Дефиниција Јокића из прве руке...
Јединствена кец-петица, први од своје врсте! Какву је сезону имао, на чему је радио, да ли може у исто време да игра са Бобијем Марјановићем и како на Николу гледају у Денверу?
Кошарка 03.06.2019 | 22:45
Многи су се будили и гледали Николу, пратили га по интернету, читали текстове о њему, проучавали бројке и правили поређења, али мало ко може да говори о Јокићевом напретку и његовим способностима као што је човек који праткично свакодневно ради са њим, а то је тренер у стручном штабу Денвера, Огњен Стојаковић.
Већ смо и раније писали, наш тренер Стојаковић га прати и у континуитету ради са њим индивидуално, па сада на крају најуспешније сезоне на све гледа задовољно. У разговору за МОЗЗАРТ Спорт анализира редом сезону Денвера, али и све што је Јокић успео да постигне.
"У суштини нама је ове сезоне први и основни циљ био улазак у плеј-оф, зато што смо један од најмлађих тимова у лиги. Ово је нешто што нико од нас није очекивао. Али, са друге стране, то је неко мерило рада у континуитету. Тако да смо задовољни што смо наплатили минули рад на најбољи могући начин", почиње Стојаковић разговор за наш сајт.
Огњен има прилику да ради са свим играчима Денвера.
"Ми који радимо на развоју играча, радимо са свим играчима на индивидуалним кошаркашком развитку, индивидуалну технику и тактику. Али, као тренерски ´стаф´, свако има по два или три играча који су специфичније додељени њима, са којима гледамо видео-снимке и анализирамо више тимску игру”.
Ако постоји неко ко може из прве руке да прича о развитку Јокића као играча онда је то Огњен.
“Ово што се нама десило ове године је у ствари - Никола. Поента је у његовом континуитету у раду. И наравно труду који свакодневно показује. Ово је његова четврта година у Денверу, да у континуитету ради, цела игра се врти око њега. Сазрео је као играч, показао се и наметнуо као лидер у правом смислу те речи. Склопиле су се коцкице. Један од најбољих играча лиге, званично најбоља петица на свету”, каже Стојаковић.
Радио си са многим играчима, многе си гледао на делу, оне најбоље на свету. Шта је то што издваја НиколуЈокића? Шта он има што немају други…
“Никола је једноставно јединствен кошаркаш. Он је плејмејкер у телу центра. Он је нешто што је… да кажемо први од његове врсте. Прва права кец-петица. Пре њега смо имали еру Дивца и Сабониса, па смо имали еру Гасола, е сада је он први који је почиње као плејмејкер, дрибла лопту преко целог терена, игра на периметру, па се са периметра спушта на пост, игра као центар. Па са њега враћа на периметар. Јединствен је. Изузетно талентован, паметан. Право је задовољство радити са њим, чини нас бољим тимом и мене бољим тренером, ха-ха”.
Његов напредак? На чему воли да ради?
“Јако је специфичан, јединствен је. Највећа снага му је разумевање игре тј. читање игре, то је једноставно кошарка. Има невероватан осећај за пас и одличан “тоуцх” што кажу овде или на српском меку руку. Може да погоди и веже одбрану из различитих ситуација и позиција на тререну. Тако да се и рад са њим углавном заснива на шириокој лепези техника, завршница и шутева кроз њему специфицне ситуације из игре, од плејмејкерске технике до ´пост уп´ игре”.
Како тамо гледају, шта Јокић представља у граду, у тиму… Можеш ли да на дочараш то мало ближе?
“Он је играч фаншизе. Све се врти око њега. Цео тим се врти око њега. Све што радимо се врти око њега. Не знам шта бих додао на то. Најбољи играч, лидер тима. Овде, нема веће позиције од тога”.
Међутим, Јокићев утицај се знатно проширио, посебно после плеј-офа.
“Најважније је што је лига кренула да га ´препознаје´. Ми смо знали сви шта је и ко је, градили смо око њега све, али оно што је најважније и што је за њега велика сатисфакција, и круна његовог рада, је то што је лига почела да препознаје његов таленат и његове могућности. Ове године је то крунисано Ол старом и избором у најбољу петорку. Искрено јако, јако ми је драго због њега. Стварно је заслужио. По свему је стварно најбоља петица у НБА лиги”.
Пре око две године када смо разговарали са Огњеном најавио је да је Јокић следећи Ол стар играч. И био је у праву. Да ли сада сме да најави да ће бити и МВП НБА лиге у једном моменту?
“МВП је везан за успех тима. Дефинитивно је потенцијал за то, али за те ствари мора много тога да се намести…”, каже Стојаковић, па у даху наставља.
“Ми смо један од бољих тимова, он је наш најбољи играч и ми смо добри зато што је он добар. То чак и статистички параметри показују. Како све доприноси тиму. Не само кроз поене, и асистенције,скокове... Његов +/- индекс, када је у игри, је можда и најбољи показатељ његовог доприноса. Ако мене питаш, Никола је најбољи играч на свету, али то је субјективно мишљење, ха-ха”, кроз осмех ће Стојаковић.
На четири корака од тога је, јер је међу пет најбољих, констатујемо…
“Да, сигурно је међу пет најбољих, ха-ха”.
Да се прешалтамо мало на терен репрезентације. На папиру гледано, Србија ће имати један од јачих тимова у својој историји. Хипотетички би она могла да има пет НБА играча, рачунајући ту Теа који је сезону почео преко баре, наравно.
Питамо Стојаковића да ли бисмо могли да гледамо рецимо Николу на четворци, а Бобија Марјановића на петици у исто време на паркету. Како се Јокић сналази на позицији четири?
“Све то наравно зависи од тактичке замисли селектора. Он зна шта је најбоље за тим. Хипотетички причано, може да одигра минуте на позицији четворке и да буде јако ефективан. Зато што ако мало посматраш нашу игру овде, када Никола игра у комбинацији са рецимо Пламлијем, Пламли игра више као петица, а Никола као четворка”.
Можда би могао Никола у Кини да буде главни играч па чак и као плејмејкер, као што игра у Денверу.
“Све то наравно зависи од замисли селектора и тимске динамике репрезентације”.
Шут за три поена? Да ли је радио на томе, напредовао?
“Карактеристично је да је прошле сезоне завршио регуларну сезону са преко 39%. То је одличан проценат. А ове године је шутирао мало преко 39% у плеј-офу што је за његову позицију изузетно! Мање-више у последње време се променила тенденција, мало и високи играчи шутирају више”.
Много је путовања, велики притисак, плеј-оф. Где је фактор умора. Да ли је Николи остало свежине за Мундобаскет који следи…
“Зависи то од миллион фактора. Али оно што могу да ти кажем је да је сезона стварно напорна, да је много утакмица. Играли смо сваки други дан у плеј-офу, ту су и путовања. Јако је напорно. Поготово јер је он водећи играч, одбране су усмерене на њега. Стварно људи не знају колико је напорно. Некада путујеш, пробудиш се у хотелу и не знаш у ком си граду. При чему долетиш у три сата ујутру и промениш три временске зоне и онда ујутру устанеш, имаш састанак, не знаш да ли си пошао или си дошао. Морају људи да разумеју да нам је сезона ове године трајала два месеца дуже него обично јер смо ушли у плеј-оф”.
Да ли си разговарао са тренером Мајклом Мелоуном, да ли је он задовољан Николом?
“Цела организација је задовољна. Једноставно је одличан”.
Велика ствар је и у твојој каријери што радиш са једним таквим играчем који све то што ради, ради за себе, али за све друге, њему блиске, за целу Србију…
“Знаш како гледам на то… Пре свега ми је драго због Николе, како представља себе, своју породицу, земљу. Али не треба му стављати превише притиска, ни терета. Не само на Николу, већ на све те наше момке без обзира којом делатносћу се баве на Ђоковића, Богдановића, и тако даље. Они се боре, имају своје проблеме, нико не брине о њиховим проблемима. Свима нама је лепо да се бусамо у груди са њима, али морамо да разумемо да и они морају да се боре за своје место под сунцем при чему то није нимало лако. Треба их само подржати, да их сви подрже. Лако је свима нама, који гледамо са стране, да кажемо да бисмо боље или другачије. То су све наши најбољи момци, сви они, не само Никола. Они су наше најбоље што имамо и све што треба је да их подржимо и да уживамо у њиховом таленту”, закључио је Стојаковић.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар