Прича: Будућност је прошла...

На петорици играча из подмлатка Партизан зарадио једва 2. 000. 000 евра, а планирао десет пута више.

Фудбал 25.06.2019 | 23:00
Прича: Будућност је прошла...
Пројекат на дуге стазе. Још у српском фудбалу. Можда у нека друга времена. У ова модерна, кад се лопта обрће једнаком брзином као новчанице у рукама, тешко да реално утемељење имају било какве идеје или планови са младим играчима у главним улогама. Готово неизводљиво, јер се иза њих, често, крију интереси струке, челника и(ли) менџера, остављајући навијачима да се питају: зар је морало баш тако?

Зато је последњи Партизанов пример сликовит, поучан и требало би да делује као упозорење. На више нивоа. Не само у Хумској.

Прошлонедељни одлазак Вељка Бирманчевића у Чукарички означио је званичан растанк са великом идејом, прокламованом у зиму 2016, кад су петорица играча из подмлатка добила шансу у првом тиму. Свему је претходио гол Раула Бобадиље у последњем минуту дуела са Аугзбургом, елиминација из Лиге Европе, оставке дела управе, смена тренера Љубинка Друловића, промоција новог, а са Иваном Томићем у улози шефа струке, прилику да се наметну, у циљу стварања новог Партизана, како је тад представљено, за будућност, добили су одликаши омладинске школе: Душан Влаховић, Ђорђе Јовановић, Мирослав Богосавац, Вељко Бирманчевић и Миладин Стевановић (потоњи је сезону раније, још код Марка Николића, дебитовао за први тим).

И гле сад, три и по године касније, нико више није у клубу!?

Што је природан процес, али је поражавајуће и за Партизан опасно што у периоду у коме су билиту нису донели ни резултатски, ни економски бенефит, бар не у оквирима у којима се то од њих очекивало. А није да немају квалитет. Напротив. Свако од њих понудио је бар нешто, само што се није поклопило да то буде истовремено у Хумској 1, да како је планирано тих пет пупољака процвета за једно пролеће и развије се у цветове чије мирисе ће осетити најпре Гробари, потом Европа.

На крају баладе дошло се дотле да нити су имали неку битну улогу у походу на дуплу круну у сезони 2017/18, нити су оставили такав траг да их навијачи памте у овој серији од четири узастопно освојена купа, иако је свако од њих подизао пехар, нити управа може да буде задовољна како је наплатила продукте омладинске школе, громогласно најављене као велике фудбалере. Пример ради, од Влаховићевог одласка у Фјорентину инкасирано је 1.500.000 евра, селидба Ђорђа Јовановића у Локерен наплаћена је 450.000 евра, Стевановић је у турски Кајзери отишао без обештећења пре него што је стигао у Чукарички, где је најпре заврпшио Богосавац (као слободан играч), да би му се пре неки дан придружио Бирманчевић, у аранжману који подразумева „чисте папире“ и десет процената Партизану од наредне продаје.

А није такав био план. Говорило се, незванично, да на овој петорици играча, збирно, може да се узме бар 20.000.000 евра. Штавише, некима је предвиђана будућност у Партизану.

„Вељко ће бити велики играч Партизана. Волео бих да се деца из омладинске школе улгедају на њега. Верујем да у будућности неће бити проблема између клуба и њега. Овим уговором желимо да покажемо како се враћамо на пут Партизановог ДНК, поплочан нашом децом. Надам се да ће Вељко ово схватити озбиљно, велико је задовољство што ће у годинама пред нама бити носилац Партизанове игре“, причао је 12. фебруара 2016. Ивица Илиев, тадашњи спортски директор црно-белих.

Можда у заносу, можда преамбициозно, али није се остварило његово предвиђање. Најмања је ту кривица Вељка Бирманчевића. Пре ће бити да су у Партизану, и Илиев као функционер и Томић као тренер у то време велики терет ставили на плећа малолетног детета, чим је овај пут морао да гради кроз позајмице Раду и Чукаричком. Слично је и са Стевановићем, па и Богосавцем, који су боље партије пружали ван Хумске него у њој. Можда тад нису били спремни, а гурани су у први план. Потрошени. Можда није било довољно спремности да се истрпе грешке. Можда им, једноставно, да се не увреде Брђани, више паше фудбал без притиска. Има и оних који ће казати да, можда, нису за тако велики клуб. Или, можда, није требало одједном сву петорицу ставити у излог. Да се ишло логиком „један по један“ на сваких шест месеци, можда би успели.

Само што се то онда зове систем. Пројекат на дуге стазе.

ИЗ ГЕНЕРАЦИЈЕ „ЗИМА 2016“ ПРЕЖИВЕО САМО ЈЕДАН

Од 28 играча колико је Иван Томић повео на зимске припреме, на Кипру 2016, у првој екипи тренутно је само један једини – голман Филип Кљајић. Уз напомену да је Мирослава Вулићевића актуелни тренер Саво Милошевић отписао.

Тек као подсетник, тад су кадар црно-белих чинили:

Голмани: Бојан Шаранов, Филип Кљајић, Марко Јовичић;

Дефанзивци: Мирослав Вулићевић, Иван Бандаловски, Миладин Стевановић, Никола Миленковић, Седрик Гогуа, Марко Јовановић, Александар Субић, Мирослав Богосавац;

Везисти: Иван Петровић, Евертон Луиз, Марко Јевтовић, Андрија Живковић, Марко Голубовић, Саша Илић, Саша Лукић, Небојша Косовић, Вељко Бирманчевић, Дарко Брашанац, Никола Нинковић, Ален Стевановић, Немања Михајловић;

Нападачи: Валери Божинов, Исмаел Беко Фофана, Душан Влаховић и Ђорђе Јовановић.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар спорт, МН Пресс

Коментари / 0

Оставите коментар