Ердоганов пораз утицаће на свијет

На први поглед, победа опозиционог кандидата на изборима за градоначелника Истанбула неће променити много тога. Председник Реџеп Тајип Ердоган, лидер са најдужим стажом у историји Републике Турске, одржао је своју доминацију на полугама националне моћи. Његова владајућа странка и даље контролише градску скупштину и може да ограничи одлуке новог градоначелника. Турска неће одржати изборе за новог председника или законодавство до 2023. године.

 

Свијет 25.06.2019 | 19:50 Међутим, велика победа Екрема Имамоглуа била је политички земљотрес који би се могао осетити далеко изван највећег турског града, али и државних граница. Један од најнелибералнијих светских лидера је понижен на драматичан начин, а нада за урушену демократију његове земље поново је процветала.

Избори су били понављање мартовског гласања када је Имомаглу однео тесну победу над Биналијем Јилдримом, бившим премијером и кандидатом Ердоганове странке Права и развоја (АКП). Тада је резултат виђен као сурови ударац Ердогану који је рођен у Истанбулу и у њему почео политичку каријеру као градоначелник.

- Стисак АКП-а над Инстанбулом учинио га је финансијским извором покровитељских мрежа владајуће странке и излогом Ердоганових амбиција - описао је турски новинар Карим Фахим.

Почетком априла, турски председник и његови савезници поништили су резултат. Позивајући се на неправилности, државни органи под Ердогановом палицом су одлучили да се избори морају поновити.

Ова одлука је подстакла западне аналитичаре да пишу "читуље" за пропалу турску демократију, која је, по њиховом мишљењу, била угушена Ердогановом неумољиво ауторитарном владавином, пише "Вашингтон пост".

Нико није очекивао да ће у недељу Имамоглу, не само поново победити, већ то учинити са више од 800.000 гласова разлике. Мале су шансе да ће АКП успети и други пут да оспори овако убедљив пораз.

Како је Фахим приметио, руководство у Анкари изгледало је "великодушно у поразу". За многе је брзо прихватање АКП-ових резултата ублажило страхове да је турска демократија угушена. Јилдрим је са осмехом честитао победу ривалу мање од три сата након затварања бирачких места, а убрзо је и Ердоган упутио честитку путем свог Твитер налога. Међутим, злокобни знакови су и даље ту - суђење 16-орици грађанских активиста оптужених за покушај рушења владе почело је јуче у истом граду.

Значајан фактор у Имамоглуовој победи имало је погубно стање турске економије. Ердоган је годинама указивао на велики раст, амбициозне инфрастуктурне пројекте и економске реформе које су милионе сиромашних Турака одвеле у средњу класу, али тај процват је изграђен на огромним зајмовима, а рачун је сада стигао на наплату.

Ердоган је уложио доста личног кредибилитета у градске изборе, али чак ни он није могао да се носи са растућом економском анксиозношћу просечног истанбулског гласача. Он је годинама успевао да остварује изборне победе "поларизацијом политике" - позивајући се на, некада занемарене, побожне Турке и распламсујући огорченост секуларних елита, док је истовремено своје противнике означавао као националне претње.

То је облик десничарске политике који је постао познат широм света и који је Ердогану увек гарантовао тек нешто више од 50 посто гласова.

- Он је можда измислио бренд популизма у 21. веку. Али граница овог тренда је економски раст. Када економија функционише, база гласача воли овакву реторику. То је упалило на више од десет избора на којима је Ердагон учествовао. Овај пут, међутим, није - каже Сонер Кагапати, турски научник у вашингронском Институту за политику Блиског истока.

Имамоглу се не упушта у поларизацију политике. Његова порука о инклузији и "прихватању свих" није привукла само секуларисте и левицу, већ и конзервативне гласаче АКП-а.

На његовом победничком митингу, гласачи су рукама показивали срца. Чинило се да је то "противотров" тактици популистичких моћника, као што је Ердоган, Родриго Дутерте на Филипинима или Виктор Орбан у Мађарској.

Сада свет чека да види колико ће бити трајна Имамоглуова победа.

- Можда је оно што се дешава у Турској почетак шире демократске обнове - рекао је Кемал Кирискиса Института "Брукинг", указујући на масовне протесте у Чешкој и Хонг Конгу, као и на пораст либералних снага у Европи.

(Блиц)