Прича: Те 2019. у легенду је отишао Саша Илић...

У ковитлацу емоција успостављена је веза због које Салету капитену није потребан крцат стадион да схвати каква је величина. Чак би био збуњен кад би све трибине биле попуњене, јер је те људе ретко виђао, за разлику од оних који су били ту и против Будућност 1997, Реала 2003, Шамрока 2011, Тотенхема 2014, Напретка пре две седмице. . . Њих познаје као госте на слави!

Фудбал 19.05.2019 | 10:37 Не би Бранко Цвејић ни трепнуо. У даху би изговорио:

„Те 1986. Југославија је постала првак света у рукомету, Дијего Армандо Марадона водио Аргентину до Златног глобуса Божјом руком и голом века, Славко Шајбер поништио цело последње коло нашег фудбалског првенства, Игор Милановић нам донео светско злато из Шпаније, на Хунгарорингу вожена прва трка Формуле 1 у некој држави источног блока, букурештанска Стеауа тукла Барселону и освојила Куп европских шампиона, Силвио Берлускони купио Милан...“

А у Београду, додао би насловни јунак „Грлом у јагоде“, Саша Илић дошао је на први тренинг Партизана. Ево га данас, 33 године касније, последњи пут маше трибинама са којих је и куђен и хваљен, псован и у стихове кован и завршава једну епизоду, али остаје серија успомена уклесана у каријеру каква се ретко емитује. У утакмици која се гледа нетремице покушаће Гробари да запамте сваки кадар и да једном о овом 19. мају 2019. сведоче као о дану кад су у пензију испратили капитена. Да се похвале како се један романтични период на коме су одрасли завршава, а следи фудбал снагатора и(ли) атлетичара. Нема мајстора или их је све мање. Само, највећа грешка коју у Партизану и око њега могу да направе јесте да оплакују растанак са Сашом Илићем питајући се:

„Како ћемо даље?“

Овај клуб је преживео одласке Милана Галића и Стјепана Бобека, повлачење Момчила Вукотића, погибију Драгана Манцеа, трансфере Предрага Мијатовића и Драгана Ћирића, издигао се кад се чинило да ће потонути по напуштању Љубише Тумбаковића, наставио да плови кад су Зека и Бјека дизали сидро... Постојаће, играће (некад, опет) леп фудбал, освајаће пехаре и без Саше Илића и зато против Пролетера не би смело да буде патетике. Биће емоција, биће и суза, али биће – мора и тако – радости и песме, поклона, аплауза, повика, јер ништа лоше, ништа трагично, се не дешава.

Напротив, све је природно. И баш овако. Уместо параде, пребројавања колико је људи дошло, шта су обукли, да ли певају против управе или за Салета, важније је сазање да су привилеговани што су савременици једног аса. Нису могли да виде Милоша Милутиновића, многи од њих ни Владицу Ковачевића, нити Јосипа Пирмајера, али је штос у томе што ће моћи да се похвале наследницима како су две деценије и кусур гледали Сашу Илића. Да су изградили однос. Од одушевљења дебијем против Кроације, преко беса због промашеног зицера на мечу са Реалом, поштовања због одлуке да се врати из иностранства, замерки „што узима место млађима“...

У ковитлацу емоција успостављена је веза због које Салету капитену није потребан крцат стадион да схвати каква је величина. Чак би, руку у ватру смемо да ставимо, био збуњен кад би све трибине неким чудом биле попуњене, јер је те људе ретко виђао, за разлику од оних који су били ту и против Будућност 1997, Реала 2003, Шамрока 2011, Тотенхема 2014, Напретка пре две седмице... Њих познаје као госте на слави, тачно зна где ко седи и коју му чашу наздравља, може да их опсује ако промаши шансу и нико му неће замерити, јер га доживљавају као свог, као што и они осећају слободу да му добаце коју у утакмици која се не пропушта.

Тако се ствара култ личности. Загубио се на преласку са фудбала мајстора на фудбал снагатора и(ли) атлетичара и зато је важно да они који буду у Хумској запамте шта су видели, да пренесу емоцију онима који не буду присутни и сачувају сећање на човека који је обележио не само доба у Партизану, већ у српском фудбалу.

И тако све док се не појави неко ко ће толико добро да игра фудбал, буде цењен једнако због учинка на терену и понашања ван њега, да га неке будуће генерације испрате у пензију као што Бранко Цвејић у замишљеном римејку „Грлом у јагоде“ не би трепнуо:

„Те 2019. у легенду је отишао Саша Илић“.

Извор: моззартспорт

Фото: МН Пресс