ШПА: Тужан крај генерације која је умало освојила све!
Атлетико се растао бодом: Опроштај Година, Гризмана. . . Лидери генерације "јорганџија" одиграли су последњи меч у црвено-белом. Тројица су отишли као великани, а четврти уз звиждуке. . . Секунди и милиметри су их обележили за сва времена.
Фудбал 18.05.2019 | 18:00
Ипак, дуел у Валенсији донео је посебну вредност за неколико играча. Пре свега, Дијегу Годину, легенди Атлетика, који је играо за Мадриђане девет година.
Чувени уругвајски дефанзивац (33) последњи пут је носио дрес "јорганџија", јер није успео да се договори са клубом око наставка сарадње, па ће наставити каријеру у Интеру.
Такође, од дреса Атлетика опростио се и Антоан Гризман, француски нападач, који је пет година играо под командом Дијега "Чола" Симеонеа.
Он још није озваничио да ће прећи у Барселону, али је након његовог дефинитивним растанком са Мадриђанима само питање дана када ће га на Ноу Кампу представити као део тима "Блаугране" за сезону 2019/20.
Оба Атлетикова лидера била су ове суботе део тима, као и њихови дугогодишњи саиграчи, Хуанфран, Филипе Луис, Коке... И успели су да "ишчупају" реми на опроштају, иако је Леванде водио 2:0, головима Ерика Кабака у 6. минуту и Рођера Мартија у 36.
Родри Ернандез довео је у 68. минуту Атлетико до гола заостатка, а коначних 2:2 поставио је тинејџер Серхио Камељо у 79. минуту. Он је рођен 2001. године и сигурно представља будућност Симеонеовог тима, за разлику од Година и Гризмана, који су од данас Атлетикова лепа прошлост.
Ништа више неће бити као што је било. Отишли су верни војници, Чолови преторијанци и симболи једног неваљалог и бандитског тима којег судбина није погледала да мадридском Атлетику донесе толико жељену европску круну. А заслужили су је, да се не лажемо... Можда их нисте волели, али ћете их свакако памтити. Као групу играча која је са стилом, ставом и ножем у зубима одударала од свих осталих на Старом континенту. Били су Детроит европског фудбала.
Дијего Годин, Хуанфран, Филипе Луис и Антоан Гризман су данас одиграли последње минуте у дресу мадридских Рохибланкоса. Ова прва тројица ће остати упамћени као део челичне одбране која је ломила многе силе европског фудбала. Да не беше градског ривала Реала, сигурно би се окитила једном титулом првака Европе. Можда и још којом...
Остаће упамћено да су Атлетику донели титулу првака Шпаније, Куп краља, Суперкуп Шпаније, Суперкуп Европе и Лигу Европе. Недостајао је само један трофеј па да освоје СВЕ! А били су тако, тако близу. Секунде су их делиле од победе у оном лисабонском финалу 2014. док није уследио небески скок Серхија Рамоса. Милиметри су их делили у оном миланском финалу 2016. против истог ривала, али је невидљива рука судбине скренула пенал Хуанфрана на стативу. Нажалост, више ћете их памтити по тим изгубљеним финалима, него свим онима трофејима које су освојили са генералом Чолом на челу.
Мењали су се саиграчи, мењали су се противници, али они су били константа. Најчвршће цигле зида који је подизао Чоло.
Дијего Годин је је био један од најбољих команданата одбране које је Ервопа видела последњих година. А тек колико је голова дао из прекида после 70. минута за оне минималне победе по првенству. Филипе Луис је био један од дефанзивно најбољих бекова света у игри један на један. Знали су саиграчи да му не треба помоћ када противник крене на њега и да му не треба чувати леђа. Скромни момак Хуанфран ће остати упамћен као један од десних бекова са најбољим центаршутем у Европи. Каква су то плућа била, како је шпартао горе-доле...
Међутим, једном је морао да дође крај. Ателтико је решио да то буде овог лета. Понудио им је уговоре за које је знао да их неће прихватити и на неки начин поручио да им је истекао рок трајања. После силних улагања у намери да се покори Лига шампиона, морао је и Атлетико да се спусти на земљу и да размишља рационалније. Морао је да пресече...
Трилинг Чолових ратника ће каријере морати да оконча на неким другим местима. Далеко од црвено-белог дреса којем су вратили сјај и исписали најлепше странице у историји клуба. Имао је Атлетико и раније европска финала, освајао и раније титуле, али никада у оваквој конкуренцији као што је последњих година. Само су они успели да стану на жуљ Месијевој Барселони и Роналдовом Реалу и да им отму титулу. Само су они у претходних 15 година су успели да натерају Барсу и Реал да им гледају у леђа.
Заједно су одиргали преко 1.000 утакмица у дресу Атлетика! Редом: Дијего Годин 380 утакмица и 26 голова, Хуанфран 347 утакмица и осам голова, Филипе Луис 323 утакмице и 12 голова. Одбрана која ће се памтити.
Данас су поседњи пут заједно изашли на терен и направили линију која је некад била челична сајла шпанског и европског фудбала. Више није...
На гостовању Левантеу су примили два гола што им се некад не би десило. Меч је завршен 2:2, али резултат је био у другом плану.
Сада већ бивши капитен Годин, и будући Коке, су уочи меча донели капитенску траку и ставили је на руку Хуанфрана. Толико потцењеног момка, а толико сјајног играча који је био један од стубова Чоловог Атлетика.
Од дреса Атлетика се опростио и Антоан Гризман. Али он није заслужио да се нађе у овој групи легенди иако је годинама био најбољи играч Атлетика и за пет сезона дао 133 гола на 256 утакмица. Њега је добар део навијача дочекао зивждуцима на почетку меча. Оних гостујућих, Атлетикових. Уз звиждуке му је скандирано и „Напоље, напоље!!!“. Срећа па се није играло на Метрополитану јер би Гризманов опроштај био баш горак.
Француз је решио да настави даље, вероватно у Барселони. Проценио је да са Атлетиком неће моћи да осваја трофеје, а да ће то у Барси бити редовна појава. Што је вероватно у праву.
„Отиђи у Барсу, Реал, Бајерн и бићеш један од многих играча. Остани овде и бићеш нешто више од играча“, гласила је култна реченица коју је Јирген Клоп рекао Филипеу Кутињу када се Бразилац ломио да ли да оде у Барселону.
Не знамо што је Симеоне рекао Гризману, али је познато шта је клуб урадио за њега. Па да се подсетимо...
Прошле сезоне му је два пута повећавао уговор и дотерао му плату са 7.000.000 на 25.000.000 евра годишње учинвши га једним од 10 најплаћенијих играча на свету. Симеоне је ишао кући код њега да га замоли да остане у клубу. Атлетико је на Гризманов савет и молбу довео његовог земљака и пријатеља Тому Лемара као најскупље појачање у клупској истроији. Гризман је на крају одлучио да искористи откупну клаузулу на којој је инсистирао да остане иста. Неко ће уплатити 125.000.000 евра и одвести га из Мадрида.
Атлетико ће наставити да живи и без њих. Симеоне ће опет засукати рукаве и почети да ствара нову генерацију чији циљ ће бити да једног дана коначно учини Мадрид градом са два европска првака. После три изгубљена финала кроз историју, ваљда ће Атлетико да оствари тај циљ. Заслужио га је...
А можда ће све то из ложе са поносом гледати у оделима Дијего Роберт Годин Леал, Хунас Франсиско Торес Белен и Филипе Луис Касмирски. Биће ту вероватно и стара бараба Дијего Коста, омиљени син Рохибланкоса Фернандо Торес, бескомпромисни борци Габи и Тијаго, баскијска стена Раул Гарсија... А можда на терену Атлетико буду предводили момци који су учили стасавали уз све поменуте. Можда тај успех једног дана испише Коке са капитенском траком око руке, Саул као срце и душа тима, Хосе Марија Хименез као командант одбране и једини прави наследник земљака и фудбалског оца Дијега Година. Можда победнички гол постигне момак по имену Серхио Камељо. Данас је 18-годишњи дечкић ушао на полувремену када је Леванте водиуо 2:0, уписао деби у црвено-белом дресу Атлетика и постигао гол у 79. минуту којим је спречио да легенде оде у пензију са поразом.
Можда је баш он весник почетка неке нове генерације Ателтико Мадрида. Једна ера је дефинитивно завршена, можда је друга почела...
Парови и резултати последњег, 38. кола:
Леванте - Атлетико Мадрид 2:2 (2:0)
/Кабако 6, Марти 36 - Родри Ернандез 68, Камељо 79/
Еспањол - Реал Сосиједад 16.00
Хетафе - Виљареал 16.15
Севиља - Билбао 16.15
Ваљадолид - Валенсија 16.15
Алавес - Ђирона 20.45
Селта - Рајо Ваљекано 20.45
Уеска - Леганес 20.45
Табела: Барселона 86, Атлетико (+1) 76, Реал 68, Валенсија 58, Хетафе 58, Севиља 56, Билбао 53, Реал Сосиједад 50, Еспањол 50, Бетис 47, Алавес 47, Еибар 46, Леганес 45, Леванте (+1) 44, Виљареал 43, Ваљадолид 41, Селта 40, Ђирона 36, Рајо Ваљекано 31, Уеска 30.
Извор: мондо.рс/моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар