Милиони се сливају у страначке касе

Политичке партије у БиХ потрошиле су прошле године из буџета са свих нивоа власти 18,1 милион марака на које имају законско право, док се процјењује да је износ који из буџета извлаче нелегално знатно већи.  

Босна и Херцеговина 08.06.2019 | 19:27 У политичком систему, заснованом на представничкој демократији, политичке странке имају изузетно велик утицај на процесе одлучивања, па се као значајно питање поставља питање начина њиховог финансирања. Јавна је тајна да постоје многи начини на које политичке партије могу да дођу до новца из јавних буџета, а стручњаци су те „погодности“ већ назвали сивом зоном финансирања политичких партија.

Због свега тога нису ријетки случајеви да су партије пријављиване ЦИК-у због кршења Закона о финансирању политичких партија БиХ.

С обзиром на то да се у БиХ воде једне од најскупљих политичких кампања, стручњаци који годинама прате рад политичких партија кажу да се тешко може ући у њихове рачуне и да остаје само нагађати колико се новца пребацује и троши током године.

СДА предњачи

По добијеним буџетским средствима предњаче СДА са 3,1 милион КМ, а слиједе СНСД са 1,6 милиона, те СББ и СДП БиХ са око 1,5 милиона КМ. Међутим, то је само онај дио за који се зна.

В.д. извршног директора ТИ БиХ Ивана Корајлић каже да је, поред тих примања, велики проблем што постоји много начина да странке извуку још новца из јавних бужета на нелегалне начине.

– Уговори који поједине фирме скалпају са органима извршне власти вриједе озбиљне износе и поставља се питање да ли дио тог новца долази до политичких партија, јер је то пракса која се најчешће користи за нелегално финансирање странака – објашњава Корајлићева.

Додаје да нико не може знати колики проценат новца странке приме и потроше у кешу, јер то све иде мимо политичких токова.

– Закон им и даље омогућава да добијају новац у кешу. Да не говоримо о томе да се огроман дио рада политичких странака финансира директним злоупотребама буџетских средстава, кроз рад институција, јавних предузећа, и то посебно у периоду предизборне кампање, гдје се новац који се издваја из институција и предузећа заправо користе за страначке сврхе – објаснила је она.

Сматра да има много неправилности и када су у питању страначке чланарине.

– У странкама има људи за које је упитно да су били у могућности дати толико новца колико је наведено. Постоји могућност да се и кроз то новац који је добијен на други начин представља као донација физичког лица. Има странака које сваке године пријаве приходе из чланарина, а не пријаве ниједну донацију физичког лица, не пише чак ни број чланова, а није наведено ни колике су чланарине – сматра Корајлићева.

Да је финансирање политичких партија велика сива зона у којој нико не зна колико се новца обрне сматра и политичка аналитичарка Тања Топић.

– Доста тога се не зна јер је чињеница да нису транспарентни. Једни транспарентан вид је оно што припада странкама из буџета, али ова сива зона је непознаница. Чланарина је врло занемарив дио из којих се финансирају партије и мислим да добар дио чланова не плаћа чланарину за политичку партију – сматра Топићева.

Објашњава да добар дио новца долази од приватних фирми, које им тако унапријед плаћају услуге које ће имати доком године.

– Фирме странкама унапријед плате то да на конкурсима и тендерима имају погодности при склапању послова који се финансирају из јавних буџета, тако да странке и на тај начин изваче новац – објаснила је она.

Додаје да су тврдње да странке зараде милиона од чланарина само мазање очију јавности.

– Ако је то тако и ако се прикупе милиони од чланарине зашто није транспарентно, зашто не објаве колико има чланова и колико ко даје – упитала је Топићева.

Ограничења

Када је у питању финансирање, политичка партија се може финансирати из чланарине, добровољних прилога, издавачке дјелатности, продаје пропагандног материјала и организовања партијских манифестација, прихода од имовине у власништву партије, из буџета свих нивоа и евентуално од добити предузећа у власништву странке.

Међутим, за новчане прилоге постоје ограничења: физичке лице током једне године странци може да донира највише 10.000 КМ, члан странке до 14.000 КМ, а правна лица до 50.000 КМ.

За 13 година милион за казне

Централна изборна комисија Босне и Херцеговине је од 2005. до 2018. изрекла укупно 1.062.820 КМ на име новчаних казни партијама због кршења Закона о финансирању политичких партија у БиХ. Тај податак се налази у приручнику за финансирање политичке кампање и политичких партија који је ЦИК издала у сусрет општим изборима у БиХ 7. октобра 2018.

Циљ је да се политичким актерима скрене пажње које су дозвољени, а који недозвољени начини финансирања, како би избјегли плаћање казни.

(Српскаинфо)