Скрајнуто дело Милоша Милојевића

О великом српском филозофу, књижевнику, песнику, ратнику, полиглоти и родољубу, чије је дело и име одавно скрајнуто, из непознатих разлога, што је и предмет изучавања разних аутора
 

Република Српска 25.06.2019 | 22:53
Скрајнуто дело Милоша Милојевића
Академик СКАНУ, Драгољуб Драго Мирковић, који живи и ради у Бијељини, а родом је из Бањана из Старе Херцеговине, управо је, поводом „Видовданске лозе“, највеће светковине уметности и науке Српске краљевске академије и уметника, која ће, у петак, бити одржана у Шапцу у Народном позоришту објавио књигу „Пророк Милош Милојевић“ о великом српском филозофу, књижевнику, песнику, ратнику, полиглоти и родољубу, чије је дело и име одавно скрајнуто, из непознатих разлога, што је и предмет изучавања разних аутора.

Милојевић је рођен у Црној Бари, у равној Мачви, као једно од највећих чеда завичаја и Србије, који се, за живота, борио својски за своје ставове, као непоткупљива и достојанствена личност, којој је, изнад свега, била важна истина о свом роду и отаџбини.

-Одлучио сам да се књига прво појави баш у његовом крају, на велики српски народни и верски празник, који нам је, кроз векове, мера за прошлост и будућност – каже академик Мирковић. -Ово је мој скромни допринос на враћању Милојевића на место које му припада на чему ради вредно удружење из Црне Баре, које носи његово име и други његови поштоваоци и следбеници из земље и расејања.

Милојевић, поред осталог, указује аутор књиге, није имао длаке на језику.Тако је,убрзо, после пораза наше војске на Ђунису, као великан и ратник поручио краљу Милану Обреновићу: „Овај је рат Свети рат, али утолики несрећнији по нас што је овако стидно и жалосно вођен“.

Краљ Милан је да би му запушио уста изјавио да све што је Милојевић дао био велики допринос српској ствари, окитивши га ордењем Таковским крстом првог реда и Златном медаљом за храброст. Милош Милојевић је носилац и Таковског крста Петог, Четвртог, Трећег и Другог реда, Сребрне медаље за храброст, Златне медаље за ревносну службу 1878. године, Краљевског ордена Светога Саве, Споменице ратова 1876. и 1877.-1878. године, Медаље црвеног крста, Краљевског ордена Белог орла, Ордена друштва Светога Саве и Ордена „Румунског крста“.

Али Милошу Милојевићу је било немогуће запушити уста - прича Мирковић. - Иако је после ових ратова кренула још већа хајка на њега наставља да ради на своме делу. Кренуо је у највећи бој за српску историју, видевши да од војске и посебно од политике Србије нема ништа. Бесплатно је делио брошуре и књиге неослобођеном српском народу са циљем да их охрабри у борби за очување свог идентитета. У једној брошури описао је српско-турске ратове од 1876. године до 1878. године. Објављује другу књигу „Обичаји укупног народа српског“, затим „Обичаји велико-Руса“, а са руског језика је превео дело „Маљута Скуратов“ у два тома, дело у коме је описана личност из времена руског цара Ивана Четвртог Васиљевича Грозног из 16. века чија бака по мајци је била српкиња Ана Јакшић Глинска.

У том периоду Милош Милојевиће се највише посветио српским светитељима. Издаје књиге „Наши манастири и калуђерство“, „Служба Свете Петке Параскеве српске“, „Дечанске Христовуље“ и „Педесет и једно правило службе Светом Симеону српском које му је написао Свети Сава српски“. Схватио је значај пописа наших светитеља. Пописао је све цркве и манастире на просторима данашње Јужне Србије, Македоније, Старе Србије, Бугарске, Грчке и Албаније. Истраживао је и остатке уништених црквених и манастирских здања. Написао је дело „Наше монахиње“ у ком је записао све што је било везано за наше женско монаштво. 



Једно вријеме боравио је у Лесковцу, на дужности директора лесковачке Гимназије. 1890. године узабран је за професора Велике школе за руски језик и књижевност у Београду, да би 6. октобра исте године због интрига и сталних напада и због свога неслагања са системом образовања у Великој школи премештен за професора Прве београдске гимназије. Поред државног посла неуморно је радио.

После истраживачких периода затварао се у четири зида пишући „Историју српског народа“, дјело које је имало 4500 страница. Његова књига „Одломци из историје Срба“ која је прије 120 година објављена у Београду садржи само мали део од 400 страница. Завршивши ело „Историја српског народа“ Милош Милојевић је 1886. године основао Друштво Светога Саве. Колико је ово друштво било значајно за формирање националне свести сведочи податак да је аустријска влада тражила његово затварање. У историји Друштва Светога Саве данас нигде нема имена Милоша Милојевића!?

-То је исто као да говоримо о роману „Браћа Карамазови“ не помињући Достојевског или ако говоримо о „Горском вијенцу“ не помињући Његоша -каже академик Мирковић.
 
(Новости)

Коментари / 4

Оставите коментар
Name

слобода

26.06.2019 05:00

Милош Милојевић је један од највећих историчара у Срба! Аутор дјела Историја Срба у којој је доказао сваку ријеч...у то вријеме кад је књига објављена аустро угарска је пријетила краљу Милану ратом ако се књига не забрани,што је на крају краљ Милан и урадио...то је прави разлог нестанка књиге и њене цензуре,а послије тога нам се натура бечко Берлинска школа и историографија од берлинског конгреса на овамо!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Код

26.06.2019 06:21

Нас је увијек истина била издајницки цин. И људи који су несто вриједили су склањати да неби угрозили власт. Америка је куповала паметне људе из цитавог свијета зато и јесу ту гдје су. А код нас ако се појави паметан цовјек одмах му се напакује да бјези из земље а ако то не уцини праве му разне смицалице само несмије да исплива на поврсину. За то смо ту гдје смо!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мирослав

26.06.2019 06:22

Тако и дан дани , људи који неће како они хоће нигдје их нема, само још више проданих душа, зато нам ће бити само горе и горе.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Херодот

26.06.2019 08:49

Свака цаст за текст. Ко год није упознат са радом Милојевица ,занима га права историја Срба, топла препорука... Истина је тамо негдје ;-)

ОДГОВОРИТЕ