Priča: Hrabar kao Nikola Mirotić...
Mirotiću je očigledno važnija igra od bilo čega drugog, važnije mu je zadovoljstvo u košarci od odrađivanja posla.
Košarka 30.06.2019 | 22:45
Crnogorski košarkaš sa španskim pasošem iznenadio je celi košarkaški, ali i sportski svet jer je odbio veliki novac u NBA ligi u kojoj je imao dosta dobar status, ali očigledno ne onakav kakvim bi se zadovoljio. Mirotić je u statusu slobodnog igrača bio predmet zanimanja mnogih klubova, najviše se pominjao u kontekstu dolaska u Jutu i Indijani, a procene su bile da bi mogao da dobije između 45.000.000 i 50.000.000 dolara za četvorogodišnji ugovor. Nije poznato koliko će zarađivati u Barseloni, ali biće to sigurno višestruko manje.
No, novac očigledno nije bio važan igraču koji je u ovih pet NBA sezona zaradio nešto više od 41.000.000 dolara. S 28 godina na povratak u Evropu verovatno se odlučio jer nije bio zadovoljan ulogom koju je u najjačoj košarkaškoj ligi imao: spot-up šutera, odnosno “streč“ četvorke.
Kada je dolazio u NBA ligu Mirotić je od navijača Čikaga dočekan kao veliko pojačanje. Bulsi su se tada još nadali da će se Derik Rouz vratiti na najviši nivo, a Mirotić je bio dodatak ekipi u kojoj su još bili Džimi Batler, Žoakim Noa, Pau Gasol, Taž Gibson, Kirk Hajnrih, Majk Danlivi i ostali. Njegove igre u Realu budile su nadu da će ekipa dobiti sekundarnog plejmejkera s visokog posta i igrača koji će dodatno oplemeniti njihovu igru, ali tadašnji trener Bulsa Tom Tibodo je imao drugačiju ideju.
Mirotić je u Evropi bio na glasu kao svestrani napadač koji je zaista najopasniji bio u “catch&shoot“ situacijama, ali to mu nije bila jedina snaga. Odličan je bio u “pick&pop“ situacijama, redovno pogađao i ispod obruča, a nije bila retkost da se okuša u šutu iz driblinga. Bio je kompletna napadačka opasnost za protivnika, a iako se znalo da zbog fizikalija ne može istu igru da ponovi u NBA ligi, sigurno je očekivao mnogo veću ulogu od one koju je dobio.
Tibodo je poznat kao trener defanzivnog tipa, ali i jedan od onih koji ne razvijaju previše svoje igrače, a Mirotiću je zbog odbrambenih nedostataka od početka namenio ulogu stretch četvorke u onom rudimentalnom smislu – trebalo je samo da čeka u ćošku i ispaljuje trojke ili da to isto radi u dotrčavanju iz faze odbrane. U tom trenutku je to Bulsima jako nedostajalo i bilo potrebno, ali Mirotić je u NBA doneo više od toga.
Brojke u prvoj sezoni su bile solidne – 10,2 poena uz 4,9 skoka i 1,2 asistencije te 40,5% šuta i 31,6% za tri, ali već tada je bilo jasno da navijači Bulsa nisu dobili ono što su želeli. Tibodo nije želeo da istrpi Mirotića u nekoj drugoj ulozi, a ništa se puno nije promenilo ni kad je šef struke otišao. Naprotiv, Fred Hojberg je poznat kao trener koji želi da ima što više trojkaša, a Mirotić mu je odlično legao jer u rosteru nije imao previše šutera. Nikolina uloga se nije promenila, brojke su uglavnom ostale slične, a jasno je bilo da mu je rola definisana. Iako Mirotić nije imao nikakvih javnih istupa kojima bi odavao svoje nezadovoljstvo, bilo je očigledno da nije presrećan, a kada se potukao sa saigračem Bobijem Portisomna treningu, a ostatak tima uglavnom stao iza Portisa, budućnosti za njega u Bulsima nije bilo.
Čikago ga je poslao u Nju Orleans gde je u drugom delu sezone 2017/18. i prvom prošle 2018/19 igrao košarku karijere. Dobro se slagao s Entonijem Dejvisom i Džulijusom Rendlom, imao brojke karijere od 16,7 poena i 8,3 skoka, ali i dalje se od njega očekivalo da uglavnom puca trojke. Od 12,7 šuteva prošle sezone u Pelikansima, njih 7,2 je bilo za tri poena. A kada je “Obrva“ zatražio trejd, Nju Orleans je odlučio da pošalje Mirotića u Milvoki gde je opet dobio istu ulogu, a usput se i nije proslavio u plej-ofu u kome je u nekim utakmicama bio prilično nevidljiv.
Mirotićev status u NBA ligi je zavisio od šuta – ako ga je išlo, imao bi minutažu, ako nije bio bi na klupi i to ga je verovatno umorilo. Iako bi se na papiru odlično uklopio u sistemsku košarku koju Kvin Snajdersprovodi u Juti Džez ili sličnu koju Nejt Mekmilan praktikuje u Pejsersima, Mirotić je procenio da mu se to ne sviđa i da hoće opet da bude kompletan igrač. S 28 godina ima još dovoljno vremena da se opet vrati u NBA, ako to bude želeo. Ali sada tamo za njega nije bilo mesta.
Njegov potez je izuzetno hrabar i treba mu skinuti kapu, jer je malo igrača koji bi to uradili. A kada se zna da je bio prvi igrač koji je čekao tri godine nakon drafta i tako odmah dobio “pravi“, a ne ruki ugovor od Čikaga, onda je prosto neverovatno da postoji igrač koji povlači takva dva poteza u karijeri. No, Mirotićuje očigledno važnija igra od bilo čega drugog, važnije mu je zadovoljstvo u košarci od odrađivanja posla.
Ovaj potez ima i veliki značaj za Evroligu. U situaciji kada u Evropu dolazi sve manje kvalitetnih Amerikanaca, a Evropljani sve mlađi idu u NBA, dolazak ovakvog asa, koji bi morao da bude u TOP 5 Evrolige, sjajna je vest za prestižno evropsko takmičenje.
A o tome kako će Mirotića primiti navijači Reala? O tome ćemo neki drugi put...
Izvor: mozzartsport
Foto: Reuters
Komentari / 0
Ostavite komentar