Posljednji ples Saše kapitena: I nebo je plakalo...!
Emocije do neba u Humskoj: Jedan je Ilić kapiten! Veče u Humskoj prepuno emocija. Kako i ne bi kada je legenda Partizana, saša Ilić rešio da konačno kaže zbogom aktivnom bavljenju fudbalom. U nedelju je svoj poslednji prvenstveni meč odigrao legendarni kapiten Partizana, Saša Ilić. U Humsku je stigao 1986. godine, za prvi tim zaigrao 1996. godine. . .
Fudbal 19.05.2019 | 23:42
Takva je atmosfera bila samo zbog jednog čoveka. Saleta kapitena. Niko drugi ne bi privukao toliko navijača, oko 12.000, na koncu rezultatski neuspešne sezone, niko drugi ne bi, za trenutak, pomirio nepomirljive razlike među Grobarima, niko drugi ne bi na jednom mestu mogao da okupi decu, tinejdžere, studente, zaposlene i dangube, ljude srednjeg životnog doba i penzionere... Svi su se sjatili na tribinama sa jednom idejom, da još jednom zaurlaju:
"Jedan je Ilić kapiten".
Na tribinama nikad više dresova sa Ilićevim prezimenom na poleđini, zastava sa njegovim likom, kapitenska traka kao simbol jednog vremena. Plus, niz emocija, prisećanja, anegdota, sve kroz dokumentarni film u Ilićevu čast u kome su, između ostalog, govorili njegovi fudbalski oci, Ljubiša Tumbaković i Miloš Radaković, zatim bivši saigrači i prijatelji poput Vladimira Ivića, Aleksandra Stanojevića, Andrije Delibašića...
A ko je sve došao da mu se pokloni na oproštaju od Humske teško je i nabrojati. Počev od Nenada Bjekovića, pa Ivan Ćurković, Zvonko Varga, Ilija Zavišić, Vladimir Vermezović, Vuk Rašović, Goran Trobok, Zvonimir Vukić, Danko Lazović, sve do mlađe garde predviđene Nikolom Ninkovićem, pa do košarkaša na čelu sa Novicom Veličkovićem... I to pokazuje kakva je veličina danas otišla u legendu.
Uoči meča sa napretkom, sjajna atmosfera. Svi su želeli da dođu na meč sa Napretkom samo zbog jednog čoveka, Saše Ilića, koji je započeo 875. utakmicu u dresu crno-belih! Nestvarno!
Cena ulaznica za ovaj meč bila je simboličnih 22 dinara, zbog broja koji je Ilić proslavio na svom dresu. Bilo ih je oko 12.000, što je zaista odličan broj ako se ima u vidu kako je Partizan igrao ove sezone.
Sve razlike među navijačima su zaboravljene, ovog puta sve oči su bile uperene ka terenu gde je Ilić trebalo da odigra svoj poslenji meč u omiljenom crno-belom dresu.
"Jedan je Ilić kapiten", orilo se sa tribina stadiona Partizana.
Mnogima su se oči napunile suzama. Kako i ne bi, mnogi su odrasli na stadionu Partizana, od dece postali snažni mladići dok je Ilić proslavljao crno-bele sa kojima je osvojio pregršt titula i priznanja.
Svuda su bili okačeni transparenti podrške, zastave sa njegovim likom. Pola sata pre početka meča sa napretkom prikazan je 20-minutni film o Ilićevoj karijeri.
O Iliću su govorili u filmu Ljubiša Tumbaković, Miloš Radaković, Aleksandar Stanojević, Andija Delibašić i mnogi drugi.
A oni koji su došli da mu se još jednom poklone i budu uz njega u ovom jdinstvenom trenutku bili su i Nenad Bjeković, Ivan Ćurković, Ilija Zavišić, Zvonko Varga, Vladimir Vermezović, Vuk rašović, Goran Trobok, Danko Lazović, Zvonimir Vukić...Košarkaš Novica Veličković, i mnogi drugi.
Uoči početka, dečaci iz omladinske škole, saigrači, članovi stručnog štaba su načinili špalir, kroz koji je Ilić trebalo da dođe do centra. Igrači su nosili maske sa Ilićevim likom a sa tribina se orilo:
"Ja bih da igra još malo, jer je Sale samo jedan"...
Sve to po taktovima onog hita Dejana Cukića. Ja bi da igram još malo, jer je život samo jedan. Jedan je i Saša Ilić....
I akapiten Partizana je izašao na teren, sa knedlom u grlu. Ali je izdržao .I krenuo u taj poslednji fudbalski meč.
Hvala legendo, i neka ti je srećna penzija!
"Ilić kapiten, jedan je Ilić kapiten", zaorilo se Humskom ulicom u nedelju uveče. Na semaforu je isticao 82. minut…
Došao je i taj trenutak. Dok je Saša izlazio i kada je započeo počasni krug sa sinom Nikšom oko terena, opet je zagrmelo: "Ja bih da igra još malo, jer je Sale samo jedan…".
Ali, ovaj put ih neće poslušati. Sada je definitivno kraj! Nisu se navijači, saigrači, treneri ni trudili da sakriju suze. U penziju je zakoračio Saša Ilić.
Protiv Proletera iz Novog Sada, 19. maja 2019. skoro 23 godine od debija za prvi tim "parnog valjka u Čačku protiv Borca, odigrao je svoj poslednji prvenstveni ples!
Legendarni kapiten Partizana je u 42. godini odlučio da "okači kopačke o klin".
U sledeći četvrtak, ako se trener Savo Milošević odluči da ga ubaci u startnu postavu ili da mu pruži priliku u toku meča, odigraće finale Kupa Srbije protiv Crvene zvezde i tako završiti bogatu i blistavu karijeru, koja je trajala više od dve decenije.
Sve je u nedelju protiv Novosađana bilo podređenu oproštaju čuvene Partizanove "dvadesetdvojke". Na tribinama je bilo oko 15.000 navijača, ali je ta brojka na kraju smanjena, jer je pred kraj prvog poluvremena Topčidersko brdo zahvatilo veliko nevreme praćeno pljuskom i gradom.
Kao da je i nebo plakalo...
Iako je vreme donekle pokvarilo Sašin ispraćaj u penziju, 875. nastup za Partizan kapiten "parnog valjka" zauvek će pamtiti. Rezultat i pobeda crno-belih 2:0, kao i strelci Danilo Pantić i Rikardo Gomeš, ovaj put bili su u drugom planu.
Saša Ilić - knedla u grlu i veliko hvala svima! Šta je kapiten Partizana rekao posle utakmice sa Proleterom...
Pojavio se Saša Ilić nasmejan pred kamerama Arene sport posle utakmice sa Proleterom i igračkog oproštaja od Humske. Međutim, vrlo brzo mu je "knedla zastala u grlu", a oči se napunile suzama.
"Sada mi je malo lakše. Najupečatljiviji momenat današnje utakmice je bio kada sam sa sinom Nikošom trčao krug i kada sam video da deca koja skupljaju lopte plaču. To mi daje snagu da verujem da će neko od njih krenuti mojim stopama", rekao je Ilić.
Bio je kapiten Partizana spremio i govor, ali je znao da neće imati snage da ga izgovori pred navijačima. Učinio je to pred kamerama.
"Spremao sam govor, ali sam znao da to ne mogu da iznesem. 'Ajde… Zahvalio bih se svim navijačima Partizana koji su me sve ove godine bodrili i nosili, svim trenerima od najmlađih kategorija, svim saigračima, koji su delili lepe i manje lepe momente sa mnom kroz karijeru, da se zahvalim svojim roditeljima i sestri jer su me naučili da volim Partizan i na kraju da se zahvalim mojoj Tijani, Nikši i Nevi, jer bez njih ne bih ovoliko trajao", završio je Saša Ilić.
Saletu sa posvetom: Pantić i Rikardo u epizodi "Dobro upamti sve" ispratili Ilića u penziju. Partizan na oproštaju kapitena savladao novosadski Proleter - 2:0.
Sezona za zaborav - veče za pamćenje! Za uspomenu i dugo sećanje, večnom kapitenu Saši Iliću, generacija 2018/19 poklonila je pobedu na oproštaju od stadiona u Humskoj 1. Na Topčiderksom brdu savladan je novosadski Proleter u meču koji će Grobarima ostati urezan u moždanu koru kao poslednji na kome su uživo gledali iskusnog vezistu, što je bitnije saznanje do rezultata - 2:0.
Da Saša Ilić može na miru da troši penzionerske dane i seća se poslednjeg plesa na mestu na kom je porastao postarali su se Danilo Pantić i Rikardo Gomeš. Tajming egzekucija bio je savršen, sredina prvog i početak drugog poluvremena, za idealnu uvertiru poslednjeg meča sezone, narednog četvrtka, protiv Crvene zvezde, gde će Parni valjak braniti pehar osvajan poslednje tri godine.
Ilićev oproštaj od Humske mogao bi da se podvede i pod navijački stih "dobro pamtim sve", jer će osim trijumfa na kraju jedne velike karijere meč da se pamti po velikoj provlali oblaka, gradu koji je na kratko prekinuo utakmicu, te kijametu u drugom delu, bežanju gledalaca u skrovišta, povratku na tribine, pesmom sa istih. U tom jednočasovnom kijametu čulo se i:
"Bog plače što se Saša oprašta".
A onda je sve stalo. Utihnulo na tren. Minut 81. Isti onaj kao kad je Ivan Tomić u Čačku 26. oktobra 1996. prepustio mesto na terenu Saši Iliću. Tišina koji sekund dok oko 12.000 navijača nije shvatilo da je to - to. Nema više. Saša izlazi i pri napuštanju terena ostavlja otisak stopala u glinu. U istoriju odlazi i čuveni broj 22. Ilić odlazi u počasni krug praćen vatrometom i ovacijama, ali...
Nije kraj. Kako u životu, tako i u fudbalu, jedno poglavlje se završava, počinje drugo, a možda je ulazak talentovanog Lazara Pavlovića simbočno najavio novi krug u Humskoj. Neko novo ime koje će Grobari upamtiti.
Baš kao što će pamtiti oproštaj više od rezultata..
Partizan je tokom meča pokazao defanzivne slabosti, pošto je Proleter pretio preko nekadašnji vezista Čukaričkog, Slobodana Novakovića i Predraga Govedarice, imao je šansu i kapiten Filip Čović, što je jasno upozorenje Savi Miloševiću da že naredna četiri dana morati da poradi na koncentraciji pred duel na stadionu "Rajko Mitić". Crno-belima može da se stavi na dušu manjak motiva, jer nisu imali za šta da se bore, može da se razume što je stručni štab čuvao Ostojića i Tošića (ušli tek u nastavku), kao i Šćekića, Uroševića, planirane startere za to finale sa crveno-belima, ali je nedopustivo da tim sa Slane bare u pojedinim segmentima bude čak i dominantan na terenu.
Domaćina, ipak, može da ohrabri način na koji su koristili šanser. Nisu ih stvorili mnogo, ali je prvu pravu, posle pasa Saše Zdjelara, u vođstvo topovskim udarcem pretvorio Danilo Pantić, da bi u nastavku pod prečku ciljao Rikardo Gomeš i 20. ligaškim golom podigao sam sebi cenu pred letnji prelazni rok.
Posle toga se fudbal maltene nije igrao. U doslovce vateprolo uslovima gledali smo kupanje, klizanje, komične scene, na kraju i uletanje navijača na teren u utakmici koja se mora pamtiti.
Saša Ilić poslednji put u Humskoj...
SUPERLIGA SRBIJE: PARTIZAN - PROLETER 2:0 (1:0)
/Pantić 25, Rikardo Gomeš 55/
Stadion Partizana
Gledalaca: 12.000
Sudija: Nikola Radaković
PARTIZAN (4-3-3): Stojković - Miletić (od 46. Ostojić), Valijente, Marković, Šehović - Zdjelar, Smiljanić, Ilić (od 82. Pavlović) - Pantić (od 67. Tošić), Zakarić, Rikardo.
PROLETER (4-5-1): Vesić - Tanasin, Lambulić, Jablan (Plavšić od 84), Ćuković - Novaković, Mitrović (Bempah 46), Govedarica, Ilić, Čović - Vujaklija.
Izvor: B92/mondo.rs/mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar