Прича: Корак напред, назад два...
Повратак у реалност српске репрезентације. . .
Фудбал 09.06.2019 | 00:04
Има у трећем делу Кума, наравно најлошијем делу у трилогији, култна реченица која се редовно понавља и у Сопрановима: “Таман кад сам помислио да сам изашао (из тог света), они ме врате назад”. Тако некако је и са фудбалском репрезентацијом Србије. Таман кад помислимо да је почела да расте, да ствара резултате, када заличи на озбиљну селекцију - врати се у ону бедну реалност.
Изгледа да је Србија као наследник Југославије покупила са собом и тај усуд да се распадне оног момента кад се сви понадају да би нешто могло од ње да буде. Пет комада у Лавову, у мечу којем се очекивао бод, а веровало да може и до три. На крају нису били ни један, ни три, него - петарда.
Осам утакмица без пораза. У реду, нико овде није луд, јасно је свима да је тај низ створен победама у другоразредном такмичењу, какво је Лига нација, али богу хвала да се побеђивало, па остаје и та резервна опција за пласман на Европско првенство. Изгледа да ћемо морати да се уздамо у тај џокер. А, био је у серији и реми са јаком Немачком, у пријатељском сусрету.
Све је било у нади, вери да ће тих осам мечева створити неки замајац, дати ветар у леђа Орловима, више него у слепом веровању да је мала серија равна освајању Мундијала. На крају смо после свега добили, у низу неких добрих изјава и реченицу Александра Коларова:
“Можда смо препотентно ушли у утакмицу”.
Како и на основу чега, није баш најјасније, јер са Украјином смо и пре овог бродолома у петак увече имали само поразе.
Бесан је био капитен Србије као мало када пре. Годинама уназад гледа да на минимум скрати разговоре са домаћим новинарима. У Лавову је стао и на крају малтене да није хтео да оде док не одговори и на последње питање. Једино што је и сам признао да не зна ни шта би рекао, ни то што има - како би формулисао.
У авиону на повратку у Београд - мук. За два сата колико је авион чекао на дозволу за полетање и током лета, ниједан од играча није се ни померио с места. Потпуно убијени у појам. Орлови приземљени. У сваком смислу.
Једино што су, поред игре, запарале уши оне традиционалне изјаве о “извлачењу поука”, “противниковој већој жељи за победом” и “гледању у огледало”. Генерације су прошле са тим фразама на уснама, којима се бране када морају нешто да кажу, а ни сами не знају шта. И врти се та песма ево 19 година колико Европска првенства гледамо само на телевизији.
Неко ће рећи да какав је био след догађаја од Мундијала до Лавова, каква су се чудеса дешавала у репрезентацији и око ње, да је крах био “у најави”. И у праву је...
Извор: моззартспорт
ФОТО: Стар спорт
Коментари / 0
Оставите коментар