Priča: Korak napred, nazad dva...

Povratak u realnost srpske reprezentacije. . .

Fudbal 09.06.2019 | 00:04 Korak napred, nazad dva... I tako godinama. Taman kad pomislimo da smo zaličili na nešto, realnost nas opauči po glavi kao bumerang. Hajde, javnost i nekako, ima pravo da se nada i da mašta da su Orlovi pustili krila, ali kada u taboru reprezentacije isto pomisle, epilog je poput ovog u Lavovu.

Ima u trećem delu Kuma, naravno najlošijem delu u trilogiji, kultna rečenica koja se redovno ponavlja i u Sopranovima: “Taman kad sam pomislio da sam izašao (iz tog sveta), oni me vrate nazad”. Tako nekako je i sa fudbalskom reprezentacijom Srbije. Taman kad pomislimo da je počela da raste, da stvara rezultate, kada zaliči na ozbiljnu selekciju - vrati se u onu bednu realnost.

Izgleda da je Srbija kao naslednik Jugoslavije pokupila sa sobom i taj usud da se raspadne onog momenta kad se svi ponadaju da bi nešto moglo od nje da bude. Pet komada u Lavovu, u meču kojem se očekivao bod, a verovalo da može i do tri. Na kraju nisu bili ni jedan, ni tri, nego - petarda.

Osam utakmica bez poraza. U redu, niko ovde nije lud, jasno je svima da je taj niz stvoren pobedama u drugorazrednom takmičenju, kakvo je Liga nacija, ali bogu hvala da se pobeđivalo, pa ostaje i ta rezervna opcija za plasman na Evropsko prvenstvo. Izgleda da ćemo morati da se uzdamo u taj džoker. A, bio je u seriji i remi sa jakom Nemačkom, u prijateljskom susretu.

Sve je bilo u nadi, veri da će tih osam mečeva stvoriti neki zamajac, dati vetar u leđa Orlovima, više nego u slepom verovanju da je mala serija ravna osvajanju Mundijala. Na kraju smo posle svega dobili, u nizu nekih dobrih izjava i rečenicu Aleksandra Kolarova:

“Možda smo prepotentno ušli u utakmicu”.

Kako i na osnovu čega, nije baš najjasnije, jer sa Ukrajinom smo i pre ovog brodoloma u petak uveče imali samo poraze.

Besan je bio kapiten Srbije kao malo kada pre. Godinama unazad gleda da na minimum skrati razgovore sa domaćim novinarima. U Lavovu je stao i na kraju maltene da nije hteo da ode dok ne odgovori i na poslednje pitanje. Jedino što je i sam priznao da ne zna ni šta bi rekao, ni to što ima - kako bi formulisao.

U avionu na povratku u Beograd - muk. Za dva sata koliko je avion čekao na dozvolu za poletanje i tokom leta, nijedan od igrača nije se ni pomerio s mesta. Potpuno ubijeni u pojam. Orlovi prizemljeni. U svakom smislu.

Jedino što su, pored igre, zaparale uši one tradicionalne izjave o “izvlačenju pouka”, “protivnikovoj većoj želji za pobedom” i “gledanju u ogledalo”. Generacije su prošle sa tim frazama na usnama, kojima se brane kada moraju nešto da kažu, a ni sami ne znaju šta. I vrti se ta pesma evo 19 godina koliko Evropska prvenstva gledamo samo na televiziji.

Neko će reći da kakav je bio sled događaja od Mundijala do Lavova, kakva su se čudesa dešavala u reprezentaciji i oko nje, da je krah bio “u najavi”. I u pravu je...

Izvor: mozzartsport

FOTO: Star sport