Прича: Александар Седлар, феномен од 179 цм...

Од Металца преко пољског трона можда и до Примере! Најбољи дефанзивац Екстракласе за МОЗЗАРТ Спорт говори о сензационалном успеху Пјаста и плановима за будућност. . .

Фудбал 25.05.2019 | 13:50 “Ово је награда свих саиграча, не моја. Заједно смо је освојили. Лично, пре бих је дао Александру Седлару. Одиграо је одличну сезону и много пута нас спасавао”.

Овако је, одмах пошто му је уручено престижно признање, говорио најбољи играч Екстракласе за прошлу сезону Хоел Валенсија док су се у Србији многи још чешали по глави питајући како је то одједном Александар Седлар постао толико добар да га у Пољској прогласе за најбољег дефанзивца шампионата у коме је његов Пјаст шокирао јавност освојивши титулу првака испред много скупљих састава Легије, Легије, Јагјелоније...

“Убацивали су нас у првих осам, да ћемо да играмо плеј-оф. То су биле и амбиције клуба. Али ово?! Један промил шансе нам нико није давао”, смеје се 27-годишњи Новосађанин у интервјуу за МОЗЗАРТ Спорт.

Радили смо га телефоном, док је у позадини свирала музика са неке плаже ваљда. Седлар је на заслуженом одмору и то са петорицом других странаца из Пјаста што ваљда довољно говори о хемији у свлачионици. Али и да није било те музике, па и емотивног Седларовог гласа, тешко да бисмо успели да речима опишемо какав је пут у протекле три године превалио некадашњи фудбалер новосадског Борца, Ветерника и Металца.

Први пут је шира јавност за њега чула кад се шушкало да би могао у Црвену звезду. Па је онда, беше све то тамо на јесен 2015, већ виђен у Партизану. Чак је и први човек милановачког клуба Драгољуб Вукадиновић јавно тада рекао да је скоро све утаначено и да је питање дана када ће Седлар да задужи црно-бели дрес. Али он сам је имао другачије планове, иако су многима тада изгледали нелогично.

Али је зато великим стручњацима деловало као сасвим “логично” објашњење да је Седлар два пенала против Јагјелоније скривио зато што је наместио утакмицу?! Као крунски доказ по друштвеним мрежама издвајали су призор Седлара како непомично стоји држећи се за главу кад Пјастов голман брани ту лопту.

Опет ћемо цитирати Валенсију...

“Не свиђају ми се те оптужбе. Био је емотивно празан, шокиран. Био је после и уздах олакшања... То је као саобраћајна несрећа. Неко ће можда да притрчи да помогне, али ће неко и да се скамени и само зури”.

Самом Седлару тешко пада што уопште мора да говори о томе.

“Наравно да су биле моје греке, али ко је играо професионално фудбал зна да свакоме може да се деси. Видео сам и те коментаре по интернету, али не обазирем се. То су бесмислене ствари. Прво, никад то не бих урадио, а друго у том тренутку сам већ знао да ћу бити међу номинованима за ове награде и зар бих то ризиковао? Сад је ваљда свима јасно да ту није било ничег нечасног”, одговара Седлар, који је био и други у избору за играча године у Пољској.

Дакле – не, заиста нема потребе да се правда. Мада је утисак да је и пољска јавност постала свесна Седларових квалитета тек пред крај његове треће сезоне у Гливицама. Била је изненађена скоро као Србија онда када га је Славољуб Муслин уврстио на списак репрезентативаца, па је Седлар на пријатељским утакмицама са Кипром и Израелом марта 2016. одиграо и једину, додуше незваничну утакмицу за Орлове.

Од тада за српску јавност као да је нестао са кугле земаљске. Али сан није нестао са њим...

“Могу само да кажем хвала Муслину. Против Кипра сам био 15 минута на терену, против Израела 45, тад смо играли у систему са три штопера позади, ја сам играо десног бека, целу страну држао. Није то моја природна позиција, мада мислим да сам се коректно снашао. Али и даље остаје тај сан да одиграм бар једну званичну утакмицу за Србију, мада знам да је стварно сјајна конкуренција са Блекијем Миленковићем, Вељковићем, Спајићем, сви они играју у великим клубовима. Опет, и ја сам најбољи дефанзивац Пољске, али на селектору је наравно да одлучи”, рекао нам Седлар још пре но што је Младен Крстајић објавио списак играча за Украјину и Литванију.

Без Седлара што значи да ћемо морати да сачекамо на неку другу прилику, можда и неки други клуб како бисмо видели ову нову, унапређењу верзију 27-годишњег дефанзивца. А шта би, хипотетички говоримо, Седлар може да донесе? Пољаци се позивају на статистику и подсећају да је имао убедљиво највише пресечених противничких напада, да је постигао и шест голова, пет са пенала, да је изврстан у дуелу, за штопера веома покретан и да – то посебно подвлаче – не уме да изгуби лопту, иако је, има сигурно везе и са тим што је као омладинац играо у вези, од штопера који учествују у изградњи акција па их веома често можете видети чак и на 25 или 30 метара од ривалског гола. У још једном их изненађује: има изванредан учинак у ваздушним дуелима без обзира на то што је висок 179 центиметара док смо у модерном фудбалу навикли на киборге од по 190 и више. Знамо, претераћемо, али Седлар у томе подсећа на легендарног...

“Легендарног Фабија Канавара, а-ха-ха”, завршава нашу мисао, па у озбиљнијем тону наставља.

“Знам да су и многи тренери мислили да ми је висина слабија страна, али у ваздушним дуелима најважнији су тајминг и добар одраз. Не може овде у Пољској много нападача да се похвали да ме је добило у ваздуху”.

Уосталом, да није тако не би сви пољски медији у глас баш Седлара истицали као стуба најбоље одбране Екстракласе. А без те одбране не би тим који је прошле сезоне тек у последњем колу сачувао опстанак већ овог маја славио титулу најбољег. Седлар је одиграо 30 лигашких утакмица, а на чак 14 је Пјаст сачувао мрежу нетакнутом.

“Кад смо обезбедили плеј-оф осетили смо да можемо више. Па као, кад смо већ ту, хајде да нападнемо неко од прва четири места, јер ако Лехија узме Куп и четврти иде у Европу. И дошла је утакмица са Легијом у Варшави, победили смо са 1:0 и то је била за нас нека ињекција самопуздања, сазнање да је ово наша година. Заслужили смо ову титулу”.

У чему је тајна? Вратимо се на почетак текста и заједничко летовање шесторице саиграча.

“Тврдим да је 80 одсто нашег успеха атмосфера у екипи. Буквално сви живимо заједно, не само на терену, него и ван њега, а око 90 одсто истих ових играча је играло и ту последњу утакмицу прошле сезоне кад смо се борили за опстанак. То не може да се опише, мора да се уђе у свлачионицу да се доживи. Стварно смо као браћа. Па је и ова моја награда заслуга целе екипе, не само моја”.

Дође тако ред да и Седлар узврати на комплиментима Валенсији, јер морали смо да га питамо о најбољем играчу Екстракласе, 24-годишњем офанзивцу из Еквадора, некада члану Сарагосе, који је у Гливице стигао као потпуни анонимус из Копра...

“Тај момак, то је стварно... Кад је пре две године долазио излазио је из повреде рамена, после операције, буквално нико није хтео да га узме. Пјаст је, ето, веровао у њега и дао му уговор на четири године. Прву сезону се адаптирао и видите шта је сада урадио. Страшан фудбалер, завршиће у некој од лиги петице”.

Очигледно у Пјасту знају шта раде. Тако су и Седлара пратили у Суперлиги више од годину дана. Скаут Камил Когут је конкретно и-ха пута долазио на утакмице Металца. Признаје да је на почетку било тешко, јер уверен је да је квалитет фудбала у Екстракласи значајно изнад оног у Суперлиги. Али као народ Пољаци леже Србима. Довољно је само погледати какве су сезоне имали Филип Младеновић – са Лехијом узео куп и био номинован и за најбољег дефанзивца и за најбољег играча лиге – и Жарко Удовичић, најбољи асистент лиге.

“Удовичић девет мислим голова и не знам ни сам колико асистенција, 11 ваљда. Младеновић доказана класа од фудбалера, страшне сезоне за обојицу. И за мене наравно, иако знам да су многи сумњали, све нас заборавили. На крају се, ето, показало да и ја имам одређени квалитет”.

Сада дакле скаути Пјаста нису у Седларовој причи. Сад се прича са скаутима других, већих, богатијих клубова. Александру Седлару истиче уговор са Пјастом и после овакве сезоне зачињење наградом за дефанзивца године логично је што се телефон усијао. Пољски медији већ неко време у први план гурају Мајорку, неки чак тврде да је све договорено, под условом да клуб са Балеара обезбеди промоцију у Примеру. Седлар ипак одговара да то баш и није тако.

“Мој агент Ардијан Ђокај је готово свакодневно у контакту са људима из Пјаста о продужетку сарадње. А понуде стижу сваки дан. Из Турске, Шпаније, из целе Европе, па и Саудијске Арабије. Али нисам још одлучио који је наредни корак. У најбољим сам годинама и морам да промислим. Мислим да ће се у наредних неколико дана све кристализовати”, миран је Седлар.

Такав је увек и био. Миран, тих... И упоран. А упорност је мајка успеха. Не оно што други кажу. Осим кад те речи не потврде и неком престижном наградом. Онда већ знаш да си нешто направио. А и ако заборавиш, ето је и та медаља око врата да сети на шампионске дане. Није мало, а није ни крај. Само кад си упоран.

Извор: моззартспорт