Дабогда се изврнуо, несрећо!

Смешна страна легенди. . .  Саша Илић и Ненад Милијаш у урнебесном интервјуу за Вечерње новости о мање познатим детаљима са терена.  Илић и Милијаш: Ма, какав Инстаграм, браћа заувек! Свежи фудбалски пензионери евоцирали успомене на детаље из дуела "вечитих". Илић: "Кад би шутирао слободњак помислим: "Дабогда се изврнуо, несрећо!". Милијаш: "На дербијима нисам могао очима да их видим, после смо другови".

Фудбал 28.05.2019 | 22:30 Шта се деси на терену – остаје на терену. А Саша Илић и Ненад Милијаш су толико времена провели на њему, да би могли обимну књигу да напишу. С обзиром на приповедачки таленат који су исказали и у заједничком интервјуу за Вечерње новости уверени смо била би бестселер. Легенде Партизана и Црвене звезде поштено су нас насмејале јутрос, па да вам пренесемо само делић урнебесног интервјуа аутора Милана Блажића.

Позната је већ прича да се Илић и Милијаш познају одавно, као и да су се зближили док су као репрезентативци делили собу. Позната је, али не звучи исто кад о њој говори Илић лично, који некако спонтано одлази и у неке друге приче... Почело се са цигарама, отишло се на тикете и сукоб са Зораном Батом Мирковићем.

“Схватили смо брзо да одговарамо један другом у правом смислу те речи... Сви знају да пушимо, нико нас није гањао. Није то добро, наравно, али шта да се ради. Та анегдота из сезоне 2004/2005 није везана за цигаре, али јесте за тикете. Водили смо против некога са 2:0 или 3:0. Остало ми неколико утакмица на тикету који сам чекао и ја у полувремену да их извадим, погледам, а не затворим врата од тоалета. Тад је баш наишао Бата и ударио по мени: ’Ми крваримо овде, ти се зезаш’. Све је то мени разумљиво, али сам мислио: Друже, водимо, бре, 3:0“, смеје се Илић, који није имао проблеме само са Батом Мирковићем, доскорашњим тренером у Хумској.

“Свега је било на терену, можда се то сада више потенцира. Сећам се Дејана Илића који ме је ’силовао’ сто пута на терену и то што смо он и ја изговарали један другом никад нигде није вероватно“.

А сећа се и Милијаш својих “ратова“ са вечитим ривалом.

“Највећи конфликт на терену сам имао баш са Албертом Нађом, а његов отац ми је, рецимо, био тренер у млађим категоријама. На терену се свашта догоди што остаје тамо кад се заврши утакмица“.

Има тога и даље наравно, мада су се многе ствари и промениле.

“Ти од старијег играча ниси смео неке ствари да урадиш, то је ово што Сале каже за Бату. Сада клинци уђу у свлачионицу и раде 20 пута горе ствари од те његове. Раније је постојало неколико новина, сад ти не треба ништа, друштвене мреже доносе много већу отвореност, све је доступно. Мени, рецимо, звучи феноменално то када је Шеки долазио на тренинге Партизана два дана пред дерби и тренирао са њима. Ма шта феноменално, савршено. Са много играча Партизана имам савршен однос. На терену не могу очима да их гледам, после тога смо одлични другови“.

Сале и Мики одавно су већ баш добри, па један о другом говоре само у суперлативу.

“Када би од нас двојице направили једног, био би то солидан европски играч. Узмеш његову левицу и доста ти је. Кад га видим код слободњака у себи помислим: Дабогда се изврнуо, несрећо“, каже Илић.

Саша Илић и Ненад Милијаш више неће предводити битке црно-белих и црвено-белих на терену. Овог маја обојица су ставили тачке на своје каријере, који многи оцењују као сјајне. 

Свежи "пензионери", који планирају да на неки начин остану везани за фудбал у којем су цео живот, спојили су се у једном београдском ресторану на позив "Вечерњих новости" и том приликом су се присетили разних догодовштина из каријера и међусобних дуела.

На терену непријатељи, ван њега ортаци, другари. Пријатељство је почело пре пар деценија, док су као младићи покушавали да се наметну. Један другог зову "брате".

"Стално смо долазили у једну кући на кеју после тренинга, то нам је био својеврстан ритуал. Знали смо се, нисмо се дружили, а блиски смо постали у репрезентацији. Касније кад смо 'газили' мој брат и ја, били смо цимери. Схватили смо брзо да одговарамо један другом у правом смислу те речи, можемо да радимо шта год хоћемо кад смо заједно. Кад год смо били у репрезентацији нисмо направили ни најминималнији проблем, а увек смо били први за спрдњу, за разне игре", присећа се Илић.

АНЕГДОТЕ И "ЛЕПША СТАРА ВРЕМЕНА"

Док су били млађи правили су несташлуке, али ту би били старији да их "врате на место". Тако је Саша Илић својевремено изнервирао и Зорана Бату Мирковића и Алберта Нађа.

"Анегдота из сезоне 2004/05. са Батом Мирковићем је била у вези са тикетом.. Водили смо против некога 2:0 или 3:0. Остало ми неколико утакмица на тикету који сам чекао и ја у полувремену их извадим, погледам, а не затворим врата од тоалета. Тад је баш наишао Бата и 'ударио' по мени: 'Ми крваримо овде за тебе, ти се зезаш!'. Све је то мени разумљиво, али сам мислио, друже водимо, бре, 3:0!", каже Илић кроз смех.

Па онда "фрка" са Албертом Нађом на терену:

"Ти старији су у то време били баш велики професионалци. Имао сам тај проблем под знацима навода и са Батом и са Адијем (Алберт Нађ оп.аут). Ја се забављам 15, 20 минута пре краја кад водимо, а онда се чује Ади: 'Шта радиш више?'." И ја му кроз зубе кажем: 'Ма, мрш, бре!'. И онда обојица скоче на мене: 'Шта си рекао?!'. Али, добро, прође то брзо све".

И Милијаш је имао "ситуацију" са Нађом на терену:

"Дешавало се често да се на терену баш извређамо. Највећи конфликт на терену сам имао баш са Албертом Нађом, а његов отац ми је, рецимо, био тренер у млађим категоријама. На терену се свашта догоди што остаје тамо када се заврши утакмица".

Доскорашњи капитен Црвене звезде каже да су се времена променила:

"Ти од старијег играча ниси смео неке ствари да урадиш, то је ово што Сале каже за Бату. Сада клинци уђу у свлачионицу и раде 20 пута горе ствари од те његове. Раније је постојало неколико новина, сад ти не треба ништа, друштвене мреже доносе много већу отвореност, све је доступно. Мени, рецимо, звучи феноменално то када је Шеки (Драгослав Шекуларац, прим. аут.) долазио на тренинге Партизана два дана пред дерби и тренирао са њима. Ма шта феноменално, то ми делује савршено. Са много играча Партизана имам савршен однос. На терену не могу очима да их гледам, после тога смо одлични другови, никад нисмо имали проблем, не може терен то да поквари".

И Саша Илић каже да је поштовање ривала било много веће раније. Његове речи звуче пучно како за садашње генерације фудбалера, тако и за оне на трибинама.

"Свега је увек било на терену, можда се то сада више потенцира. Сећам се Дејана Илића који ме 'силовао сто пута на терену и то што смо он и ја изговарали један другом никад нико нигде није вероватно. А ван терена смо увек били одлични. Тако је са Ненадом, он воли Звезду, као што ја волим Партизан. Никада нисмо долазили у ситуацију да размишљамо ако добијеш дерби да стављаш на Инстаграму' или негде: трпај, гази... Поштовање увек мора да постоји".

ЈЕДАН О ДРУГОМ

Саша Илић о Милијашу: "Када би од нас двојице направили једног, био би то солидан европски играч. Узмеш његову леву ногу и доста ти је. Сећам се оно његово кад га видим код слободњака у себи помислим: 'Дабогда се изврнуо, несрећо'. Онај дерби у Купу кад је шутнуо при крају помислио сам само: Немој, молим те". 

Милијаш о Илићу: "Не верујем да ће ико икада толико дати нашем фудбалу као Саша Илић. Што се тиче играчког квалитета, његов преглед игре нема нико. Погледати само колико лопти има унапред, код Тумбе су имали нестварну и клупу, а он је тада играо невероватно добро. Многи су око њега постали играчи само зато што су играли са Сашом, чак имали и невероватне каријере".

Речју: легенде!               

Извор: моззартспорт/мондо.рс

ФОТО: Стар Спорт