А ко, ако не Крстајић?

На листи жеља Јокановић, Јовановић, Тумбаковић, Ивић. . .

Фудбал 11.06.2019 | 23:45 На петицу из Украјине, Србија је одговорила четворком против Литваније (4:1). Није исто, наравно, велика је разлика у класи између те две репрезентација, а образ после шамарчине у Лавову и даље бриди, па је питање да ли је очекивани тријумф против последњег тима на табели у групи умилостивио челнике Фудбалског савеза. Међу њима и оних који заговарају опцију да у наставак квалификација, у септембру против Португалије у Београду, крену са новим селектором.

Дан после пораза од Украјине, челници ФСС већином су били мишљења да је то била кап, чуј кап - текло је у Лавову као у потоку, која је прелила чашу и да је време да се прекине сарадња са Младеном Крстајићем.Процена је била да су три летња месеца, до наредне утакмице, довољно времена да се пронађе нови селектор, који ће покушати да "поправи" игру и позицију на табели српског тима. После Литваније су додуше ублажили став.

Чудан је цео Крстајићев мандат на клупи репрезентације. Од Светског првенства до данас, практично само што је преузео државни тим, кренуле су гласине о његовом смењивању. Он је терао по свом за то време и на крају дотерао до Лавова, који би могао да буде његов Ватерло.

Ако се неко пита како је селектор Србије, уз сав тај свеприсутни мач над главом, стигао до овде, одговор је јасан: нису на Теразијама успели да му нађу адекватног наследника. Неког ко би био "побољшана верзија", а не чисто замена ради замене.

Велико је питање и сада да ли у Фудбалском савезу могу да нађу селектора који би био по укусу увек критички настројене јавности, али питање је да ли чак и такав сплет околности овог пута може да спасе Младена Крстајића. Једноставно, петица од тима који је три дана касније са 1:0 победио Луксембург, претешка је за варење.

У врху ФСС-а за сваки случај постоји листа потенцијалних кандидата за новог селектора, скројена дан после повратка из Лавова. И на њој је неколико имена за које је и самим челницима српске куће фудбала јасно да су мале шансе да се прихвате посла у овом тренутку.

Први пик је Славиша Јокановић. Један од најбољих српских тренера у овом тренутку, који је притом и слободан, нема клуб. Стекао је фину дозу искуства радећи од Балкана, преко Тајланда до Лиге шампиона и Премијер лиге. Доказао је да уме да направи игру, да његов тим игра атрактиван фудбал. Ипак, шансе да каже "да" понуди да постане селектор нису велике, посебно с обзиром на чињеницу да се и овог лета доводи у везу са многим енглеским клубовима, истина углавном из другог ранга такмичења.

Као јак кандидат истиче се и Љубиша Тумбаковић. Како је сам себе назвао пре неки дан, "вечити кандидат за селектора Србије". Можда је сада куцнуо тај час. И он је слободан после растанка са Црногорцима, има велико искуство, изузетно је цењен у српским фудбалским круговима... Једино, како кажу, годинама није у добрим односима са Ненадом Бјековићем, потпредседником Савеза, а са којим би морао тесно да сарађује ако би се прихватио посла.

Ивица Јовановић је такође "вечити кандидат" када год се тражи било селектор било тренер два водећа српска клуба. Тренутно нема клуб, последњи му је био Ал Наср из Уједињених Арапских Емирата. До сада није показивао амбиције да се враћа у домаћи фудбал.

Ново име које се помиње је - Владимир Ивић. Млади тренер је кренуо сјајно да гради каријеру, освојио је већ трофеје у ПАОК-у и у Макабију из Тел Авива, спрема се за напад на Лигу шампиона са израелским клубом, али могао би да му наредних дана зазвони телефон, са бројем са Теразија 35. Истина, постоји струја у ФСС-у која сматра да је Ивић премлад да се одмах гурне у ватру... А и он је под уговором и добро му иде у Тел Авиву.

Некако природни кандидат за новог селектора требало би да буде Вељко Пауновић, иако је у сенци претходно поменутих имена. Освајач светске титуле на Новом Зеланду са играчима до 20 година сада из Чикага гледа како његови тадашњи пулени преузимају полуге сениорске репрезентације. Максимовић, Гаћиновић, Вељковић, Живковић, Милинковић Савић, Рајковић редовно добијају позиве за А тим, а неки су се већ усталили као првотимци. Био би ту и Грујић да није у спору са селектором, док је позив добијао и Гајић, а шансу чека и капитен младе репрезентације Јовановић. Део те генерације је и Јовић, који није путовао на Мундијалито због повреде.

Генерација од које се много очекује у српској јавности стасава да коло води у А тиму, па је можда ред ставити на чело човека са којим су стигли до светског врха. Уз све ограде, наравно, да сениорски фудбал није исто што и такмичење јуниора. Проблем је уговор са Чикагом, који истиче тек 31. децембра 2020.

Фудбалски фанатици сигурно ће се досетити и имена Владана Милојевића, Марка Николића, Драгана Стојковићаили неких других имена са поприличним угледом у Србији, али како дознајемо ова се имена, па ни нека друга, нису разматрала. Делом свакако и зато што неки од њих имају чврсте ангажмане.

Постоји и она последња опција, која се већ неколико пута показала као коначно решење: Да Крстајићостане, јер ФСС није успео да му пронађе наследника. По свим информацијама, овог пута неће бити такав случај, али увек је на снази она "никад не реци никад".

На концу, гледано после јунског циклуса утакмица, Орлови су и даље у игри за Европско првенство, нису у ситуацији која се не може поправити. Сам пораз у Украјини није нешто што може да се назове великим киксом, али би свакако био лакше прогутан да уз неки пристојнији резултат, да није било расула на терену и "петарде" у мрежи Дмитровића. Мада, како је то некад говорио Вујадин Бошков, боље једном изгубити са 5:0, него пет пута са по 1:0. Поготово у квалификацијама за Европско првенство.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар Спорт, МН Пресс, Реутерс