Роберто Бађо у Београду!
Мали Буда је наставио да хода. . . Ведета италијанског и светског фудбала биће гост Београда у среду и у четвртак. Сазнајте занимљивости о Роберту Бађу, фудбалеру са "коњским репићем", великом зналцу, мајстору фудбала.
Фудбал 04.06.2019 | 11:37
Човек који је "наставио да хода" после промашеног пенала у финалу Светског првенства против САД 1994. године. Био је 17. јул, Пасадена. Пенали. За Италију су промашили Франко Барези, Данијеле Масаро и Роберто Бађо. Бађо је морао да да гол да остави Италију "у животу".
"Мали Буда", како су га (између осталог) звали, хтео је да надмудри Тафарела. Бразилски голман је отишао на своју леву страну, Бађо је изабрао другу, али је лопта прелетела гол. Бразил је шампион света!
"Био је то најтежи тренутак у мојој каријери. Пре него што сам отишао на Светско првенство мој духовни учитељ Даисаку Икеда ми је рекао да ћу се суочити са много проблема на турниру и да ће све бити одлучено у последњим минутима. У то време нисам ни могао да схватим да ће он бити у праву. Турнир није почео добро, осећао сам притисак, било је много одговорности на мојим плећима, јер... требало је то да буде 'моје' Светско првенство, дошао сам на њега као носилац 'Златне копачке'. Чинило се да се све распада, али сам се молио и тражио унутрашњу снагу", написао је Бађо у (ауто)биографској књизи "Уна Порта Нел Циело" која је потом награђивана у Италији.
Али, све се, додао је, променило на том Мундијалу, када је постигао изједначујући гол против Нигерије а потом и победоносни. Са пенала, у осмини финала. Та утакмица одиграна је 5. јула. Шутирао је у исту страну као што ће то урадити 17. јула против Бразила. Али, против Нигерије је погодио...
"Добио сам лопту у шеснаестерцу и шутирао прецизно, није могло да се брани. Многи су то назвали срећом, и да, када дате гол у 90. минуту треба вам и срећа, али опет... можда је то био посебан тренутак. Можда ми је тог тренутка Господар дао мало више помоћи него уобичајено. Или ми је помогла вера, вера у себе самог, мој унутрашњи мир. Тај гол је био као кад гледате неки тежак ударац у билијару. Када сам дао тај гол, за мене је Светско првенство почело, осетио сам се поново ослобођеним", навео је Бађо, који је рођен као католик, али се потом пребацио на будизам.
"Само они који имају храбрости да шутирају пенал, могу да промаше".
Бађо је промашио само некоико пенала у каријери и то зато што су му голмани одбранили, не зато што је промашивао циљ. Никада није шутирао високо, ни на тренинзима - ни намерно, ни случајно.
"Немам објашњења за то што се догодило у Пасадени. Знао сам да се Тафарел 'баца' и одлучио сам да шутирам по средини, да мало подигнем лопту, да не би могао да је закачи ногама. Била је то добра одлука, јер је Тафарел отишао улево и никада не би одбранио тај ударац. Нажалост, лопта је отишла преко пречке, не знам ни сам како. Шутирао сам пенал, јер никад не бежим од одговорности, ја сам био одређен да га изведем. Само они који имају храбрости да шутирају пенал, могу да промаше. Тада сам промашио. Тачка. Дуго година ме је то прогањало, био је то најтежи тренутак у мојој каријери. Пасадена је мој терет. И дан-данас сањам тај пенал. Када бих могао да избришем неки тренутак своје каријере, то би био тај", навео је Бађо.
Занимљиво, пре њега на исти начин је промашио и Барези, а потом је ударац Масара одбранио Тафарел. Али, Бађов промашај се памти. Остао је да стоји код "креча", погнуте главе, да би му пришли саиграчи, да га утеше. Али, Бађо је много већи од тог промашаја.
"Ја сам промашио тај последњи и одмах су 'избрисани' промашаји Барезија и Масара. Морао је да буде изабран један тренутак тог финала, и изабран је мој. Моја грешка. Мој промашај. Требало им је жртвено јагње за клање и изабрали су мене. Али, заборавило се да без мене не бисмо ни стигли до тог финала. После промашаја био сам 'укопан'. Једноставно, нисам могао да прихватим како се то догодило. Када су моји саиграчи отишли на вечеру, ја сам се закључао у соби".
Опијени успехом, Бразилци су Бађов промашај романтично описивали као да је дух легендарног возача Формуле 1 Ајртона Сене утицао на коначан исход. А вољени Сена је погинуо те године, 1. маја на стази Имола.
О ФИНАЛУ...
"Моје играње у финалу и даље изазива контроверзе и раличита мишљења (због повреде против Бугарске у полуфиналу). Али, ја сам се осећао добро. Да нисам, не бих играо. Желео сам да играм, очајнички. Играо бих и да су ми одсекли једну ногу! Тренирао сам цело јутро. Тренирао сам у хотелу у просторији у којој су се одржавала венчања. Обуо сам патике и шутирао лопту у зид. Мишићи су ми било ОК. Али, не заборавите да је италијанска репрезентација путовала 6 сати до Калифорније, а Бразилци су већ били тамо и то је била њихова предност. А имали су и лакши пут до финала. У првој фази утакмице, подсвесно сам размишљао о повреди, желео сам да зашттим себе, али током утакмице ме је то попустило. Ипак, нисам одиграо сјајну утакмицу, а није ни цео тим".
О ПЕНАЛИМА
Бађо је био велики противник одлучивања победника меча кроз пенале. "То ми се увек чинило неправедним. Ако изгубиш током игре, у реду. Чак и ако је то незаслужено (према приказаној игри). Али, пеналима... не, то није у реду. Да ли је праведно када године жртвовања, рада буду одлучена у тих неколико минута пенал-серије? Ја мислим да није. Пораз на тај начин није праведан, као што није ни победа. 'Златни гол' је много боље решење. Или како су некада то решавали - играо би се нови меч".
СУКОБ СА АРИГОМ САКИЈЕМ
Ариго Саки је један од најцењенијих фудбалских тренера у Италији. Са Бађом је имао готово савршен однос. Све до утакмице против Норвешке у групној фази Мундијала у САД.
"Роби, опусти се, немој да бринеш за нову формацију, систем игре. Ти си за нас оно што је Марадона за Аргетину", рекао је Саки Бађу уочи турнира.
Бађо је потом признао да му је та реченица подигла самопуздање, унела позитиван дух и размишљање. На његовим плећима је било много одговорности, уосталом дошао је на Мундијал као званично најбољи фудбалер света. Сви су од њега очекивали много.
Али, већ на старту турнира догодила се Норвешка. У 21. минуту меча, голман Италије Ђанлука Паљука је искључен, а Саки је одлучио да из игре изађе Роберто Бађо, како би ушао резервни голман Лука Маркеђани.
"Разумем тактичке разлоге, нисам глуп и није ме то мучило. Када тим остане са десеторицом играча, а буде искључен голман, јасно је да напоље иде неко из напада, како би ушао резервни голман. Оно што ме је мучило јесте потпуно неслагање са реченицом коју ми је Саки рекао само дан раније. Зашто ме је извукао из игре на први знак слабости и проблема на терену? Хм, изгледа онда нисам толико важан како ми је рекао", изјавио је Бађо годинама касније.
Наставио је: "Искрено, тада сам изгубио поверења у њега, и то више у њега као особу, него као тренера. Да сам заиста био од исте важности за италијански тим као Марадона за Аргентину, никада ме не би извукао из игре. Чак ни у таквој алармантној ситуацији".
(Италија је, иначе, добила тај меч 1:0 голом другог Бађа - Дина).
После промашеног пенала у финалу, Сакијев однос према Роберту Бађу био је све резервисанији. Бађо је имао 27 година, а Саки га је све ређе позивао у национални тим. Последњи пут је то било 6. септембра 1994. године, када је Саки увео Бађа у последњим тренуцима.
"Надао сам се да ће ми показати бар мало захвалности. Чини ми се да је то био његов лични однос, лични проблем са мном, а не професионални", говорио је Бађо.
Први пут после траума са Мундијала и тог резервисаног односа, срели су се неколико година касније на језеру Комо. Повод - снимање рекламе баш о том промашеном пеналу у Пасадени.
"Кад смо се видели, загрлили смо се. Било је то искрено. Сваки пут кад бисмо имали паузу током снимања рекламе, стално ме је запиткивао о том пеналу и ја сам покушавао да објасним. Седели бисмо на две фудбалске лопте и понављали сваки тренутак током финала. И овог пута смо (Италија) победили", навео је Роберто Бађо.
"ЗАПОВЕСТИ" РОБЕРТА БАЂА
Временом је постао посвећени будиста, сваког дана се моли бар два сата. Каже да је будизам основа његовог живота и једна од најлепших ствари која је могла да му се догоди.
"Целу каријеру сам био исти онај клинац са почетка каријере. Дете које обожава фудбал и које увече леже у кревет са лоптом у наручју. Данас сам исти такав. Уз додатак ових седих власи у коси и гомиле ожиљака на лицу. Али моји снови су и даље исти. Само они који улажу труд, имају право на наду. Загрлите своје снове и следите их. Нека вам идоли буду они који увек дају максимум у животу. То је оно што желим вама, исто као и својој деци".
Бађо - промотер италијанског фудбалског кампа
Роберто Бађо у Београду промовише традиционални фудбалски камп. Посетиће и Спортску гимназију у главном граду Србије. Посету организује банка Интеза.
Бађо често држи мотивационе говоре. Ово воли да говори клинцима, ово су његови животни постулати:
СТРАСТ
"Нема живота без страсти. Њу можете наћи искључиво у вама самима. Не слушајте оне који желе да утичу на то што чувате у себи. Страст такође можете да пренесете на друге".
РАДОСТ
"Радујте се ономе што радите, јер то значи да сте успели у животу. Сећам се радости на уморном лицу свог оца и у осмеху своје мајке у тренуцима заједничке среће. Док смо сви скупа, нас десеторо, седали увече за сто да вечерамо. Управо та радост ствара утисак испуњености оних који свој живот живе пуним плућима".
ХРАБРОСТ
"Од изузетне је важности да будете храбри и да научите да живите верујући у саме себе. Морате да схватите да су грешке и проблеми природна појава и саставни део спорта. Битно је само да им не дозволите да утичу на ваше расположење. Најважнија ствар је да се осећате задовољним јер сте пружили максимум и дали све од себе. На ваш начин и на основу ваших капацитета. Гледајте у будућност и напредујте".
УСПЕХ
"Ако следите страст и радост, онда можете да размишљате и о успеху. То је категорија за коју се верује да је остала једина права вредност савременог друштва. Али, шта заиста значи имати успех? За мене је то остварење свега што ви заиста јесте. На начин за који ви процените да је најбољи. То важи за једног фудбалера, али исто тако за једног фармера, једног столара, једног пољопривредника или једног пекара".
ЖРТВОВАЊЕ
Ово је био "пакао" Роберта Бађа: "Доживео сам неколико тешких повреда колена које су ме ломиле током каријере. Изборио сам се са боловима пре свега захваљујући жртвовању. Морам да вас подсетим да реч ’жртвовање’ уопште није ружна. Жртвовање је есенција живота. Врата кроз која прођете да бисте схватили његов смисао и суштину. Младост је период који користитите за обликовање своје личности. Године које тренутно живите су од непроцењиве важности. Од њих зависи и ваша старост. Не верујте у циљ до кога сте дошли без жртве. То је илузија. Само труд и напоран рад представљају компоненте за изградњу моста између снова и реалности".
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар