Посљедњи плес Саше капитена: И небо је плакало...!
Емоције до неба у Хумској: Један је Илић капитен! Вече у Хумској препуно емоција. Како и не би када је легенда Партизана, саша Илић решио да коначно каже збогом активном бављењу фудбалом. У недељу је свој последњи првенствени меч одиграо легендарни капитен Партизана, Саша Илић. У Хумску је стигао 1986. године, за први тим заиграо 1996. године. . .
Фудбал 19.05.2019 | 23:42
Таква је атмосфера била само због једног човека. Салета капитена. Нико други не би привукао толико навијача, око 12.000, на концу резултатски неуспешне сезоне, нико други не би, за тренутак, помирио непомирљиве разлике међу Гробарима, нико други не би на једном месту могао да окупи децу, тинејџере, студенте, запослене и дангубе, људе средњег животног доба и пензионере... Сви су се сјатили на трибинама са једном идејом, да још једном заурлају:
"Један је Илић капитен".
На трибинама никад више дресова са Илићевим презименом на полеђини, застава са његовим ликом, капитенска трака као симбол једног времена. Плус, низ емоција, присећања, анегдота, све кроз документарни филм у Илићеву част у коме су, између осталог, говорили његови фудбалски оци, Љубиша Тумбаковић и Милош Радаковић, затим бивши саиграчи и пријатељи попут Владимира Ивића, Александра Станојевића, Андрије Делибашића...
А ко је све дошао да му се поклони на опроштају од Хумске тешко је и набројати. Почев од Ненада Бјековића, па Иван Ћурковић, Звонко Варга, Илија Завишић, Владимир Вермезовић, Вук Рашовић, Горан Тробок, Звонимир Вукић, Данко Лазовић, све до млађе гарде предвиђене Николом Нинковићем, па до кошаркаша на челу са Новицом Величковићем... И то показује каква је величина данас отишла у легенду.
Уочи меча са напретком, сјајна атмосфера. Сви су желели да дођу на меч са Напретком само због једног човека, Саше Илића, који је започео 875. утакмицу у дресу црно-белих! Нестварно!
Цена улазница за овај меч била је симболичних 22 динара, због броја који је Илић прославио на свом дресу. Било их је око 12.000, што је заиста одличан број ако се има у виду како је Партизан играо ове сезоне.
Све разлике међу навијачима су заборављене, овог пута све очи су биле уперене ка терену где је Илић требало да одигра свој послењи меч у омиљеном црно-белом дресу.
"Један је Илић капитен", орило се са трибина стадиона Партизана.
Многима су се очи напуниле сузама. Како и не би, многи су одрасли на стадиону Партизана, од деце постали снажни младићи док је Илић прослављао црно-беле са којима је освојио прегршт титула и признања.
Свуда су били окачени транспаренти подршке, заставе са његовим ликом. Пола сата пре почетка меча са напретком приказан је 20-минутни филм о Илићевој каријери.
О Илићу су говорили у филму Љубиша Тумбаковић, Милош Радаковић, Александар Станојевић, Андија Делибашић и многи други.
А они који су дошли да му се још једном поклоне и буду уз њега у овом јдинственом тренутку били су и Ненад Бјековић, Иван Ћурковић, Илија Завишић, Звонко Варга, Владимир Вермезовић, Вук рашовић, Горан Тробок, Данко Лазовић, Звонимир Вукић...Кошаркаш Новица Величковић, и многи други.
Уочи почетка, дечаци из омладинске школе, саиграчи, чланови стручног штаба су начинили шпалир, кроз који је Илић требало да дође до центра. Играчи су носили маске са Илићевим ликом а са трибина се орило:
"Ја бих да игра још мало, јер је Сале само један"...
Све то по тактовима оног хита Дејана Цукића. Ја би да играм још мало, јер је живот само један. Један је и Саша Илић....
И акапитен Партизана је изашао на терен, са кнедлом у грлу. Али је издржао .И кренуо у тај последњи фудбалски меч.
Хвала легендо, и нека ти је срећна пензија!
"Илић капитен, један је Илић капитен", заорило се Хумском улицом у недељу увече. На семафору је истицао 82. минут…
Дошао је и тај тренутак. Док је Саша излазио и када је започео почасни круг са сином Никшом око терена, опет је загрмело: "Ја бих да игра још мало, јер је Сале само један…".
Али, овај пут их неће послушати. Сада је дефинитивно крај! Нису се навијачи, саиграчи, тренери ни трудили да сакрију сузе. У пензију је закорачио Саша Илић.
Против Пролетера из Новог Сада, 19. маја 2019. скоро 23 године од дебија за први тим "парног ваљка у Чачку против Борца, одиграо је свој последњи првенствени плес!
Легендарни капитен Партизана је у 42. години одлучио да "окачи копачке о клин".
У следећи четвртак, ако се тренер Саво Милошевић одлучи да га убаци у стартну поставу или да му пружи прилику у току меча, одиграће финале Купа Србије против Црвене звезде и тако завршити богату и блиставу каријеру, која је трајала више од две деценије.
Све је у недељу против Новосађана било подређену опроштају чувене Партизанове "двадесетдвојке". На трибинама је било око 15.000 навијача, али је та бројка на крају смањена, јер је пред крај првог полувремена Топчидерско брдо захватило велико невреме праћено пљуском и градом.
Као да је и небо плакало...
Иако је време донекле покварило Сашин испраћај у пензију, 875. наступ за Партизан капитен "парног ваљка" заувек ће памтити. Резултат и победа црно-белих 2:0, као и стрелци Данило Пантић и Рикардо Гомеш, овај пут били су у другом плану.
Саша Илић - кнедла у грлу и велико хвала свима! Шта је капитен Партизана рекао после утакмице са Пролетером...
Појавио се Саша Илић насмејан пред камерама Арене спорт после утакмице са Пролетером и играчког опроштаја од Хумске. Међутим, врло брзо му је "кнедла застала у грлу", а очи се напуниле сузама.
"Сада ми је мало лакше. Најупечатљивији моменат данашње утакмице је био када сам са сином Никошом трчао круг и када сам видео да деца која скупљају лопте плачу. То ми даје снагу да верујем да ће неко од њих кренути мојим стопама", рекао је Илић.
Био је капитен Партизана спремио и говор, али је знао да неће имати снаге да га изговори пред навијачима. Учинио је то пред камерама.
"Спремао сам говор, али сам знао да то не могу да изнесем. 'Ајде… Захвалио бих се свим навијачима Партизана који су ме све ове године бодрили и носили, свим тренерима од најмлађих категорија, свим саиграчима, који су делили лепе и мање лепе моменте са мном кроз каријеру, да се захвалим својим родитељима и сестри јер су ме научили да волим Партизан и на крају да се захвалим мојој Тијани, Никши и Неви, јер без њих не бих оволико трајао", завршио је Саша Илић.
Салету са посветом: Пантић и Рикардо у епизоди "Добро упамти све" испратили Илића у пензију. Партизан на опроштају капитена савладао новосадски Пролетер - 2:0.
Сезона за заборав - вече за памћење! За успомену и дуго сећање, вечном капитену Саши Илићу, генерација 2018/19 поклонила је победу на опроштају од стадиона у Хумској 1. На Топчидерксом брду савладан је новосадски Пролетер у мечу који ће Гробарима остати урезан у мождану кору као последњи на коме су уживо гледали искусног везисту, што је битније сазнање до резултата - 2:0.
Да Саша Илић може на миру да троши пензионерске дане и сећа се последњег плеса на месту на ком је порастао постарали су се Данило Пантић и Рикардо Гомеш. Тајминг егзекуција био је савршен, средина првог и почетак другог полувремена, за идеалну увертиру последњег меча сезоне, наредног четвртка, против Црвене звезде, где ће Парни ваљак бранити пехар освајан последње три године.
Илићев опроштај од Хумске могао би да се подведе и под навијачки стих "добро памтим све", јер ће осим тријумфа на крају једне велике каријере меч да се памти по великој провлали облака, граду који је на кратко прекинуо утакмицу, те кијамету у другом делу, бежању гледалаца у скровишта, повратку на трибине, песмом са истих. У том једночасовном кијамету чуло се и:
"Бог плаче што се Саша опрашта".
А онда је све стало. Утихнуло на трен. Минут 81. Исти онај као кад је Иван Томић у Чачку 26. октобра 1996. препустио место на терену Саши Илићу. Тишина који секунд док око 12.000 навијача није схватило да је то - то. Нема више. Саша излази и при напуштању терена оставља отисак стопала у глину. У историју одлази и чувени број 22. Илић одлази у почасни круг праћен ватрометом и овацијама, али...
Није крај. Како у животу, тако и у фудбалу, једно поглавље се завршава, почиње друго, а можда је улазак талентованог Лазара Павловића симбочно најавио нови круг у Хумској. Неко ново име које ће Гробари упамтити.
Баш као што ће памтити опроштај више од резултата..
Партизан је током меча показао дефанзивне слабости, пошто је Пролетер претио преко некадашњи везиста Чукаричког, Слободана Новаковића и Предрага Говедарице, имао је шансу и капитен Филип Човић, што је јасно упозорење Сави Милошевићу да же наредна четири дана морати да поради на концентрацији пред дуел на стадиону "Рајко Митић". Црно-белима може да се стави на душу мањак мотива, јер нису имали за шта да се боре, може да се разуме што је стручни штаб чувао Остојића и Тошића (ушли тек у наставку), као и Шћекића, Урошевића, планиране стартере за то финале са црвено-белима, али је недопустиво да тим са Слане баре у појединим сегментима буде чак и доминантан на терену.
Домаћина, ипак, може да охрабри начин на који су користили шансер. Нису их створили много, али је прву праву, после паса Саше Здјелара, у вођство топовским ударцем претворио Данило Пантић, да би у наставку под пречку циљао Рикардо Гомеш и 20. лигашким голом подигао сам себи цену пред летњи прелазни рок.
После тога се фудбал малтене није играо. У дословце ватепроло условима гледали смо купање, клизање, комичне сцене, на крају и улетање навијача на терен у утакмици која се мора памтити.
Саша Илић последњи пут у Хумској...
СУПЕРЛИГА СРБИЈЕ: ПАРТИЗАН - ПРОЛЕТЕР 2:0 (1:0)
/Пантић 25, Рикардо Гомеш 55/
Стадион Партизана
Гледалаца: 12.000
Судија: Никола Радаковић
ПАРТИЗАН (4-3-3): Стојковић - Милетић (од 46. Остојић), Валијенте, Марковић, Шеховић - Здјелар, Смиљанић, Илић (од 82. Павловић) - Пантић (од 67. Тошић), Закарић, Рикардо.
ПРОЛЕТЕР (4-5-1): Весић - Танасин, Ламбулић, Јаблан (Плавшић од 84), Ћуковић - Новаковић, Митровић (Бемпах 46), Говедарица, Илић, Човић - Вујаклија.
Извор: Б92/мондо.рс/моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар