Персонализована медицина

Нова ера у медицини почела је дешифровањем људског генома. Разумевање генетског кода донело је праву револуцију у постављању дијагнозе, превенцији и лечењу многих болести, нарочито карцинома. Класична медицина један лек даје свим особама које имају одређену болест. Лекови су исти, а пацијенти нису. Персонализована медицина или терапија по мери пацијента углавном се заснива на генетским тестовима. Највећи европски стручњаци из те области упознали су наше лекаре са европским достигнућима.

Здравље 04.06.2019 | 10:15 Само две трећине пацијената има корист од своје терапије. Према најновијим истраживањима један од три лека који се тренутно примењује не постиже жељени резултат. Разлог је једноставан – болести су различите као што се и људи разликују.

Модерна медицина је развила и тестове који могу утврдити да ли је неки лек одговарајући или не. То је омогућила фармакогеномика.

Рон ван Шејк експерт за фармакогеномику из Холандије наводи да је једна од области где имамо нова сазнања која дају нове могућности у лечењу генетика и познавање ДНК.

„До сада смо свим пацијентима прописивали исти лек и дозу. Али ми знамо да сви не метаболизују лекове у јетри на исти начин и да је то генетски одређено. Нови начин је да се сваком пацијенту на основу његових ДНК информација одређује лек и доза“, каже Ван Шејк.

„Ми у Италији имамо нови приступ болести и одређивању нивоа терапије за све у социјалном систему. То нам помаже нарочито код онколошких пацијената где превенира негативне ефекте, као код психијатријских и кардиолошких пацијената да одредимо терапију према генотипу и фенотипу“, нагласио је Маурицио Симако.

Када се терапија одреди за сваког пацијента избегавају се многи негативни ефекти лекова и пацијент се брже опоравља.

„У Холандији можете ући у сваку апотеку са својим ДНК информацијама и сваки фармацеут вам може на основу тих података рећи коју дозу и лек можете користити. Са седам европских земаља покушавамо да направимо базу података и делимо информације како би пратили реакцију пацијената и делотворност лека“, објаснио је Рон ван Шејк.

Примаријус др Сања Станковић, директорка Центра за медицинску биохемију КЦС, истиче да је фармакогенетика „лични принт“ који сваки човек има и на основу кога ће се у будућности прописивати терапија.

„Решили смо да промовишемо коришћење фармакогенетике у нашим здравственим институцијама и идеја нам је да, заједно са претходном школом коју смо одржали о фармакогеномици и персонализованој терапији, данас нашим колегама пружимо увид у то која су најновија достигнућа у клиничкој имплементацији ове области, што значи да покушамо да објаснимо како ће у будућности пацијенти да се лече“, закључила је др Станковић.  

Фармакогенетски тестови помажу да се одреди терапија са мањим ризиком и бољим ефектом за пацијента као и индивидуализацију терапије захваљујући ДН информацијама.

РТС
фото:интернет