Priča: Aleksandar Sedlar, fenomen od 179 cm...

Od Metalca preko poljskog trona možda i do Primere! Najbolji defanzivac Ekstraklase za MOZZART Sport govori o senzacionalnom uspehu Pjasta i planovima za budućnost. . .

Fudbal 25.05.2019 | 13:50 “Ovo je nagrada svih saigrača, ne moja. Zajedno smo je osvojili. Lično, pre bih je dao Aleksandru Sedlaru. Odigrao je odličnu sezonu i mnogo puta nas spasavao”.

Ovako je, odmah pošto mu je uručeno prestižno priznanje, govorio najbolji igrač Ekstraklase za prošlu sezonu Hoel Valensija dok su se u Srbiji mnogi još češali po glavi pitajući kako je to odjednom Aleksandar Sedlar postao toliko dobar da ga u Poljskoj proglase za najboljeg defanzivca šampionata u kome je njegov Pjast šokirao javnost osvojivši titulu prvaka ispred mnogo skupljih sastava Legije, Legije, Jagjelonije...

“Ubacivali su nas u prvih osam, da ćemo da igramo plej-of. To su bile i ambicije kluba. Ali ovo?! Jedan promil šanse nam niko nije davao”, smeje se 27-godišnji Novosađanin u intervjuu za MOZZART Sport.

Radili smo ga telefonom, dok je u pozadini svirala muzika sa neke plaže valjda. Sedlar je na zasluženom odmoru i to sa petoricom drugih stranaca iz Pjasta što valjda dovoljno govori o hemiji u svlačionici. Ali i da nije bilo te muzike, pa i emotivnog Sedlarovog glasa, teško da bismo uspeli da rečima opišemo kakav je put u protekle tri godine prevalio nekadašnji fudbaler novosadskog Borca, Veternika i Metalca.

Prvi put je šira javnost za njega čula kad se šuškalo da bi mogao u Crvenu zvezdu. Pa je onda, beše sve to tamo na jesen 2015, već viđen u Partizanu. Čak je i prvi čovek milanovačkog kluba Dragoljub Vukadinović javno tada rekao da je skoro sve utanačeno i da je pitanje dana kada će Sedlar da zaduži crno-beli dres. Ali on sam je imao drugačije planove, iako su mnogima tada izgledali nelogično.

Ali je zato velikim stručnjacima delovalo kao sasvim “logično” objašnjenje da je Sedlar dva penala protiv Jagjelonije skrivio zato što je namestio utakmicu?! Kao krunski dokaz po društvenim mrežama izdvajali su prizor Sedlara kako nepomično stoji držeći se za glavu kad Pjastov golman brani tu loptu.

Opet ćemo citirati Valensiju...

“Ne sviđaju mi se te optužbe. Bio je emotivno prazan, šokiran. Bio je posle i uzdah olakšanja... To je kao saobraćajna nesreća. Neko će možda da pritrči da pomogne, ali će neko i da se skameni i samo zuri”.

Samom Sedlaru teško pada što uopšte mora da govori o tome.

“Naravno da su bile moje greke, ali ko je igrao profesionalno fudbal zna da svakome može da se desi. Video sam i te komentare po internetu, ali ne obazirem se. To su besmislene stvari. Prvo, nikad to ne bih uradio, a drugo u tom trenutku sam već znao da ću biti među nominovanima za ove nagrade i zar bih to rizikovao? Sad je valjda svima jasno da tu nije bilo ničeg nečasnog”, odgovara Sedlar, koji je bio i drugi u izboru za igrača godine u Poljskoj.

Dakle – ne, zaista nema potrebe da se pravda. Mada je utisak da je i poljska javnost postala svesna Sedlarovih kvaliteta tek pred kraj njegove treće sezone u Glivicama. Bila je iznenađena skoro kao Srbija onda kada ga je Slavoljub Muslin uvrstio na spisak reprezentativaca, pa je Sedlar na prijateljskim utakmicama sa Kiprom i Izraelom marta 2016. odigrao i jedinu, doduše nezvaničnu utakmicu za Orlove.

Od tada za srpsku javnost kao da je nestao sa kugle zemaljske. Ali san nije nestao sa njim...

“Mogu samo da kažem hvala Muslinu. Protiv Kipra sam bio 15 minuta na terenu, protiv Izraela 45, tad smo igrali u sistemu sa tri štopera pozadi, ja sam igrao desnog beka, celu stranu držao. Nije to moja prirodna pozicija, mada mislim da sam se korektno snašao. Ali i dalje ostaje taj san da odigram bar jednu zvaničnu utakmicu za Srbiju, mada znam da je stvarno sjajna konkurencija sa Blekijem Milenkovićem, Veljkovićem, Spajićem, svi oni igraju u velikim klubovima. Opet, i ja sam najbolji defanzivac Poljske, ali na selektoru je naravno da odluči”, rekao nam Sedlar još pre no što je Mladen Krstajić objavio spisak igrača za Ukrajinu i Litvaniju.

Bez Sedlara što znači da ćemo morati da sačekamo na neku drugu priliku, možda i neki drugi klub kako bismo videli ovu novu, unapređenju verziju 27-godišnjeg defanzivca. A šta bi, hipotetički govorimo, Sedlar može da donese? Poljaci se pozivaju na statistiku i podsećaju da je imao ubedljivo najviše presečenih protivničkih napada, da je postigao i šest golova, pet sa penala, da je izvrstan u duelu, za štopera veoma pokretan i da – to posebno podvlače – ne ume da izgubi loptu, iako je, ima sigurno veze i sa tim što je kao omladinac igrao u vezi, od štopera koji učestvuju u izgradnji akcija pa ih veoma često možete videti čak i na 25 ili 30 metara od rivalskog gola. U još jednom ih iznenađuje: ima izvanredan učinak u vazdušnim duelima bez obzira na to što je visok 179 centimetara dok smo u modernom fudbalu navikli na kiborge od po 190 i više. Znamo, preteraćemo, ali Sedlar u tome podseća na legendarnog...

“Legendarnog Fabija Kanavara, a-ha-ha”, završava našu misao, pa u ozbiljnijem tonu nastavlja.

“Znam da su i mnogi treneri mislili da mi je visina slabija strana, ali u vazdušnim duelima najvažniji su tajming i dobar odraz. Ne može ovde u Poljskoj mnogo napadača da se pohvali da me je dobilo u vazduhu”.

Uostalom, da nije tako ne bi svi poljski mediji u glas baš Sedlara isticali kao stuba najbolje odbrane Ekstraklase. A bez te odbrane ne bi tim koji je prošle sezone tek u poslednjem kolu sačuvao opstanak već ovog maja slavio titulu najboljeg. Sedlar je odigrao 30 ligaških utakmica, a na čak 14 je Pjast sačuvao mrežu netaknutom.

“Kad smo obezbedili plej-of osetili smo da možemo više. Pa kao, kad smo već tu, hajde da napadnemo neko od prva četiri mesta, jer ako Lehija uzme Kup i četvrti ide u Evropu. I došla je utakmica sa Legijom u Varšavi, pobedili smo sa 1:0 i to je bila za nas neka injekcija samopuzdanja, saznanje da je ovo naša godina. Zaslužili smo ovu titulu”.

U čemu je tajna? Vratimo se na početak teksta i zajedničko letovanje šestorice saigrača.

“Tvrdim da je 80 odsto našeg uspeha atmosfera u ekipi. Bukvalno svi živimo zajedno, ne samo na terenu, nego i van njega, a oko 90 odsto istih ovih igrača je igralo i tu poslednju utakmicu prošle sezone kad smo se borili za opstanak. To ne može da se opiše, mora da se uđe u svlačionicu da se doživi. Stvarno smo kao braća. Pa je i ova moja nagrada zasluga cele ekipe, ne samo moja”.

Dođe tako red da i Sedlar uzvrati na komplimentima Valensiji, jer morali smo da ga pitamo o najboljem igraču Ekstraklase, 24-godišnjem ofanzivcu iz Ekvadora, nekada članu Saragose, koji je u Glivice stigao kao potpuni anonimus iz Kopra...

“Taj momak, to je stvarno... Kad je pre dve godine dolazio izlazio je iz povrede ramena, posle operacije, bukvalno niko nije hteo da ga uzme. Pjast je, eto, verovao u njega i dao mu ugovor na četiri godine. Prvu sezonu se adaptirao i vidite šta je sada uradio. Strašan fudbaler, završiće u nekoj od ligi petice”.

Očigledno u Pjastu znaju šta rade. Tako su i Sedlara pratili u Superligi više od godinu dana. Skaut Kamil Kogut je konkretno i-ha puta dolazio na utakmice Metalca. Priznaje da je na početku bilo teško, jer uveren je da je kvalitet fudbala u Ekstraklasi značajno iznad onog u Superligi. Ali kao narod Poljaci leže Srbima. Dovoljno je samo pogledati kakve su sezone imali Filip Mladenović – sa Lehijom uzeo kup i bio nominovan i za najboljeg defanzivca i za najboljeg igrača lige – i Žarko Udovičić, najbolji asistent lige.

“Udovičić devet mislim golova i ne znam ni sam koliko asistencija, 11 valjda. Mladenović dokazana klasa od fudbalera, strašne sezone za obojicu. I za mene naravno, iako znam da su mnogi sumnjali, sve nas zaboravili. Na kraju se, eto, pokazalo da i ja imam određeni kvalitet”.

Sada dakle skauti Pjasta nisu u Sedlarovoj priči. Sad se priča sa skautima drugih, većih, bogatijih klubova. Aleksandru Sedlaru ističe ugovor sa Pjastom i posle ovakve sezone začinjenje nagradom za defanzivca godine logično je što se telefon usijao. Poljski mediji već neko vreme u prvi plan guraju Majorku, neki čak tvrde da je sve dogovoreno, pod uslovom da klub sa Baleara obezbedi promociju u Primeru. Sedlar ipak odgovara da to baš i nije tako.

“Moj agent Ardijan Đokaj je gotovo svakodnevno u kontaktu sa ljudima iz Pjasta o produžetku saradnje. A ponude stižu svaki dan. Iz Turske, Španije, iz cele Evrope, pa i Saudijske Arabije. Ali nisam još odlučio koji je naredni korak. U najboljim sam godinama i moram da promislim. Mislim da će se u narednih nekoliko dana sve kristalizovati”, miran je Sedlar.

Takav je uvek i bio. Miran, tih... I uporan. A upornost je majka uspeha. Ne ono što drugi kažu. Osim kad te reči ne potvrde i nekom prestižnom nagradom. Onda već znaš da si nešto napravio. A i ako zaboraviš, eto je i ta medalja oko vrata da seti na šampionske dane. Nije malo, a nije ni kraj. Samo kad si uporan.

Izvor: mozzartsport