Прича: “Стој јаране, куд си болан крен’о…?!”

Како је Крстајић непрепознатљив ушао у селекторско одело? Народски човек једва је дочекао крај каријере да преузме мали, локални клуб, да почне да пече ракију и ужива у „пензионерском животу". Шта му је ово требало?

Фудбал 14.06.2019 | 23:50
Прича: “Стој јаране, куд си болан крен’о…?!”
Појавио се на интернету занимљив гег – уплакани дечак открива тати да само жели да Крстајић добије отказ, а када се то догоди отац се чуди што дечак и даље плаче.

„Али тата, ништа се није променило”, објашњава малишан.

Истина је, Младен Крстајић више није селектор репрезентације. Није баш добио отказ, о споразумном раскиду је реч, али такав потез Фудбалског савеза Србије, заиста суштински није променио ствари.

Осим у личном случају Младена Крстајића.

Доскорашњи ће селектор коначно имати прилику да у миру размисли о периоду током ког је успео да, као кулу од карата, сруши репутацију коју је годинама градио.

И све то само због тога што није био онакав каквим су га знали, већ онакав каквог су други желели – злобници ће рећи да је управо то једна од главних квалификација које мора да поседује неки српски фудбалски селектор. То је, међутим, испричана прича.

Прича о дечаку рођеном у Зеници, који је сањао да у дресу Челика заигра за први тим у великој лиги, а због рата је морао да га промени већ у млађим категоријама, прича је о скромности и поштењу. Не можете живети другачије када вам живот одреди да у детињству бежите од рата.

Од када је први пут обукао црно-бели дрес Партизана, то је била прича која се лако повезује са голобрадим младићем који бескомпромисно иде у сваки дуел и понекад, можда и свесно, ризикује главу за грб који брани.

Мршавом дугајлији кредибилитет је растао како му се коса скраћивала и то га је одвело у Немачку – добре игре, не фризура.

Одлазак у Немачку одувек је сан људи са овог поднебља, а једина чешћа маштарија је она о луксузном повратку у домовину и прикривању колико је жртвовања потребно за мало расипања пред комшијама. Са Крстајићем је ситуација била потпуно супротна.

Током девет година дуге каријере, стамени штопер, управо је због својих људских квалитета и вредног рада, био признат и цењен у земљи челичне дисциплине и у лиги веома високих физичких и тактичких захтева.

Добро, није Крстајић никада био прави Шваба.Волео је да запева, да организује роштиљ или обрне јагње, да саиграче поведе у гастарбајтерске клубове на наступе фолк звезда, а одабрани су били у прилици да га ангажују као бесплатног водича по београдским сплавовима.

Међутим, управо у периоду када је у дресовима Вердера и Шалкеа био незаменљив, Крстајић је за репрезентацију играо без сујете, посвећено и одговорно.

Није било потребе да буде први у селу јер је већ цењен у граду, а село воли па воли, његово је – и онај камен и поток и људи. Његова је репрезентација.

Био је део „фантастичне четворке” са Видићем, Гавранчићем и Драгутиновићем. Био је ту и када су се мењала имена државе и када су селектори пролазили као на траци.

И онда када су по новинама излазиле његове слике из лудих провода, он је ћутао и играо, трудећи се да буде необично обичан човек који само ради свој посао.

Народски човек једва је дочекао крај каријере да преузме мали, локални клуб, да почне да пече ракију и ужива у „пензионерском животу”. О томе колико је добар пријатељ и саиграч био Младен Крстајић говори и чињеница да је фудбалер Барселоне и Хрватске репрезентације Иван Ракитић купио семафор Раднику из Бијељине, када је Крстајић сео у председничку фотељу тог клуба.

Ни у претходној, ужареној фотељи директора Партизана није се показао лоше и заиста изгледа као да низ похвала и добрих особина бившег селектора Србије може бесконачно да се калеми, али једном његовом одлуком тај низ се прекида.

Младен Крстајић је оставио пред „Кућом фудбала” у Старој Пазови одећу, обућу и нарамак оног поштеног момка, играча и репрезентативца и ушао у селекторско одело непрепознатљив и за оне који га добро знају.

Онај бескомпромисни борац пристао је на бројне компромисе.

Онај који није експериментисао и филозофирао ни када је гол бранио од најбољих европских нападача, почео је да користи сопствену репрезентацију као експериментални објекат.

Онај који није говорио много, али је стајао иза својих речи, престао је да разговара са новинарима, а у својим монолозима користио је погрешне речи и изразе – Хаг или рецимо Украјина – на потпуно погрешним местима.

Онај који је одиграо на стотине бундеслигашких утакмица, напрасно је заборавио неке од основних постулата па је у формацији 3-5-2 играо без задњих везних, па је ризиковао, ризиковао и изгубио.

И све то само јер онај поменути низ успеха, ону постепено грађену репутацију није пустио да настави свој природни раст. Можда би клупа репезентације била логична последица тешког, континуираног рада и протока времена. Овако је на клупу сео кроз задњи излаз, као алтернатива свом репрезентативном ментору и то му се осветило.

И осветило се слици о Младену Крстајићу која је постојала код просечног навијача.

Репрезентацији Србије је потребан рестарт. Као и њеном досадашњем селектору.

Ако у покушају да одмори мозак и душу, Крстајић за казаном, уз препек, буде запевао ону песму о „сокацима пуним песме и Босни од мерака”, биће му жао јер када је „споразумно отишао” нико није желео да запева „Стој јаране” и нико није помишљао да га заустави.

А могло је боље.

Извор: недељник.рс

Коментари / 6

Оставите коментар
Name

Xxx

15.06.2019 06:38

Крле је краљ

ОДГОВОРИТЕ
Name

Јест

15.06.2019 13:49

Краљ пропасти ......

Name

Нешо

15.06.2019 06:39

Нови селектор ногометне репрезентације Србије је Тумбаковић , то му је награда за одбијање да води Црну гору против Косова.

ОДГОВОРИТЕ
Name

јо

15.06.2019 08:38

Ти си управу али није ни он ниста бољи а мозда буде и гори крстајиц није био лос само сто је налетио На Украјинце Који Би Побједили Сваку Репрензетацију Ту Веце Играли Су Супер И Тоје Све Политика

Name

Ре

15.06.2019 11:27

ко год додје, бице му одријесене руке док се квалификује као Антицу и Муслину. Онда долазе они који никог нису тренирали (сантрац, пизон, крстајиц и тд) да постављају играце који су под уговором са којекаквим мафијасима од ције продаје као репрезентатици они имају корист. увијек су пар играца који играју како им мафијаси одреде без обзира на тренерске замисли ако треба да се изгуби нека утакмица у којој смо фаворити (као Видиц против Словеније) да би паре остале у кладионицама и ето опет ко добија? мафија. никад се то нецепромијенити и никад од њих не треба ниста добро оцекивати. само разоцарање.

Name

јо

15.06.2019 10:38

Само ми реците који је тренер направио несто са репрензтацијом србије успоредите нија све који су досад Били Па Цете Видјети ,,,ДаСу Погресили ,,,

ОДГОВОРИТЕ