиХ Воји, односно Војиславу Генићу, директору београдског "САП Wест Балканс везано за посао са Електропреносом БиХ. Мато је Мато Ћатић, директор "Б4Б" Загреб.

"Питање је кога подржавамо. Нинић ми је рекао да има све у својим рукама, а Мато сада каже да је почео да пише спецификацију. Како да проверимо ко држи конце код корисника? Ко ће да прича са Нинићем?", одговара Генић. Нинић којег наводи је Небојша Нинић, власник ИТ фирме "Ланацо" из Бањалуке.

Нинићева фирма је на подручју РС добила прије неколико година опасног такмаца. Фирма "Проинтер" неумољиво односи побједе на тендерима, па Нинић покушава "прелазак" на територију Федерације, у чему му помажу (и) кадрови СДА, о чему је Журнал писао.

Нинић се својевремено жалио како поред Мате Ћатића и Б4Б не може добити послове у Електропреносу БиХ и Електропривреди БиХ. Реконструишемо један разговор вођен у вријеме док је премијерка РС још била Жељка Цвијановић, а предсједник РС Милорад Додик.

НИНИЋ:"Мате има ову своју, финансијску директорицу, Милу Буле, нормално зна и Матана (Жарића оп.а.), али... овдје је Предсједник и Премијерка рекла Мати чим је дошао да ја требам да радим. "

- А у којем контексту сте се срели код премијерке ?

НИНИЋ: "По мени, то је био иницијалан договор што је финансијски директор, то је мјесто требало припасти Србима. Онда је Матан инсистирао преко Човића да он доведе ту своју сарадницу јер јер му је она најважнија, ту Милу јер је са њим негдје радила и онда је Додик пристао. Онда су они довели ту кључну полугу, генерални и финансијски, то је свугдје најважније..."

- А у којем тренутку су онда Кемо (Качапор оп.а.) и Дино Грабовица тебе звали за Мату, шта су се они ту питали?

НИНИЋ: "Они су мене звали, рецимо почетком маја, прије оних поплава. и ја нисам пристао након тог разговора очито су имали механизме да то блокирају јер је премијерка инсистирала. Била је прича - ићи ће ићи, само да они нешто, не знам ни ја шта, али није ишло.."

Журнал је већ писао о САП ЕРП набавкама. Бивши директор Електропривреде БиХ Елведин Грабовица негирао је било какав утицај на избор Б4Б као партнера, наводећи да је о свему одлучивала бивша управа на челу са Амером Јерлагићем.

Садржај коресподенција и разговора актера јавних набавки у само једном сегменту илустративно доказује како се одлуке о "најбољим понуђачима" доносе у кабинетима политичара. Вратимо се на дио текста о томе како САП послује у земљама попут БиХ и многе ствари ће (још једном) бити јасне. Дестине милиона марака буџетског новца одлази изван БиХ, а оправдана је сумња и дијелом на рачуне овдашњих "домачих издајника".

Све изнесено у Журналовом тексту и још много тога више, одавно посједује и надлежно тужилаштво.

(Журнал)