Прича: Храбар као Никола Миротић...

Миротићу је очигледно важнија игра од било чега другог, важније му је задовољство у кошарци од одрађивања посла.

Кошарка 30.06.2019 | 22:45
Прича: Храбар као Никола Миротић...
Никола Миротић је још једном изненадио све познаватеље НБА лиге. Након што је након драфта 2011. три године чекао на одлазак у НБА лигу, сада је направио још један неочекиван потез – договорио је повратак у Шпанију, али уместо у Реал вратио се у редове највећег ривала - Барселоне.

Црногорски кошаркаш са шпанским пасошем изненадио је цели кошаркашки, али и спортски свет јер је одбио велики новац у НБА лиги у којој је имао доста добар статус, али очигледно не онакав каквим би се задовољио. Миротић је у статусу слободног играча био предмет занимања многих клубова, највише се помињао у контексту доласка у Јуту и Индијани, а процене су биле да би могао да добије између 45.000.000 и 50.000.000 долара за четворогодишњи уговор. Није познато колико ће зарађивати у Барселони, али биће то сигурно вишеструко мање.

Но, новац очигледно није био важан играчу који је у ових пет НБА сезона зарадио нешто више од 41.000.000 долара. С 28 година на повратак у Европу вероватно се одлучио јер није био задовољан улогом коју је у најјачој кошаркашкој лиги имао: спот-уп шутера, односно “стреч“ четворке.

Када је долазио у НБА лигу Миротић је од навијача Чикага дочекан као велико појачање. Булси су се тада још надали да ће се Дерик Роуз вратити на највиши ниво, а Миротић је био додатак екипи у којој су још били Џими Батлер, Жоаким Ноа, Пау Гасол, Таж Гибсон, Кирк Хајнрих, Мајк Данливи и остали. Његове игре у Реалу будиле су наду да ће екипа добити секундарног плејмејкера с високог поста и играча који ће додатно оплеменити њихову игру, али тадашњи тренер Булса Том Тибодо је имао другачију идеју.

Миротић је у Европи био на гласу као свестрани нападач који је заиста најопаснији био у “цатцх&схоот“ ситуацијама, али то му није била једина снага. Одличан је био у “пицк&поп“ ситуацијама, редовно погађао и испод обруча, а није била реткост да се окуша у шуту из дриблинга. Био је комплетна нападачка опасност за противника, а иако се знало да због физикалија не може исту игру да понови у НБА лиги, сигурно је очекивао много већу улогу од оне коју је добио.

Тибодо је познат као тренер дефанзивног типа, али и један од оних који не развијају превише своје играче, а Миротићу је због одбрамбених недостатака од почетка наменио улогу стретцх четворке у оном рудименталном смислу – требало је само да чека у ћошку и испаљује тројке или да то исто ради у дотрчавању из фазе одбране. У том тренутку је то Булсима јако недостајало и било потребно, али Миротић је у НБА донео више од тога.

Бројке у првој сезони су биле солидне – 10,2 поена уз 4,9 скока и 1,2 асистенције те 40,5% шута и 31,6% за три, али већ тада је било јасно да навијачи Булса нису добили оно што су желели. Тибодо није желео да истрпи Миротића у некој другој улози, а ништа се пуно није променило ни кад је шеф струке отишао. Напротив, Фред Хојберг је познат као тренер који жели да има што више тројкаша, а Миротић му је одлично легао јер у ростеру није имао превише шутера. Николина улога се није променила, бројке су углавном остале сличне, а јасно је било да му је рола дефинисана. Иако Миротић није имао никаквих јавних иступа којима би одавао своје незадовољство, било је очигледно да није пресрећан, а када се потукао са саиграчем Бобијем Портисомна тренингу, а остатак тима углавном стао иза Портиса, будућности за њега у Булсима није било.

Чикаго га је послао у Њу Орлеанс где је у другом делу сезоне 2017/18. и првом прошле 2018/19 играо кошарку каријере. Добро се слагао с Ентонијем Дејвисом и Џулијусом Рендлом, имао бројке каријере од 16,7 поена и 8,3 скока, али и даље се од њега очекивало да углавном пуца тројке. Од 12,7 шутева прошле сезоне у Пеликансима, њих 7,2 је било за три поена. А када је “Обрва“ затражио трејд, Њу Орлеанс је одлучио да пошаље Миротића у Милвоки где је опет добио исту улогу, а успут се и није прославио у плеј-офу у коме је у неким утакмицама био прилично невидљив.

Миротићев статус у НБА лиги је зависио од шута – ако га је ишло, имао би минутажу, ако није био би на клупи и то га је вероватно уморило. Иако би се на папиру одлично уклопио у системску кошарку коју Квин Снајдерспроводи у Јути Џез или сличну коју Нејт Мекмилан практикује у Пејсерсима, Миротић је проценио да му се то не свиђа и да хоће опет да буде комплетан играч. С 28 година има још довољно времена да се опет врати у НБА, ако то буде желео. Али сада тамо за њега није било места.

Његов потез је изузетно храбар и треба му скинути капу, јер је мало играча који би то урадили. А када се зна да је био први играч који је чекао три године након драфта и тако одмах добио “прави“, а не руки уговор од Чикага, онда је просто невероватно да постоји играч који повлачи таква два потеза у каријери. Но, Миротићује очигледно важнија игра од било чега другог, важније му је задовољство у кошарци од одрађивања посла.

Овај потез има и велики значај за Евролигу. У ситуацији када у Европу долази све мање квалитетних Американаца, а Европљани све млађи иду у НБА, долазак оваквог аса, који би морао да буде у ТОП 5 Евролиге, сјајна је вест за престижно европско такмичење.

А о томе како ће Миротића примити навијачи Реала? О томе ћемо неки други пут...

Извор: моззартспорт

Фото: Реутерс

Коментари / 0

Оставите коментар