Интервју ''да се пуши Енглеска''!

Директор Манчестера нема појма о фудбалу! Шефа скаутинг службе сам видео једном у животу, Ди Марију нисам хтео! Луј ван Гал о издаји, Солскјеру, Фердинанду, Рунију, понуди Тотенхема, комерцијализацији Јунајтеда. . .

Фудбал 03.06.2019 | 22:00 Две године на Театру снова. И само један пехар. Мало, ако се знају величина и амбиције Манчестер јунајтеда. Мало и ако се има на уму тренерско знање Луја ван Гала, али је утисак да би чак на Олд Трафорду пристали да им се на клупу врати холандски стручњак, само да није средином марта објавио да је са фудбалом заувек завршио.

Сад може да миру да се посвети анализама, али и да без устезанај говори о прошлом временима. На пример, бораваку у Премијер лиги и начину функионисања славног клуба, у коме се, експлицитно тврди Ван Гал, одлуке доносе срачунато акакв профит могу да произведу, на уштрб спортског успеха. Конкретно, бивши стратег Ајакса, Барселоне, АЗ Алкмара и Бајерна из Минхена оптужио је Еда Вудворда, дугогодишњег генералног директора, да вуче потезе који директно кољу ону здраву фудбалску амбицију да о повратку на стазе старе славе.

„У Бајерну се за све питају фудбалски људи. Што сам одувек ценио. А у Манчестеру је за генералног директора постављен је Ед Вудворд, који нема појма о разумевању фудбала, пре него што је ушао у овај посао био је банкар. Не може да испадне добро по клуб ако је посвећен само комерцијалним питањима. Не замерам што је, после мене, довео Жозеа Муриња, јер је Португалац у то време био слободан агент. Постављање Муринхја је представљало добар посао са стране бизниса. Побеђивао је. А за клуб величине Манчестера је најважније да осваја трофеје. Како их је освојио мање је важно, јер навијачи у Енглеској гледају ствари другим очима. Прихватају да у фудбалу није све у нападу, него и у одбрани, а ја сам увек покушавао да извршим висок пресинг и да моја екипа буде на половини ривала“, развезао је језик Луј ван Гал у интервјуу Дејли мејлу због ког се, вероватно, пуши све на Острву.

Највише смета искусног стратегу што је смењен само два дана пошто је победом над Кристал Паласом донео пехар ФА купа.

„У том тренутку сам се осетио изданим. Све због тога што су ми неки људи говорили, још у децембру и јануару да ће ме сменити. Сваке седмице сам причао са Едом Вудвордом. После три пораза у децембру и елиминације из Лиге шампиона рекао сам му: „схватам ако хоћеш да ме смениш“. У клубу какав је Манчестер не смеш да изгубиш трипут заредом. Смиривао ме је: „Не, никад те нећу отпустити, веруј у себе и не читај шта пишу новине“. Тад сам се осећао изданим, али сад другачије разумем ситуацију, знао сам да ћу сам отићи на крају наредне сезоне. Мурињо је био слободан на тржишту, па је Вудворд оценио да може да осигура потпис таквог тренера за наредних неколико сезона“.

Открио је да је могао лета 2014, после чуда са репрезентацијом Холандије на Мундијалу у Бразилу (треће место) да бира посао.

„Пре него што сам потписао за Манчестер, на ноге ми је дошао Дани Леви. Могао сам да постанем тренер Тотенхема, чак сам супрузи рекао да је у том тренутку тим из Лондона био бољи од Манчестеровог, али, изабрао сам Јунајтед због изазова и због тога што сам, током каријере, увек тренирао најбољи клуб у држави. А Манчестер је врх у Енглеској“.

Као највећи проблем Манчестера оценио је управљачки апарат.

„Невоља почиња од сазнања да се екипа ниједном у ових неколико сезона није истински појачала, освежила. Кад сте тренер морате на томе да радите сваке сезоне како бисте развили тај процес. Тачно је да сам уводио младе играче у први тим, али је исто тако тачно да нисам доводио фудбалере које сам желео. То је проблем. На челу тима за довођење је Ед Вудворд и његова десна рука, Мет Џаџ, ког сам срео само једном у животу, а човек је шеф скаутинг службе. То вам је структура одлучивања на Олд Трафорду, увек зависите од онога што одлуче Вудворд и Џаџ“.

Ван Гала малтене нису зарезивали, прихватали његове савете, сугестије...

„Одувек сам сматрао да Манчестер може да купи било ког играча света, јер има довољну моћ. Испоставило се да је неколико фудбалера, ипак, остало ван домашаја. Не разумем зашто, али тако је“.

Можда власници, браћа Глејзер, нису хтели да плате.

„Не знам. Вудворд је тај који прича са Глејзерима. Њих сам виђао само кад би дошли на тренинг или неку утакмицу. Обично неко значајну. Срећом, дербије смо побеђивали“.

У првом прелазном року, лета 2014, стигли су између осталог Радамел Фалкао, Андер Ерера, Лук Шо,Маркус Рохо, Делеј Блинд и Анхел ди Марија. Овај последњи не по жељи тренера.

„Хтео сам да га доведем, али у АЗ Алкмар седам година пре потписа са Јунајтед. Био сам задовољан кад је стигао на Театар снова, рад се о креативном фудбалеру, али је истина да сам имао друге играче на списку жеља. Ди Марија је имао проблем прилагођавања енглеској култури и острвској клими. Не можете да купите играча и будете одмах сигурни да ће вам се исплатити, јер је фудбал тимски спорт“.

Није се снашао, иако је потписао после Реала, где је научио да подноси притисак великог клуба.

„Увек питам играча шта жели да игра. Хтео хе да буде крило, углавном лево, ту позицију покрива у репрезентацији. Зато сам га у почетку форсирао на том делу терена. А није се баш показао, није достигао ниво фудбалера плаћеног 80.000.000 фунти. Зато сам сматрао да би требало да га померим на неку другу позицију, да ли ће на њој да проради. Покушао сам да га ставим на место „десетке“, па као другог нападача, на крају и на десно крило, па су почели људи да ме критикују како не могу да му нађем позицију, а заправо сам му дао шансу да покаже све што може“.

Каже Ван Гал да не жали за временом у Манчестеру.

„Не. Начин на који сам изгубио посао јесте био ужасан, али период проведен у Енглеској ми се допао, због културе и због људи. Доста је ту хумора било, подршке мени као тренеру. Поштовао сам све с којима сам сарађивао“.

Наводећи фудбалере за које је сматрао да су добро играли под његовом палицом хвалио је Шоа, Ереру, Блинда, Мату, Де Хеу, Депаја, а није ни поменуо Вејна Рунија.

„Жао ми је, али већ је био прешао зенит. Упркос томе, био је један од најбољих играча мог тима. Њему немам шта да замерим на професионалном
понашању, ни на, ни ван терена. Чак сам му дао капитенску траку, желео сам да контролише живот фудбалера ван спортског центра, мада мислим да на том плану нисмо успели до краја“.

Баш кап што и цео Манчестер тумара од овлачења Алекса Фергусона.

„Манчестеру је потребан искусан тренер, а не неко које водио један или два тима и то у нижим ранговима такмичења. Пре свега, неопходно је познавати игру, методе тренинга, припрему одређених вежби, едукацију младих, скаутинг, а све време морате да водите рачуна о структури. Дакле, све зависи од искуства“.

Ових дана се помиње да би Црвени ђаволи могли да ангажују Рија Фердинанда за спортксог директора.

„То што је неко био добар играч не значи да ће бити добар тренер или добар функционер. То смо мање-више видели на примеру Оле Гунара Солскјера, постављање таквог аса није увек добар избор. Може бити, али не мора да значи. Баш сам се изненадио кад сам видео да му је клуб дао вишегодишњи уговор после неколико везаних победа, јер је Манчестеру потребан искусан стручњак, а не неко ко је тренирао само клуб или два и то на нижем нивоу такмичења“.

За крај, хипотетишки, кад би му дали одрешене руке, колико би му времена било потребно да среди стање у Манчестеру?

„Проблем је што у овом клубу не можете да захтевате много времена. Навијачи не дозвољавају. Као што су на примеру Солскјера желели одмах да се нешто деси, јер им је доносио добро као играч. Мада, као бивши фудбалер увек имате мало више кредита него други. Генерално, потребно је променити начин организације Манчестера, јер је сад успостављена равнотежа измешу спортског сектора и комерцијалног дела клуба, штавише у неким сегментима претеже на овај други сегмент. На пример, морали смо да путујемо у Сједињене Америчке Државе током лета како бисмо играли велики број утакмица у кратком временском периоду. То је добро са комерцијалне тачке гледишта, али не и за мене као тренера. Сви су били срећни осим мене. У Америци смо све побеђивали, а онда је почела Премијер лига и изгубили смо од Свонсија, јер су играчи били преморени. А то није добро“, гађа у центар мете Луј ван Гал.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Реутерс