''Бојим се за здравље...!''

Нећу играти ако не будем у Топ 100! Јанко Типсаревић ни поред велике борбе и жеље није успео да начини преокрет у мечу првог кола Ролан Гароса против Григора Димитрова.

Тенис 26.05.2019 | 23:45 Бугарски тенисер је победио, баш као и у Мелбурну, овог пута у пет сетова, 6:3, 6:0, 3:6, 6:7 (4), 6:4, али Јанко није разочарао.

Напротив, једа од највећих бораца светског тениса са терена број један испраћен је овацијама са трибина.

Публика воли борце као што је Јанко, али данас није имао довољно горива у финишу меча.

"Да не будем и сувише скроман, имао сам и среће зато што Григор није искористио шансу за затвори меч како је можда и требало у трећем сету. Сигурно ту има неких мешаних емоција, јер је наш међусобни скор у моју корист. Осетио сам шансу, не кажем да се он уплашио, али није био онај исти као у другом сету", анализира покушај пртеокрета српски тенисер.

Током првог сета, видело се да Јанко има здравствених проблема.

"С краја првог сета сам прогутао још једну дозу лекова за болове, значи четвородупло него што би требало, тако да је то почело да делује, а кук, с којим имам проблема, мање да ме боли. Играо сам добро, играо сам храбро. Он је направио ту грешку да је на почетку меча био агресивнији, терао ме да трчим лево и десно где се ја нисам баш најбоље сналазио, па је после тога играо нешто пасивније. Ја сам искористио то и подржао добрим сервисом. Онда, пети сет, мало ми је нестало горива , штета што није попустио. Играо је на високом нивоу цео пети сет. Не осећам да сам нешто погрешио у петом сету, једноставно, није пао тај његов ниво игре", искрен је Типсаревић.

Јанко је морао да се послужи малим триком да би уопште остао у мечу.

"Дозвољена доза лекова за болове је неких 150 милиграма диклофенака, ја сам прогутао 350 и онда сам слагао доктора још једном на терену, па ми је дао парацетамол. Сад ми се баш онако момачки иде у WЦ", нашалио се српски тенисер.

Годинама уназад Јанка муче разне повреде. Сада је најпроблематичнији кук.

"Највећи проблем је кук. Мени десна нога од оне операције пре две године није здрава. Ја тај бол успевам да издржим, међутим, увек се дешава када су напори већи да несвесно улазим у компензацију и левом ногом више вучем, цимам. И на почетку године исто против Димитрова је било колено, после неких месец, месец и по дана је био проблем кук. И то је све у реду, али то нестаје, па се враћа, нестаје па се враћа и таман сам мислио Мајами и Хјустон да ће бити ОК. Надам се да ћу имати више среће кад се будем вратио на траву", оптимиста је Типсаревић.

Логично је да после свега због тога размишља о крају каријере.

"Подвући ћу црту после УС опена. Дефинитино не видим себе следеће године да се, уз дужно поштовање, вуцарам по челенџерима. Евентуално ако сам у топ 100 или можда играм главни турнир Аустралијан опена, али ни то није сигурно. Први пут у животу се мало бојим своје здравље, питам се шта ћу ја са 50 година? Друго, неке пословне прилике су ми се отвориле за академију, о чему ћемо неком другом приликом, кад се то заврши. Ако се нешто заиста значајно не деси ове године, не видим себе следеће године да играм ако нисам минимум бар у топ 100", јасан је Јанко.

У његовој ситуацији ући у Топ 100 са свим тим проблемима је јако тешко.

"Морам да имам и мало среће у жребу. Димитров је далеко од своје најбоље форме, али реално ово је лоше за прво коло, а друго коло Чилић. После толико квалификаната и вајлд карти... Топ 100 је могућ. Шансу сам имао у Хјустону и полуфинале и финале, то су све играчи које сам могао да побеђујем. Проблем ће бити "бест оф фиве". Не видим себе да играм низ од четири или пет челинџера, где су носиоци, и где због нових правила не играм пет него шест мечева. То ће бити много оптерећења за моје тело. Могу било кога да побеђујем, само мало да се сложе коцкице и надам се да ћу у другој поливини године играти мање турнира", додао је Јанко.

Ипак, све има своју границу, а честе повреде оставиле су трага и на Јанка.

"Управо сам јуче о томе причао са супругом. Ми као спортисти смо навикли да трпимо много, ја можда више од осталих. Ипак, у једном тренутку то почиње баш онако да умара... То је константно и тужно да је ушло толико у моју психу да ја просто размишљам да ли ме боли или не боли, односно на који дроп шот смем, а на који не смем да потрчим. Гледали сте меч, видели сте да на шест дроп шотова сам зубима могао да их ухватим, али нисам трчао да бих сачувао тело, да не би нешто пукло, не дај боже, до краја меча. Највећи део је што то психички јако, јако замара. ОК је лимитација, свестан сам да имам 35 година, али то боли ово, па креће оно, па лакат... Јако замара", закључио је Типсаревић.

Извор: Б92