Priča: Te 2019. u legendu je otišao Saša Ilić...

U kovitlacu emocija uspostavljena je veza zbog koje Saletu kapitenu nije potreban krcat stadion da shvati kakva je veličina. Čak bi bio zbunjen kad bi sve tribine bile popunjene, jer je te ljude retko viđao, za razliku od onih koji su bili tu i protiv Budućnost 1997, Reala 2003, Šamroka 2011, Totenhema 2014, Napretka pre dve sedmice. . . Njih poznaje kao goste na slavi!

Fudbal 19.05.2019 | 10:37 Ne bi Branko Cvejić ni trepnuo. U dahu bi izgovorio:

„Te 1986. Jugoslavija je postala prvak sveta u rukometu, Dijego Armando Maradona vodio Argentinu do Zlatnog globusa Božjom rukom i golom veka, Slavko Šajber poništio celo poslednje kolo našeg fudbalskog prvenstva, Igor Milanović nam doneo svetsko zlato iz Španije, na Hungaroringu vožena prva trka Formule 1 u nekoj državi istočnog bloka, bukureštanska Steaua tukla Barselonu i osvojila Kup evropskih šampiona, Silvio Berluskoni kupio Milan...“

A u Beogradu, dodao bi naslovni junak „Grlom u jagode“, Saša Ilić došao je na prvi trening Partizana. Evo ga danas, 33 godine kasnije, poslednji put maše tribinama sa kojih je i kuđen i hvaljen, psovan i u stihove kovan i završava jednu epizodu, ali ostaje serija uspomena uklesana u karijeru kakva se retko emituje. U utakmici koja se gleda netremice pokušaće Grobari da zapamte svaki kadar i da jednom o ovom 19. maju 2019. svedoče kao o danu kad su u penziju ispratili kapitena. Da se pohvale kako se jedan romantični period na kome su odrasli završava, a sledi fudbal snagatora i(li) atletičara. Nema majstora ili ih je sve manje. Samo, najveća greška koju u Partizanu i oko njega mogu da naprave jeste da oplakuju rastanak sa Sašom Ilićem pitajući se:

„Kako ćemo dalje?“

Ovaj klub je preživeo odlaske Milana Galića i Stjepana Bobeka, povlačenje Momčila Vukotića, pogibiju Dragana Mancea, transfere Predraga Mijatovića i Dragana Ćirića, izdigao se kad se činilo da će potonuti po napuštanju Ljubiše Tumbakovića, nastavio da plovi kad su Zeka i Bjeka dizali sidro... Postojaće, igraće (nekad, opet) lep fudbal, osvajaće pehare i bez Saše Ilića i zato protiv Proletera ne bi smelo da bude patetike. Biće emocija, biće i suza, ali biće – mora i tako – radosti i pesme, poklona, aplauza, povika, jer ništa loše, ništa tragično, se ne dešava.

Naprotiv, sve je prirodno. I baš ovako. Umesto parade, prebrojavanja koliko je ljudi došlo, šta su obukli, da li pevaju protiv uprave ili za Saleta, važnije je sazanje da su privilegovani što su savremenici jednog asa. Nisu mogli da vide Miloša Milutinovića, mnogi od njih ni Vladicu Kovačevića, niti Josipa Pirmajera, ali je štos u tome što će moći da se pohvale naslednicima kako su dve decenije i kusur gledali Sašu Ilića. Da su izgradili odnos. Od oduševljenja debijem protiv Kroacije, preko besa zbog promašenog zicera na meču sa Realom, poštovanja zbog odluke da se vrati iz inostranstva, zamerki „što uzima mesto mlađima“...

U kovitlacu emocija uspostavljena je veza zbog koje Saletu kapitenu nije potreban krcat stadion da shvati kakva je veličina. Čak bi, ruku u vatru smemo da stavimo, bio zbunjen kad bi sve tribine nekim čudom bile popunjene, jer je te ljude retko viđao, za razliku od onih koji su bili tu i protiv Budućnost 1997, Reala 2003, Šamroka 2011, Totenhema 2014, Napretka pre dve sedmice... Njih poznaje kao goste na slavi, tačno zna gde ko sedi i koju mu čašu nazdravlja, može da ih opsuje ako promaši šansu i niko mu neće zameriti, jer ga doživljavaju kao svog, kao što i oni osećaju slobodu da mu dobace koju u utakmici koja se ne propušta.

Tako se stvara kult ličnosti. Zagubio se na prelasku sa fudbala majstora na fudbal snagatora i(li) atletičara i zato je važno da oni koji budu u Humskoj zapamte šta su videli, da prenesu emociju onima koji ne budu prisutni i sačuvaju sećanje na čoveka koji je obeležio ne samo doba u Partizanu, već u srpskom fudbalu.

I tako sve dok se ne pojavi neko ko će toliko dobro da igra fudbal, bude cenjen jednako zbog učinka na terenu i ponašanja van njega, da ga neke buduće generacije isprate u penziju kao što Branko Cvejić u zamišljenom rimejku „Grlom u jagode“ ne bi trepnuo:

„Te 2019. u legendu je otišao Saša Ilić“.

Izvor: mozzartsport

Foto: MN Press