За Додиковог кума другачија правила

– Врховни суд Републике Српске донио је, у размаку од годину дана, двије супротне пресуде о томе ко има право на објекте „Медицинске електронике“. На основу једне пресуде објекти нису под хипотеком, због чега су продати фирми „Гранд Траде“ Миле Радишића, док на основу друге потпуно другачије пресуде по истом питању, нису смјели да буду продати што је зауставило подјелу новца повјериоцима и књижење објеката на Радишића, открива портал ЦАПИТАЛ.

Република Српска 01.07.2019 | 12:37 „Медицинска електроника“ Бањалука у стечају је од 2010. године, а који је требало да буде завршен почетком ове године главном диобом, након што су њени објекти продати осуђеном криминалцу Мили Радишићу, куму Милорада Додика.

Тиме би била завршена сага око уништавања овог некадашњег високотехнолошког гиганта, чијим је акцијама Радишић трговао и због малверзација био и осуђен на трогодишњу робију.

По одслужењу казне Радишић се вратио на „мјесто злочина“ да заврши посао и да, поред парка који је на нетранспарентан начин преузео од Града и на којем је изградио и гради десетине милиона марака вриједне зграде, преузме и сусједне објекте и земљиште „Медицинске електронике“.

Радишић 6. октобра 2017. године пријевремено излази из затвора, а Врховни суд РС само четири дана касније, 10. октобра, доноси пресуду на основу које је касније оглашена продаја објеката „Медицинске електронике“. Радишић већ у априлу 2018. године купује објекте „Медицинске електронике“ за три милиона марака, а чија је процијењена вриједност била 7,8 милиона КМ.

Планове му је помутио Врховни суд РС који је пет мјесеци касније, у септембру 2018. године, донио пресуду по истом правном питању, али са супротним исходом од оне из октобра 2017. Новом пресудом суд признаје постојање хипотеке над објектима „Медицинске електронике“.

Различит став Врховног суда РС по  истом питању



Некадашња „Зептер Комерц банка“ мултимилионера Милана Јанковића, познатијег као Филип Цептер, са „Медицинском електроником“ је 2002. године закључила уговор о дугорочном кредиту од милион марака, уз обезбјеђење – хипотеку на некретнинама „Медицинске електронике“.

Хипотека је уписана у корист „Зептер Комерц банке“, али је банка уговором о цесији 2007. године уступила своје потраживање према „Медицинској електроници“ кипарској фирми „АБ Вентуре Цапитал ЛТД“, заједно са хипотеком.

Када је три године касније, у јулу 2010. године, отворен стечај „Медицинске електронике“ потраживање „Вентуре“ није признато, након чега су услиједили судски процеси.

Прво је Окружни привредни суд у Бањалуци 2016. године утврдио да је основано потраживање „Вентуре“ од „Медицинске електронике“ у износу од 2,21 милион КМ, колико је износио дуг за кредит с каматама. Тај суд је признао право „Вентуре“ на хипотеку јер је она потписивањем уговора са „Зептер Комерц банком“ стекла право да се упише као хипотекарни повјерилац 2007. године, три године прије покретања стечаја „Медицинске електронике“. Истовремено, суд је одбио противтужбени захтјев „Медицинске електронике“ да је хипотека неважећа.

Међутим, другостепеном пресудом Вишег привредног суда у Бањалуци 2017. године жалба „Медицинске електронике“ је уважена и оцијењено да „Вентурино“ потраживање није основано, те да стечајни управник „Медицинске електронике“ није обавезан да га призна као разлучно право и да омогући „Вентури“ одвојено намирење из некретнина над којима има хипотеку.

Другостепени суд је сматрао да је погрешан закључак првостепеног суда да је „Вентура“ стекла хипотеку самим чином закључења уговора о уступању потраживања, већ да се хипотека стиче уписом у земљишне књиге, а „Вентура“, отварањем стечаја „Електронике“, није била уписана као нови власник хипотеке.

Утврђено је и да је „Вентура“ затражила упис промјене хипотекарног повјериоца 15 дана након отварања стечајног поступка, односно три године након закључења уговора са „Зептер Комерц банком“, те да је промјена извршена коначним уписом у земљишне књиге Рјешењем РУГИП-а 15. октобра 2013. године, а што је било без значаја за Окружни привредни суд.

Но, „Вентура“ не одустаје и ревизијом побија другостепену пресуду због повреде одредби парничног поступка и погрешне примјене материјалног права и предлаже враћање предмета на поновно суђење.

„Медицинска електроника“ је предложила да се ревизија одбије, што Врховни суд РС и прихвата. Тај суд је 10. октобра 2017. године донио пресуду којом одбија ревизију јер пресуду Вишег привредног суда сматра правилном.



„Правилан је закључак другостепеног суда да и један и други упис који се односе на хипотеку имају конститутивно дејство“, навео је Врховни суд у пресуди од 10. октобра 2017. године.

Нова пресуда истог суда
Упоредо са судским поступком око признавања потраживања води се спор и око уписа хипотеке у земљишне књиге.

Наиме, када је „Вентура“, након отварања стечаја у предузећу „Медицинска електроника“, затражила да буде уписана у садржај хипотеке, првостепеним рјешењем РУГИП-а одбијен је њен захтјев јер је поднесен након отварања стечаја.

„Вентура“ се жалила након чега јој је дозвољен упис хипотеке, што је „Медицинска електроника“ затим оспоравала. Спорови око тога вођени су на Основном и Окружном суду Бањалука.

Све је опет стигло до Врховног суда РС који у септембру 2018. године доноси пресуду у корист „Вентуре“, потпуно супротну својој пресуди из 2017. године.

Врховни суд РС утврдио је да у вријеме када је „Вентура“ поднијела захтјев за упис хипотеке, није била уписана забиљежба отварања стечајног поступка, те да има право на упис хипотеке.



„`Медицинска електроника` поред наведеног неоснованог приговарања промјени уписа хипотекарног повјериоца, нема ни правни интерес да оспори тај упис на што основано указује `Вентура`, с обзиром на раније уписану хипотеку која остаје и даље уписана, с тим да се мијења само заложни повјерилац“, навео је Врховни суд у пресуди од 20. септембра 2018. године.

Подјела новца и затварање стечаја стопирано
Иако је на првобитну одлуку Врховног суда РС „Вентура“ упутила апелацију Уставном суду БиХ, а у међувремену је донесена и друга пресуда истог суда у корист „Вентуре“, стечајни управник „Медицинске електронике“ Лазо Томић огласио је главну диобу с намјером да што прије оконча стечајни поступак.

„Укупно призната потраживања разлучних повјерилца су 8.436.377 КМ, а расположива средства за исплату разлучним повјериоцима су 4.866.055 КМ, што чини 58 одсто признатих потраживања“, навео је у јануару Томић.

Тако је новац од продаје објеката Мили Радишићу требало да се дијели разлучним повјериоцима, и то 3,1 милион КМ УниЦредит банци, док је другоуписани разлучни повјерилац била „Вентура“, а трећи Развојна банка.

„Међутим, добио сам пресуду да „Вентура“ не може остварити то право и онда је Развојна банка другоуписана са 1,3 милиона КМ потраживања, а трећеуписана је Аддико банка са 126.000 КМ и њихова потраживања се намирују 100 одсто. Након њих је Пореска управа РС са око 208.000 КМ потраживања и она се намирују дјелимично“, истакао је тада Томић.

Томић није поменуо другу пресуду Врховног суда РС којом је признато право „Вентуре“ на хипотеку, што је тренутно основ да цијели процес подјеле новца буде заустављен.

„Вентура“ је крајем јануара ове године Окружном привредном суду Бањалука упутила приговор на главну диобу коју је огласио стечајни управник истичући да нису испуњени услови за исплату новца разлучним повјериоцима.

Стечајни управник сада за ЦАПИТАЛ каже да чека одлуку суда како би окончао диобу и затворио стечај и даље остајући код става да „Вентура“ нема никаква права по пресуди из 2017. године и да нема право разлучног повјериоца.

На питање шта је са пресудом Врховног суда РС из 2018. године, Томић каже да се „Вентура“ позива на „ствари који немају везе с пресудама“.

„Нема „Вентура“ права, другостепени суд је одбио и то је правоснажно, а они се убацују да ометају све, то је све излудило“, казао је кратко Томић.

Истовремено Радишић добија Рјешење о досуди и Рјешење РУГИП-а на основу којих може да укњижи објекте „Медицинске електронике“ на „Гранд траде“. И на ова рјешења „Вентура“ се жали.

„Вентура“: Десет година траје стечај, сад се одједном жури
Адвокат „Вентуре“ Жељко Влачић каже да по приговору на диобу још није одлучено, као ни по жалбама које су упутили РУГИП-у на дозволу да Радишић књижи имовину.



Влачић је истакао да се десет година бави стечајним правом и да никада судија није донио рјешење о досуди, док се не ријеше све недоумице. Додао је да нема ништа против што је Радишић купио објекте предузећа „Медицинска електроника“, већ је питање коме ће се паре добијене продајом објеката подијелити.

„Добијамо Рјешење о досуди као да се жури да се све заврши, а десет година траје поступак. РУГИП с друге стране, иако зна да постоји жалба на Рјешење о досуди, доноси Рјешење којим дозвољава укњижбу“, истиче Влачић.

Јокић: Врховни суд РС продубио дилему, неопходан јединствен став

Адвокат Александар Јокић каже да су у наведеним пресудама различита вијећа Врховног суда Републике Српске, у различитим предметима, донијели супротне ставове по истом правном питању.



„Питање гласи „Да ли упис промјене заложног повјериоца има конститутивни или декларативни карактер?“. Будући да сам Закон о стварним правима оставља могућност за различиту интерпретацију и различите одговоре на ово питање, било би неопходно да Врховни суд Републике Српске заузме јасан став и на тај начин отклони ову дилему“, наглашава Јокић.

Према његовом мишљењу, наведене пресуде, међутим, предметну дилему продубљују.

„Једном пресудом суд је утврдио да је промјена повјериоца у раније уписаном заложном праву на некретнини конститутивног карактера, односно да је промјена настала даном уписа, а не даном када је закључен уговор о цесији. Са друге стране, у каснијој пресуди Врховни суд Републике Српске децидно наводи да упис промјене заложног повјериоца има декларативни карактер будући да се тим уписом само констатује да је до промјене заложног повјериоца дошло ранијим правним послом“, истиче Јокић.

Имајући у виду различите ставове, различитих вијећа Врховног суда, Јокић каже да тај суд треба да заузме јединствен став по овом питању и отклони све дилеме.

Када највиша инстанца попут Врховног суда, по истом питању, има различите ставове, то је врло лоша порука нижим судовима који требају слиједити праксу Врховног суда, што додатно продубљује никад ниже повјерење грађана у правосуђе у овој земљи.

(Цапитал)