''Bojim se za zdravlje...!''

Neću igrati ako ne budem u Top 100! Janko Tipsarević ni pored velike borbe i želje nije uspeo da načini preokret u meču prvog kola Rolan Garosa protiv Grigora Dimitrova.

  • Sport
  • Tenis


Bugarski teniser je pobedio, baš kao i u Melburnu, ovog puta u pet setova, 6:3, 6:0, 3:6, 6:7 (4), 6:4, ali Janko nije razočarao.

Naprotiv, jeda od najvećih boraca svetskog tenisa sa terena broj jedan ispraćen je ovacijama sa tribina.

Publika voli borce kao što je Janko, ali danas nije imao dovoljno goriva u finišu meča.

"Da ne budem i suviše skroman, imao sam i sreće zato što Grigor nije iskoristio šansu za zatvori meč kako je možda i trebalo u trećem setu. Sigurno tu ima nekih mešanih emocija, jer je naš međusobni skor u moju korist. Osetio sam šansu, ne kažem da se on uplašio, ali nije bio onaj isti kao u drugom setu", analizira pokušaj prteokreta srpski teniser.

Tokom prvog seta, videlo se da Janko ima zdravstvenih problema.

"S kraja prvog seta sam progutao još jednu dozu lekova za bolove, znači četvoroduplo nego što bi trebalo, tako da je to počelo da deluje, a kuk, s kojim imam problema, manje da me boli. Igrao sam dobro, igrao sam hrabro. On je napravio tu grešku da je na početku meča bio agresivniji, terao me da trčim levo i desno gde se ja nisam baš najbolje snalazio, pa je posle toga igrao nešto pasivnije. Ja sam iskoristio to i podržao dobrim servisom. Onda, peti set, malo mi je nestalo goriva , šteta što nije popustio. Igrao je na visokom nivou ceo peti set. Ne osećam da sam nešto pogrešio u petom setu, jednostavno, nije pao taj njegov nivo igre", iskren je Tipsarević.

Janko je morao da se posluži malim trikom da bi uopšte ostao u meču.

"Dozvoljena doza lekova za bolove je nekih 150 miligrama diklofenaka, ja sam progutao 350 i onda sam slagao doktora još jednom na terenu, pa mi je dao paracetamol. Sad mi se baš onako momački ide u WC", našalio se srpski teniser.

Godinama unazad Janka muče razne povrede. Sada je najproblematičniji kuk.

"Najveći problem je kuk. Meni desna noga od one operacije pre dve godine nije zdrava. Ja taj bol uspevam da izdržim, međutim, uvek se dešava kada su napori veći da nesvesno ulazim u kompenzaciju i levom nogom više vučem, cimam. I na početku godine isto protiv Dimitrova je bilo koleno, posle nekih mesec, mesec i po dana je bio problem kuk. I to je sve u redu, ali to nestaje, pa se vraća, nestaje pa se vraća i taman sam mislio Majami i Hjuston da će biti OK. Nadam se da ću imati više sreće kad se budem vratio na travu", optimista je Tipsarević.

Logično je da posle svega zbog toga razmišlja o kraju karijere.

"Podvući ću crtu posle US opena. Definitino ne vidim sebe sledeće godine da se, uz dužno poštovanje, vucaram po čelendžerima. Eventualno ako sam u top 100 ili možda igram glavni turnir Australijan opena, ali ni to nije sigurno. Prvi put u životu se malo bojim svoje zdravlje, pitam se šta ću ja sa 50 godina? Drugo, neke poslovne prilike su mi se otvorile za akademiju, o čemu ćemo nekom drugom prilikom, kad se to završi. Ako se nešto zaista značajno ne desi ove godine, ne vidim sebe sledeće godine da igram ako nisam minimum bar u top 100", jasan je Janko.

U njegovoj situaciji ući u Top 100 sa svim tim problemima je jako teško.

"Moram da imam i malo sreće u žrebu. Dimitrov je daleko od svoje najbolje forme, ali realno ovo je loše za prvo kolo, a drugo kolo Čilić. Posle toliko kvalifikanata i vajld karti... Top 100 je moguć. Šansu sam imao u Hjustonu i polufinale i finale, to su sve igrači koje sam mogao da pobeđujem. Problem će biti "best of five". Ne vidim sebe da igram niz od četiri ili pet čelindžera, gde su nosioci, i gde zbog novih pravila ne igram pet nego šest mečeva. To će biti mnogo opterećenja za moje telo. Mogu bilo koga da pobeđujem, samo malo da se slože kockice i nadam se da ću u drugoj polivini godine igrati manje turnira", dodao je Janko.

Ipak, sve ima svoju granicu, a česte povrede ostavile su traga i na Janka.

"Upravo sam juče o tome pričao sa suprugom. Mi kao sportisti smo navikli da trpimo mnogo, ja možda više od ostalih. Ipak, u jednom trenutku to počinje baš onako da umara... To je konstantno i tužno da je ušlo toliko u moju psihu da ja prosto razmišljam da li me boli ili ne boli, odnosno na koji drop šot smem, a na koji ne smem da potrčim. Gledali ste meč, videli ste da na šest drop šotova sam zubima mogao da ih uhvatim, ali nisam trčao da bih sačuvao telo, da ne bi nešto puklo, ne daj bože, do kraja meča. Najveći deo je što to psihički jako, jako zamara. OK je limitacija, svestan sam da imam 35 godina, ali to boli ovo, pa kreće ono, pa lakat... Jako zamara", zaključio je Tipsarević.

Izvor: B92

KOMENTARI0
POŠALJITE PORUKU

Razvoj: NEST

© Đorđe Gajić 2018.
Sva prava zadržana.