Интервју: Никад отворенији Саша Илић...

Противник сам сваке управе! Не занимају ме комбинације за довођење странаца! „Није ово Партизан каквог желим“, јасно је ставио до знања легендарни капитен црно-белих.

Фудбал 26.05.2019 | 23:30 Саша Илић је „отворио“ још једну акцију Партизана. Као небројено пута у каријери, кад је започињао нападе, често завршаване голом, тако се у првом оглашавању по окончању величанствене каријере представио као заговорник идеје да нешто у Хумској 1 мора да се мења.

Под хитно. Јер, овакав какав је – чак и са освојеним Купом Србије – клуб не личи на прави Парни ваљак. Не меље као у песми, није јак на терен, ни утицајан ван њега, потребно му је освежење, нови људи, другачија визија, на шта, између осталог, указује чувени везиста сјајног прегледа игре. Ако је могао да види шта се дешава на зеленом правоугаонику, јасно је да уочава и (не)прилике мимо.

„Није ово Партизан каквог желим. Бар у овом тренутку. Свако од нас очекује и нада се да ће да буде бољи. Много тога зависи од руководеће структуре. Кад сам почињао владао је трилинг: Бјековић-Зечевић-Ћурковић. Био са клинац и не толико на њих упућен, скоро па недодирљиви. По повратку из иностранства, Драган Ђурић, по резултатима један од најуспешнијих, међутим, правио је грешке. Баш као и ова управа! Уколико желимо стабилан клуб, играчки и финансијски, мора да постоји план. Не само да се чека прелазни рок и ако имамо среће, уђемо, евентуално, у неко европско такмичење. Таква логика није исплатива. Партизан може и мора много боље него ове сезоне“, уверава често закопчани, овога пута крајње отворени, Саша Илић на ступцима Спортског журнала.

Играчку каријеру је завршио, функционерску (још) није почео, мада из његових речи провејава намера да једног дана заседне у фотељу.

„Имам амбицију. Сад, како, кад, на који начин... Најлакше је кад су играч, ако имаш дан – Бог си. У руководству мора да постоји група људи с капацитетом да добро функционише и носи одговорност. Због чега им се надавно нисам придружио, постао спортски директор? Једноставно, не слажем се са неким идејама, у овом тренутку не бих био у могућности нешто да променим. Зато, кад једном дођем, планирам и да останем. Не волим да ризикујем, план и визија доносе резултат. Наравно, потребно је и време“.

И, према Сашином казивању, ослањање на проверене партизановце, децу клуба.

„Приликом оба уласка у Лигу шампиона гро кадра чинили су играчи поникли у „Земунелу“. Чак и да немају екстра квалитет, љубављу и енергијом биће бар десет одсто бољи од других. Странце? Само квалитетне, не знамију ме комбинације“.

Илић се залаже за приватизацију клубова, самим тим у Партизана, заступајући идеју да се челне структуре организују по бизнис моделу у коме би на врху био човек способан да обезбеди финансије и ужива углед, а а се струци посвете спортиси.

„Био сам против сваке управе. Увек! Људи то знају. Сматрам да је то добро. Знаш кад си добар са управом? Кад све функционише како ваља. Е, томе би требало да тежимо. Иначе, као капитен сам штитио права играча. Некад је било мало више добро, некад мало мање, понекад лоше. Стално причам фудбалерима: задржиште заједништво у свлачионици“.

Током два мандата на Топчидерском брду Саша Илић је променио чак 18 тренера. Од тога „само“ четворицу у првом цугу за девет година (Тумбаковић, Јешић, Матеус и Вермезовић), а за исти период по повратку из иностранства чак – 14!?

„Партизан је почео да троши асове који су му много дали. Е, то ме убија! Дижем два прста да тренер остане годинама. Мора да се прави стратегија, план, да верујемо неком. Смета ми што је код нас све тренутно. На пример, Милошевић, такође, почетник сад је после освојеног купа, екстра. Мирковић – није. Е, није тако! Шта бисмо причали за Саву ако се нешто, не дај Боже, за два месеца догоди? Стога, не чуди што су многи рекли: „море, марш, више никад у Хумску!“Ал’ кад их питаш где им је било најлепше, немају дилему – у Партизану. Много га, бре, волимо“.

Тренутка слика црно-белих је више црна него бела и то „једе“ капитена.

„Људи су с правом разочарани, једном томе мора да се стане на пут. Суштина је окупити легенде, непојмљиво је да да стадиону нису Варга, Клинчарски, да пропуснице за ложу не добију Хасанагић, Вукотић... Уз дужно поштовање, за такве легенде мора да има места у било ком облику“.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар спорт