Готово трећина дјеце сиромашна

Анализе су показале да је у доби од пет до 15 година 73,8 посто дјеце ускраћено у једном сегменту, а 22,8 посто у три и више сегмената. Готово трећина дјеце (30,6 посто) ове доби је сиромашна, што значи да је већи процент дјеце у сиромаштву, него одраслих.

Босна и Херцеговина 03.06.2019 | 11:17 Социјални положај дјеце у Босни и Херцеговини изразито је неповољан, а управо то је један од основних узрока негативних демографских процеса, истакнуто је у документу "Према Европској унији - кључни проблеми социјалног укључивања у БиХ".

Документ је израђен и представљен у Сарајеву као дио пројекта "Изградња заговарачке платформе за социјалну укљученост у БиХ", а подржавају га Европска унија и УНИЦЕФ. Израдили су га Фондација за социјално укључивање у БиХ и Иницијатива за бољу и хуманију инклузију.

Анализе су показале да је у доби од пет до 15 година 73,8 посто дјеце ускраћено у једном сегменту, а 22,8 посто у три и више сегмената. Готово трећина дјеце (30,6 посто) ове доби је сиромашна, што значи да је већи процент дјеце у сиромаштву, него одраслих.

Млађа дјеца у доби до четири године ускраћена су највише за исхрану (71,8 посто) и дјечји развој (65,7 посто). Ромска дјеца и дјеца с неким обликом инвалидитета су у стању хроничног мултидимензијалног сиромаштва које је резултат генерацијске социјалне искључености, дискриминације и наслијеђеног породичног сиромаштва.

Процјењује се да 6,5 посто дјеце од двије до девет година имају неки облик инвалидности, а управо су они највише маргинализирани и искључени у бх. друштву.

Удио дјеце млађе од 18 година с потешкоћама у развоју у укупном становништву је готово један посто, односно 6.239 дјеце има неки од облика потешкоћа у развоју од чега је 3.639 дјечака, а 2.690 дјевојчица.

Аутори документа подвлаче да је инклузивно образовање за дјецу с потешкоћама у развоју у БиХ на организацијском почетку. У ФБиХ постоји 27 основних специјалних одјељења с 522 ученика и 11 средњих школа с 280 ученика. У РС постоје 24 основна специјална одјељења с 394 ученика и четири средње школе за дјецу са потешкоћама са 118 ученика. У Брчко дистрикту постоје два основна специјална одјељења са седам ученика.

Учешће дјеце у предшколском образовању је на ниском нивоу, а у специјалним школама и специјалним одјељењима технички капацитети стручних особа су на ниском нивоу у погледу права дјеце с потешкоћама.

Један од аутора овог документа Жарко Папић у разговору за Фену упозорава да су ови подаци веома оштра критика система заштите породица с дјецом у Босни и Херцеговини, а уз то евидентна је и територијална дискриминација будући да висина дјечијег доплатка није једнака.

Накнаде за дјечју заштиту у Републици Српској хармонизоване су путем Јавног фонда за дјечију заштиту и у свим облицима за сву дјецу једнаке (мада недовољне), док је у Федерацији ситуација знатно другачија због подијељености те надлежности на кантоне.

Папић се осврнуо и на индекс дјечије заштите (УНИЦЕФ) који мјери пет димензија казавши да рањивости дјеце износи 0,472 од могућих 1,0, док у погледу резултата у области дјечије заштите индекс дјечје заштите је 0,3 од могућих 1,0 што БиХ ставља на посљедње мјесто у групи од осам земаља (Србија, Косово, Грузија, Румунија, Бугарска, Албанија, Арменија и БиХ).

Он напомиње да је положај младих важно стратешко питање не само због лоше ситуације у БиХ него и да би се промијенио концепт развоја у БиХ који се у оквиру Уједињених нација развија готово 30 година, а од 2015. године носи назив "Циљеви одрживог развоја".

"У центар развоја ставља се човјек односно људски ресурси с тезом да је човјек и средство и циљ развоја, а ако је то основно у будућности онда је нормално да људски ресурси, односно потребе дјеце њихове заштите и развоја буду у врху приоритета", подвукао је Папић.

Подаци из извјештаја су забрињавајући, наглашава Папић, јер су дјеца егзистенцијски угрожена на самом почетку, али проблем представља и неефикасност система посебно у Федерацији БиХ гдје је присутна територијална дискриминација.

Специфичност која се веже за БиХ, каже Папић, је и у томе што дискриминација не значи само непровођење закона него је законима установљена. У два кантона никако се не исплаћује дјечији доплатак док осталих осам кантона исплаћује од девет КМ мјесечно до 50-ак КМ, што је опет недовољно.

(Фена)