Смрт и загрљај оца и кћерке

Отац и кћи леже у беживотном загрљају, окружени блатном, мутном водом, шипражјем и смећем, насукани на мексичкој обали ријеке Рио Гранде недалеко од границе са Сједињеним Америчким Државама. Леже, смирени заувијек, потрбушке, скривених, у воду зароњених лица, обоје увучени у исту растегнуту црну мајицу.

Свијет 27.06.2019 | 07:40 Дјевојчица руком грли свог оца, посљедњи загрљај на опасном путовању које је за њих, нажалост, завршило. Скончали су након што су два мјесеца чекали у кампу за мигранте у Матаморосу, надајући се састанку око азила. Врућине су биле несносне, породица из Ел Салвадора постала је потпуно очајна.

Одлучили су ризиковати. Осцар Алберто Мартíнез прешао је ријеку с кћерком Валеријом, а затим се кренуо враћати како би преко ријеке одвео и супругу. Његова 23-мјесечна кћи скочила је за њим, он ју је успио ухватити, али помела их је јака струја. Таниа је с обале гледала како вода односи њеног супруга и дијете.

Описана фотографија и трагична породична прича, коју су пренијеле мексичке новине Ла Јорнада, шокирала је америчку, али и свјетску јавност. Нажалост, шок ће, може се претпоставити, и у овом случају трајати кратко, баш као и око фотографије трогодишњег сиријског дјечака Ајлана Курдија чије је тијело снимљено 2015. године насукано на турској обали.

Многи су се сада, гледајући фотографију Осцара и његове кћеркице, присјетили и тог несретног малишана, досад већ потпуно изблиједјелог симбола свјетске мигрантске и избјегличке кризе. Они најрањивији - дјеца - често су протагонисти злогласног албума који попуњавамо.

А управо су она у средишту још једне грозоморне мигрантске приче с друге стране Атлантика, али с америчке стране границе. Јуче је објављено како су америчке пограничне власти ипак вратиле око стотину дјеце у злогласни мигрантски центар Цлинт на тексашкој граници, и то након што су, због ужасних услова у којима су тамо пронађени, били премјештени из те установе.

Аларм и узбуну дигли су адвокати који су од суда тражили приступ центру. Кад су ушли, остали су шокирани, а виђено су подијелили с јавношћу. Међу осталим, за ББЦ су испричали како су дјецу затекли затворену у складишту које је недавно саграђено на посједу тог центра. Била су закључана у пренатрпаним ћелијама, на средини којих се налази отворени тоалет. У истом су простору и јела и спавала, без надзора и његе одраслих. Често су се за оне најмање бринули сами десетогодишњаци. Нису била купана. Носила су исту прљаву одјећу у којој су прешла границу.

“Влада епидемија ушију и грипе. Дјеца су закључана у изолацији, без надзора одраслих, и јако су болесна те само леже на поду на мадрацима”, испричали су адвокати који су ушли у Цлинт, додајући како је ријеч о понижавајућој и нечовјечној ситуацији која се не би смјела догађати у Америци.

Али, догађа се. Управа за границе признала је да Цлинт није прикладан за прихват дјеце те да, с обзиром на ограничене ресурсе којима располажу, дају најбољу могућу његу својим штићеницима, поготово дјеци. Хитно су им потребна додатна новчана средства, а дјецу ће пребацити у прикладније установе чим то буде могуће, обећавају. Смјењују се и надлежне особе.

Саблажњен ситуацијом, амерички политички слој се закотрљао те је Представнички дом, у којем већину сад имају демократи, је усвојио закон којим би се осигурало 4,5 милијарди долара хуманитарне помоћи на граници, а у којем је наведено да се треба осигурати боља здравствена и дијетална њега за особе у притвору.

Закон предвиђа и временско ограничење за држање дјеце у притвору у трајању од три мјесеца. Али до ступања закона на снагу још је увијек дуг пут.

Одвајање дјеце миграната од њихових родитеља почело је лани у склопу политике “нулте толеранције” предсједника Доналда Трумпа.

Она је подразумијевала да се ухваћени илегални имигранти одмах подвргну казненом прогону те одвоје од дјеце у њиховој пратњи која су требала бити стављена под “државни надзор”.

(Јутарњи.хр/СБ)