ŠPA: Tužan kraj generacije koja je umalo osvojila sve!
Atletiko se rastao bodom: Oproštaj Godina, Grizmana. . . Lideri generacije "jorgandžija" odigrali su poslednji meč u crveno-belom. Trojica su otišli kao velikani, a četvrti uz zvižduke. . . Sekundi i milimetri su ih obeležili za sva vremena.
Fudbal 18.05.2019 | 18:00
Ipak, duel u Valensiji doneo je posebnu vrednost za nekoliko igrača. Pre svega, Dijegu Godinu, legendi Atletika, koji je igrao za Madriđane devet godina.
Čuveni urugvajski defanzivac (33) poslednji put je nosio dres "jorgandžija", jer nije uspeo da se dogovori sa klubom oko nastavka saradnje, pa će nastaviti karijeru u Interu.
Takođe, od dresa Atletika oprostio se i Antoan Grizman, francuski napadač, koji je pet godina igrao pod komandom Dijega "Čola" Simeonea.
On još nije ozvaničio da će preći u Barselonu, ali je nakon njegovog definitivnim rastankom sa Madriđanima samo pitanje dana kada će ga na Nou Kampu predstaviti kao deo tima "Blaugrane" za sezonu 2019/20.
Oba Atletikova lidera bila su ove subote deo tima, kao i njihovi dugogodišnji saigrači, Huanfran, Filipe Luis, Koke... I uspeli su da "iščupaju" remi na oproštaju, iako je Levande vodio 2:0, golovima Erika Kabaka u 6. minutu i Rođera Martija u 36.
Rodri Ernandez doveo je u 68. minutu Atletiko do gola zaostatka, a konačnih 2:2 postavio je tinejdžer Serhio Kameljo u 79. minutu. On je rođen 2001. godine i sigurno predstavlja budućnost Simeoneovog tima, za razliku od Godina i Grizmana, koji su od danas Atletikova lepa prošlost.
Ništa više neće biti kao što je bilo. Otišli su verni vojnici, Čolovi pretorijanci i simboli jednog nevaljalog i banditskog tima kojeg sudbina nije pogledala da madridskom Atletiku donese toliko željenu evropsku krunu. A zaslužili su je, da se ne lažemo... Možda ih niste voleli, ali ćete ih svakako pamtiti. Kao grupu igrača koja je sa stilom, stavom i nožem u zubima odudarala od svih ostalih na Starom kontinentu. Bili su Detroit evropskog fudbala.
Dijego Godin, Huanfran, Filipe Luis i Antoan Grizman su danas odigrali poslednje minute u dresu madridskih Rohiblankosa. Ova prva trojica će ostati upamćeni kao deo čelične odbrane koja je lomila mnoge sile evropskog fudbala. Da ne beše gradskog rivala Reala, sigurno bi se okitila jednom titulom prvaka Evrope. Možda i još kojom...
Ostaće upamćeno da su Atletiku doneli titulu prvaka Španije, Kup kralja, Superkup Španije, Superkup Evrope i Ligu Evrope. Nedostajao je samo jedan trofej pa da osvoje SVE! A bili su tako, tako blizu. Sekunde su ih delile od pobede u onom lisabonskom finalu 2014. dok nije usledio nebeski skok Serhija Ramosa. Milimetri su ih delili u onom milanskom finalu 2016. protiv istog rivala, ali je nevidljiva ruka sudbine skrenula penal Huanfrana na stativu. Nažalost, više ćete ih pamtiti po tim izgubljenim finalima, nego svim onima trofejima koje su osvojili sa generalom Čolom na čelu.
Menjali su se saigrači, menjali su se protivnici, ali oni su bili konstanta. Najčvršće cigle zida koji je podizao Čolo.
Dijego Godin je je bio jedan od najboljih komandanata odbrane koje je Ervopa videla poslednjih godina. A tek koliko je golova dao iz prekida posle 70. minuta za one minimalne pobede po prvenstvu. Filipe Luis je bio jedan od defanzivno najboljih bekova sveta u igri jedan na jedan. Znali su saigrači da mu ne treba pomoć kada protivnik krene na njega i da mu ne treba čuvati leđa. Skromni momak Huanfran će ostati upamćen kao jedan od desnih bekova sa najboljim centaršutem u Evropi. Kakva su to pluća bila, kako je špartao gore-dole...
Međutim, jednom je morao da dođe kraj. Ateltiko je rešio da to bude ovog leta. Ponudio im je ugovore za koje je znao da ih neće prihvatiti i na neki način poručio da im je istekao rok trajanja. Posle silnih ulaganja u nameri da se pokori Liga šampiona, morao je i Atletiko da se spusti na zemlju i da razmišlja racionalnije. Morao je da preseče...
Triling Čolovih ratnika će karijere morati da okonča na nekim drugim mestima. Daleko od crveno-belog dresa kojem su vratili sjaj i ispisali najlepše stranice u istoriji kluba. Imao je Atletiko i ranije evropska finala, osvajao i ranije titule, ali nikada u ovakvoj konkurenciji kao što je poslednjih godina. Samo su oni uspeli da stanu na žulj Mesijevoj Barseloni i Ronaldovom Realu i da im otmu titulu. Samo su oni u prethodnih 15 godina su uspeli da nateraju Barsu i Real da im gledaju u leđa.
Zajedno su odirgali preko 1.000 utakmica u dresu Atletika! Redom: Dijego Godin 380 utakmica i 26 golova, Huanfran 347 utakmica i osam golova, Filipe Luis 323 utakmice i 12 golova. Odbrana koja će se pamtiti.
Danas su posednji put zajedno izašli na teren i napravili liniju koja je nekad bila čelična sajla španskog i evropskog fudbala. Više nije...
Na gostovanju Levanteu su primili dva gola što im se nekad ne bi desilo. Meč je završen 2:2, ali rezultat je bio u drugom planu.
Sada već bivši kapiten Godin, i budući Koke, su uoči meča doneli kapitensku traku i stavili je na ruku Huanfrana. Toliko potcenjenog momka, a toliko sjajnog igrača koji je bio jedan od stubova Čolovog Atletika.
Od dresa Atletika se oprostio i Antoan Grizman. Ali on nije zaslužio da se nađe u ovoj grupi legendi iako je godinama bio najbolji igrač Atletika i za pet sezona dao 133 gola na 256 utakmica. Njega je dobar deo navijača dočekao zivžducima na početku meča. Onih gostujućih, Atletikovih. Uz zvižduke mu je skandirano i „Napolje, napolje!!!“. Sreća pa se nije igralo na Metropolitanu jer bi Grizmanov oproštaj bio baš gorak.
Francuz je rešio da nastavi dalje, verovatno u Barseloni. Procenio je da sa Atletikom neće moći da osvaja trofeje, a da će to u Barsi biti redovna pojava. Što je verovatno u pravu.
„Otiđi u Barsu, Real, Bajern i bićeš jedan od mnogih igrača. Ostani ovde i bićeš nešto više od igrača“, glasila je kultna rečenica koju je Jirgen Klop rekao Filipeu Kutinju kada se Brazilac lomio da li da ode u Barselonu.
Ne znamo što je Simeone rekao Grizmanu, ali je poznato šta je klub uradio za njega. Pa da se podsetimo...
Prošle sezone mu je dva puta povećavao ugovor i doterao mu platu sa 7.000.000 na 25.000.000 evra godišnje učinvši ga jednim od 10 najplaćenijih igrača na svetu. Simeone je išao kući kod njega da ga zamoli da ostane u klubu. Atletiko je na Grizmanov savet i molbu doveo njegovog zemljaka i prijatelja Tomu Lemara kao najskuplje pojačanje u klupskoj istroiji. Grizman je na kraju odlučio da iskoristi otkupnu klauzulu na kojoj je insistirao da ostane ista. Neko će uplatiti 125.000.000 evra i odvesti ga iz Madrida.
Atletiko će nastaviti da živi i bez njih. Simeone će opet zasukati rukave i početi da stvara novu generaciju čiji cilj će biti da jednog dana konačno učini Madrid gradom sa dva evropska prvaka. Posle tri izgubljena finala kroz istoriju, valjda će Atletiko da ostvari taj cilj. Zaslužio ga je...
A možda će sve to iz lože sa ponosom gledati u odelima Dijego Robert Godin Leal, Hunas Fransisko Tores Belen i Filipe Luis Kasmirski. Biće tu verovatno i stara baraba Dijego Kosta, omiljeni sin Rohiblankosa Fernando Tores, beskompromisni borci Gabi i Tijago, baskijska stena Raul Garsija... A možda na terenu Atletiko budu predvodili momci koji su učili stasavali uz sve pomenute. Možda taj uspeh jednog dana ispiše Koke sa kapitenskom trakom oko ruke, Saul kao srce i duša tima, Hose Marija Himenez kao komandant odbrane i jedini pravi naslednik zemljaka i fudbalskog oca Dijega Godina. Možda pobednički gol postigne momak po imenu Serhio Kameljo. Danas je 18-godišnji dečkić ušao na poluvremenu kada je Levante vodiuo 2:0, upisao debi u crveno-belom dresu Atletika i postigao gol u 79. minutu kojim je sprečio da legende ode u penziju sa porazom.
Možda je baš on vesnik početka neke nove generacije Ateltiko Madrida. Jedna era je definitivno završena, možda je druga počela...
Parovi i rezultati poslednjeg, 38. kola:
Levante - Atletiko Madrid 2:2 (2:0)
/Kabako 6, Marti 36 - Rodri Ernandez 68, Kameljo 79/
Espanjol - Real Sosijedad 16.00
Hetafe - Viljareal 16.15
Sevilja - Bilbao 16.15
Valjadolid - Valensija 16.15
Alaves - Đirona 20.45
Selta - Rajo Valjekano 20.45
Ueska - Leganes 20.45
Tabela: Barselona 86, Atletiko (+1) 76, Real 68, Valensija 58, Hetafe 58, Sevilja 56, Bilbao 53, Real Sosijedad 50, Espanjol 50, Betis 47, Alaves 47, Eibar 46, Leganes 45, Levante (+1) 44, Viljareal 43, Valjadolid 41, Selta 40, Đirona 36, Rajo Valjekano 31, Ueska 30.
Izvor: mondo.rs/mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar