Сјајни Бађо, ИИ дио: Клинцима открио за кога навија...

Прочитајте како се својевремено најбољи фудбалер света дружио са ђацима београдске Спортске гимназије.

Фудбал 06.06.2019 | 22:05 Ни то што је право са аеродрома имао подужу конференцију за медије, ни вече проведено у једном београдском ресторану нису утицали да Роберто Бађо уморан дође пред ђаке београдске Спортске гимназије на Дорћолу.

Прослављени италијански фудбалер, званично најбољи на свету 1993. године, расположен и насмејан одговарао је на питања деце која маштају да једног дана достигну његове спортске резултате.

"Завидим вам због ваше младости, то је период када постављате темеље за свој живот и своју будућност", поручио је окупљенима 52-годишњи Бађо, који у Београду промовише фудбалски камп за дечаке и девојчице узраста 7 до 14 годна под покровитељством банке Интеза.

"Данас можда нисте у стању да разумете колику срећу имате због своје младости, знам да се борите са многим сумњама, али морате да се стално ангажујете и залажете за нешто. Да себи постављате изазове. Сваки дан у животу морамо се суочавати са изазовима и зато их прихватајте, немојте их се плашити. Они ће вас учинити бољим људима",саветовао је "Мали Буда", који је тај надимак одавно добио због религијског опредељења - будизма.

После уводног обраћања, бројни дечаци и девојчице добили су прилику да постављају питања фудбалеру који је са репрезентацијом Италије био вицешампион света 1994. године, а првак Италије са Јувентусом 1995. и Миланом годину дана касније. 

Прво питање поставио је младић ког је интересовало како је Бађо психички поднео промашај пенала - испоставило се одлучујућег - у финалу Мундијала 1994. против Бразила.

"Имао је тај промашај велики утицај на мене", признао је Италијан.

"Девојке изузетно страствене, чак и агресивније"

Углавном су дечаци постављали питања, али било је и девојака које су се одважиле да узму микрофон. Једну је интересовало шта Роберто Бађо има да каже о женском фудбалу... "Имао сам прилику да гледам женски фудбал, чак и тренирао са неким девојкама када сам имао повреду колена. Позитивно су ме изненадиле, биле су чак и агресивније од неких мушкараца. Било је тешко тренирати са њима, схватио сам да играју фудбал изузетно страствено. То је покрет који се све више шири и драго ми је због тога".

"Почећу причу из најраније младости да бисте схватили... Још када сам имао четири-пет година сањао сам да играм финале Светског првенства и увек је ривал био Бразил. Тај сан неговао сам читавог живота. Наравно, увек би Италија била победник... Замишљао сам голове које дајем за победу, али то је ипак био само сан. Учинио сам све да дођем до те утакмице, нажалост она се завршила на начин који никад нисам претпостављао - мојим промашеним пеналом! То разочарање и даље носим у себи, највише због навијача. Важно је, међутим, из таквих ситуација извући поуке и ја мислим да јесам. Научио сам да боље разумем патњу других и зато данас разумем како се осећа сваки играч који промаши пенал. То што сам данас овде показује са сам успео психички да се издигнем".

Као један од кључева успеха у спорту, Роберто Бађо је истакао тренинг. Данас се томе приступа много озбиљније него раније, али ако појединац не жели да се максимално посвети, узалуд најбољи систем и читав тим стручњака око њега.

"Времена се мењају, па тако и начин тренинга. Може се променити методологија, али једно увек остаје, а то је наш приступ тренингу и ангажовање. То је изузетно важно. Јс мислим да што је човек старији, мора више да се залаже", истакао је.

Играјући за Вићенцу, Фиорентину, Јувентус, Милан, Болоњу, Интер, Брешу и италијанску репрезентацију, Бађо је променио бројне сјајне саиграче и за ривале имао неке од најбољих фудбалера света. Октрио је и која тројица имају посебно место у његовом срцу.

"Најбољи фудбалер је био Марко ван Бастен, али нажалост нисмо били саиграчи. Имао сам и прилику да се упознам са Роналдом из Бразила, 'Феноменом', а играо сам и против Марадоне. Мислим да су њих тројица најбољи. Можда сам некога и заборавио јер сам имао ту срећу да играм са великим бројем одличних фудбалера".

Међу саиграчима у Милану био му је европски шампион са Црвеном звездом, Дејо "Геније" Савићевић. Већ је причао о томе како је одлучено ко ће носити култни дрес број 10, а један од дечака интересовао се да ли су и даље у контакту.

"Не, нажалост већ више година се не чујемо, али гајим изузетно лепа сећања на њега. Не само као фудбалера, већ и као човека".

Неизбежно је било питање који му је најдражи гол у каријери.

"Често ме то питају... Можда гол против Чехословачке на Светском првенству 1990",изабрао је Бађо, а ево и подсећања на његов сјајан продор:



Осврнуо се "Мали Буда" и на недавно финале Лиге шампиона у ком је Ливерпул савладао Тотенхем 2:0. Има оних који сматрају да квалитет те утакмице није био достојан њене важности, али је Бађо покушао да објасни зашто је тако.

"Иначе сматрам да се ниједно финале не одликује лепом игром, јер су сви под притиском победе. Мислим да је Ливерпул заслужио победу, посебно због претходног дуела са Барселоном".

Међу последњима, али не и најмање важно јер је дан раније током конференције за медије био суздржан, нашло се питање "за кога Роберто Бађо навија".

"За кога навијам? То је дуга прича", деловало је као да поново неће открити, међутим...

"То је један клуб из Аргентине - Бока Јуниорс! Имам јако много пријатеља у Аргентини који навијају за тај клуб, па сам и ја постао њихов навијач из солидарности", открио је Бађо, али и даље није познато који грб из домовине му је највише прирастао срцу.

Играо је за највеће, па и даље остаје само да се нагађа...

Извор: мондо.рс