ИТ стручњак који помјера границе

Школовао се у четири европске земље, у једној, у којој је упознао и своју животну сапутницу, остао је да живи. У Бијељини је отворио фирму, а канцеларија му је цијели свијет.  Ово је прича о домаћој верзији Елона Муска, Бијељинцу Игору Перићу који је својим примјером доказао да се све може кад се хоће.

Република Српска 30.05.2019 | 10:45 Игор Перић је ИТ стручњак који је тренутно на докторским студијама из неуро науке. Има 28 година. Уписао је Техничку школу “Михајло Пупин” и ту је све почело. До краја средњошколског образовања био једвоструки учесник свјетске олимпијаде из програмирања за средњошколце, а школу је завршио као ученик генерације и вуковац.

Како је од играња игрица дошао до развоја апликација за иПхоне и иПад, Игор је испричао за НовиГлас.

“Био сам јако млад када сам добио први рачунар и, као и сва дјеца, користио сам га за играње игрица. Међутим, постојала је игрица коју је било јако тешко прећи па сам на интернету нашао алтернативне методе откључавања неких нивоа. Први програм сам написао да ми олакша управо то – играње игрице”, каже кроз осмијех Игор и додаје да је то била прва варница због које ватра и даље гори.



Египатске пирамиде и програмирање

Посебну улогу у томе је, прича Игор, имала професорица програмирања Нада Васиљевић за коју каже да је његова друга мама.

“Уз њу сам три године скоро непрестано вјежбао све могуће и немогуће алгоритамске проблеме. Тако смо завршили на пар олимпијада из програмирања – сједили смо на пирамидама у Египту, јахали камиле у Сахари и купали се у Црном мору у Бугарској, све бесплатно.Мислим да сам тада рекао себи да хоћу овако стално”, каже кроз осмијех овај амбициозни младић.



“Тхе wорлд ис yоур оyстер”

С обзиром да је средњу школу завршио као ђак генерације и вуковац, било му је омогућено бесплатно школовање на Слобомир П универзитету. И тамо је као прави радохолик, наставио да ниже успјехе који су му крчили пут за даље.

“Захваљујучи вишеструким учешћима на свјетским такмичењима у иновацијама обезбиједио сам себи бесплатне Мастер студије из области роботике и вјештачке интелигенције на три различита универзитета у Европи – Француска, Шпанија и Шкотска, у свакој земљи по један семестер”, прича Игор.

Након пар европских такмичења из роботике и успјешне праксе на институту за подводну роботику (да, овај млади човјек програмирао је чак и подморнице са брода на површини мора!) добио је понуду да остане на докторским студијама у Шпанији, али Игор је имао другачије планове.

“Одлучио сам да упишем докторске студије из области неуронауке на институту за роботику у Њемачкој”, каже Игор.



“Аппле” у Бијељини?

Али, онда је услиједио позив од старих сарадника. Током мастер студија сарађивао је са компанијом из Америке. Поново су га контактирали са жељом да се прошире на европско тржиште и за локацију своје нове фирме изабрали су – Бијељину.

“Читава прича је процвјетала након њихове друге по реду понуде за “фулл тиме” ангажман, када сам одлучио да у други план ставим докторске студије и бацим се у индустрију. Већ сам знао да ме привлаче изазови, да уживам рјешавајући тешке проблеме које нико други не зна да ријеши и то се највише допало мојим будућим послодавцима. Имали су сличну радну етику мојој: “Не стајемо кад смо уморни, него кад је готово”.



Преузео је улогу посредника  и отворио прву фирму у Бијељини која се бави развојем софтвера за иПхоне и иПад.

Поносно истиче и још једну чињеницу коју не зна много људи.

“Имао сам понуде за посао од двије различите ИТ корпорације чије телефоне и интернет претраживач сви користе”.

Ах, та љубав… или боље – аморе

Његова жена је из Шпаније и упознао ју је током мастер студија у тој земљи. Прошле године су своју љубав крунисали браком.

“Тиффанy Рубí Дíаз Хернáндез сам упознао у другом семестру мастер студија у граду на сјеверу Шпаније, Гирони. У склопу предмета “Локална култура” у том семестру имали смо модул “Тандем”, који подразумијева упознавање са додјељеном особом из Шпаније са којом је требало да размијенимо културолошка, лингвистичка и историјска искуства о својим земљама. Рубí је била мој тандем и срећном игром околности размијенили смо и мало више него што је прописано планом и програмом”, кроз осмијех прича Игор.



Након везе која је трајала четири године, грађански брак склопили су у Шпанији, а онај забавнији дио оставили су за Босну.

“Фешту смо правили код нас. Слали смо аутобус по двадесетпет гостију који су из Шпаније долетјели у Београд. С обзиром да су латиноамериканке у Републици Српској релативно ријетка појава, Рубí већ препознају радници у већини наших институција”, каже Игор и додаје да себе сматра јако срећним из више разлога, али највише због тога што му се животни пут укрстио са тако дивном особом тако далеко од њихових родних земаља.



“Већ замишљам размјере кризе идентитета коју ће нам дјеца имати”, завршава ову озбиљну причу шалом.

Ништа без ћевапа

Игор сада живи на релацији Барселона – Бијељина. На питање када би могао да бира, гдје би живио каже – Могу да бирам и живим у Барселони.

У Бијељини је често из три разлога.

“Једним дијелом због породице и пријатеља, другим дијелом због ћевапа а трећим због екипе програмера која ради са нама од ове године”.

У слободно вријеме нађе времена и за спорт, носилац је црног појаса у теквондоу, свира гитару, игра стони тенис и, како каже, помаже људима да уживају док граде своје каријере.



Без обзира на све успјехе, дешава се да сумња у себе, али увијек има подршку.



“Дужан сам једно огромно хвала секи Дајани и мами Наташи што су ме трпјеле свих ових година (смијех). Сад без шале – били смо релативно млади када су нам родитељи прошли кроз тежак развод и те године су великим дијелом обликовале оно што сам данас. Све ово је са њима било далеко лакше”.

Рецепт за успјех

Како каже за крај, не постоји универзалан рецепт. Труд није битан ако не даје резултате.

“Људи обично прижељкују да раде оно што воле, а не да воле оно што раде. Умјесто да се надам да ћу да имам урођену љубав према ономе што радим, трудио сам се да научим да заволим оно што знам да је добро за моју будућност” поручује на крају Игор.

(Нови Глас)