Прича: Миха и Рома - право мјесто...

. . . али није време! Отежавајуће и олакшавајуће околности евентуалног повратка Синише на Олимпико. . .

Фудбал 31.05.2019 | 23:30
Прича: Миха и Рома - право мјесто...
Рома је у тоталном хаосу. У Тригорији се на зна ни ко коси, ни ко воду носи. А и како би? Председник Џејмс Палота је у Бостону, његов главни саветник и нека врста Ришељеа, Франко Балдини, у Лондону, спортски директор Ђанлука Петраки на пола пута између Торина и Рима, пошто се власник Граната УрбаноКаиро заинатио и не жели да раскине уговор који веже Петракија до следећег лета. Франческо Тоти не зна ни сам да дефинише своју улогу у Роми.

Да бисте схватили ситуацију у римскм клубу корисно би било сетити се лика Боба Екслрода из популарне серије Милијарде. Палота није богат као главни јунак серије, али у суштини ради исти посао, у свом портфолију има преко 10 милијарди долара с којима барата за рачун клијената на берзи, гарантујући им приходе и себи баснословне профите и камате. Тако да можете лако да замислите колико је Палоти важна Рома и кад је се сети, а уз то није ни десети део виспрен као Екслрод.

Палота је пословне штосове из САД и идеје из популарних пословних приручника покушао да прода Римљанима и људима који раде у фудбалу: мотивациони говори, постављање циљева, ексцентрично понашање, попут скакања у базен на отвореном у сред зиме у оделу. То може да фасцинира Американце и скорејевиће, али у Риму који постоји готово 3.000 године те америчке форе не пролазе, поготово не у фудбалском свету. Уместо да му се диве што је скочио у базен у оделу како би показао да се све може кад се хоће, у Риму су га исмејали уз коментар: „види… знате већ шта“.

Из Роме су побегли сви људи који нешто знају о фудбалу. У руководству клуба на најважнијим местима су особе које не би могле да раде ни у клубовима у Серији Ц, а камоли у Серији А, док Франческа Тотија држе под стакленим звоном не дајући му никаква овлашћења. Са стањем у Роми су сви упознати и знају да је Рома буре барута. Ко је довољно храбар, да не употребимо експлицитнију реч, да седне на узаврелу клупу клуба у коме си стално на ветрометини и ивици отказа?

Римски клуб су редом одбили Антонио Конте, Маурицио Сари и на крају Ђан Пјеро Гасперини, чак је прихватио мању суму новца да остане у Аталанти. Палота је веома љут на Гапсеринија јер је са италијанским тренером било све утаначено, чак је био састављен и списак играча који морају да напусте Рому и оних који би требало да је појачају.

Број квалитетних тренера, који иза себе имају завидан курикулум, спремних да прузму Рому је сведен на пар имена. Постоје два профила који би одговарали. Први подразумева снажан карактер, дрчност и харизму да управља свлачионицом Роме, издржава медијски притисак и суочава се са навијачима Ђалоросих. Једина особа која одговора тим карактеристикама, а притом је достижна за Рому, јесте Синиша Михајловић. Други профил се базира на блаженом незнању, односно реч је о тренерима странцима који не познају Рому и амбијент који је окружује и самим тим не могу, бар на почетку, да осећају притисак. Из тог ешалона стиже име Паула Фонсеке, португалског стручњака на кормилу Шахтјора. Каже се да Франко Балдини инсистира на Фонсеки и да врши притисак на Палоту да се определи за Португалца. Балдини сматра да је највећи проблем Роме њена „романита“ и сматра да је неопходна „дероманизација“ да би могла да напредује. У том смислу избор тренера странца који нема никакве везе са Римом и Ромом је „цондитио сине qуа нон“.

У данима кад је Антонио Конте постао тренер Интера, кад Сари преговора са Јувентусом, ни евентуални долазак Синише Михајловић на клупу Роме не изазива велико чуђење. Гласине које су се пронеле Римом током јучерашњег дана о интересовању Роме за Михајловића добиле су замајац у двосмсиленом одговору Синишиног менаџера Пасторела.

„Није било контаката са Лацијом. Рома? Видећемо, они траже новог тренера…” изјавио је фудбалски агент који заступа интересе српског стручњака.

Према писању Коријереа, Михајловић је у Београду и вратиће се тек следеће недеље у Италију. Састанак са руководиоцима Болоње је оквирно заказан за средину наредне седмице, уторак или среда, и тада ће се знати да ли Синиша остаје у главном граду Емилије или не.

У историји Роме и Лација било је тренера који су водили оба тима, као и играча Роме који су постали као тренери легенде Лација и обратно. Довољно је сетити се Томаза Маестрелија, тренера који је поклонио први скудето Лацију, а као играч је носио три године дрес Роме. Или Фулвија Бернардинија, по коме се зове терен на коме тренирају играчи Роме у Тригорији. Бернардин је поникао у Лацију, а затим је као постао симбол Роме да би као тренер водио оба тима. Не треба заборавити ни Свена Горана Ериксена или Зденека Земана који је директно заменио клупу Лација са Ромином.

Ипак, за Михајловића неће бити лако да одлучи ако му Рома понуди посао. Синиша је један од симбола другог Скудета Лација и Крањотијеве ере. Веза између навијача Небескоплавих и српског тренера се видела и на Олимпику кад је Болоња играла против Инзагијевих изабраника. Отежавајућа околност за Синишу је што његова породица живи у Риму и не би било једноставно задржати нормалан свакодненви живот његовој супрузи и деци ако би сео на клупу Роме.

Наравно, Рома би била велики професионални изазов, али и велики ризик. Михајловић је у добрим односима са Франчексом Тотијем и то је свакако од помоћи, поготово у евентуалном грађењу новог односа са навијачима Роме. Мада, имајући у виду искуство Александра Коларова који ни изблиза није перципиран тако снажно као симбол Лација, попут Михајловића, у очима навијача Роме, то неће бити уопште лак задатак.

Постоји још један фактор о коме бивши селектор Србије мора да води рачуна: он је већ пропостио једну велику шансу у великом клубу. Милан је, као Рома сад, био у велико превирању када је Миха атерирао у Миланело. После једногодишњег искуства у Миланелу требало му је неколико година да се „рециклира“, врати у моду и постане привлачан за топ клубове. Михајловић је акумулирао велико искуство и израстао је у тренера којем недостаје само мало да уђе у елиту, зато следећу велику шансу мора да дочека на правом месту, и што је још важније у право време.

Милан је био право место, али је било већ прекасно. Рома је такође право место, али се чини да је прерано.

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар