Број 10 је Лазар Павловић! Ко? Упознали сте га…!

Храбар потез Сава Милошевића да за дан дебија 17-годишњег Лазара Павловића одреди полуфинале Купа Србије. И то од првог минута на Чаиру. Није разочарао, напротив.  Први велики плус у тренерској каријери Сава Милошевића! Поводом дебија Лазара Павловића за први тим Партизана. . .

Фудбал 16.05.2019 | 21:43 По уобичајеном протоколу, неких сат времена пре почетка реванш утакмице полуфинала Купа Србије између Радничког и Партизана, појавили су се састави екипе.

На први поглед деловало је да су се тренери Ненад Лалатовић и Саво Милошевић одлучили за мање више очекиване поставе. Али, стратег "парног ваљка" спремио је једно огромно изненађење, не само за свог колегу са клупе Нишлија, већ и за читаву фудбалску јавност, па чак и за оне најупућеније у фудбалска збивања у Хумској.

Број 10 Партизана - Лазар Павловић!

Омладинац црно-белих прикључен је тренинзима првог тима пре мање од две седмице, прошлог викенда играо је утакмицу у својој старосној категорији, а онда је стручни штаб црно-белих одлучио да га убаци у ватру и да му од првог минута пружи прилику у најважнијем овосезонском окршају за Партизан.

И док је официјелни спикер диктирао тимове, када је прочитао име момка који ће 1. јула напунити 18 година, мала група навијача на западној трибини Чаира скочила је са седишта и јаким аплаузом поздравила црно-белог тинејџера. Било је очигледно да је у питању Лазарева родбина.

"Он је моје дете, данас дебитује за Партизан", поносно је узвикнула плавокоса жена.

Како су пролазили минути могла је да буде само још поноснија, јер се страх од велике сцене није примећивао код омаленог централног везног. Отварао је простор саиграчима, проигравао их, борио се и храбро улазио у дуеле и са дупло старијим противницима. Чинило се као да је већ годинама део те позорнице, а не дебитант у рововској бици за трофејни клуб, не за само за финале Купа, већ и за спас сезоне.

И коначно, после изједначујућег гола Зорана Тошића, када је питање финалисте већ било решено, Милошевић је донео одлуку да земани Павловића. Подно западне трибине, поред аут линије, на тарен се спремао да уђе легендарни Саша Илић. Дужим аплаузом испратио је излазак знатно 25 година млађег колеге, загрлио га, пољубио и нешто му шапнуо.

Можда и "ти си тај".

Партизан је годинама покушавао да у својој школи створи наследника легендарног капитена, који и са 42 године има пас и идеју какви се ретко виђају. Није успео иако су многи обећавали... Међутим, почетак професионалне каријере Лазара Павловића дефинитивно обећава. Потребно да остане чврсто на земљи и да настави тешким радом ка висинама, вребајући нове прилике за доказивање.

"Нисам ни ја знао да ћу бити међу 18 и кренути на пут, а камоли да ћу бити стартер. Био сам изненађен, али није било негативне треме, већ само жеља да утакмица што пре почне", рекао је после утакмице Лазар.

Био је "џокер" Милошевића.

"Када ме је тренер питао да ли сам спреман, одговорио сам одмах: Наравно да сам спреман. И заиста сам био", додао је талентовани фудбалер.

Његов стаж у Партизану је дуг већ осам година.

"У Партизану сам од 2011. Ово је остварење мог сна! Прво сам јавио породици да ћу играти, а онда се јавила она мала позитивна трема и жеља да што пре изађем на терен. Сви смо у свлачионици веровали да можемо да прођемо у финале. И то смо остварили. Та жеља, вера и колективни дух су нас довели довде", подвукао је Павловић.

Добио је похвале и од тренера, који је због ризичне одлуке да у стартних 11 убаци момка без имало искуства, деловао поносно, толико да се чак и Лалатовићу обратио речима "милсим да је и за вас било изненађење", на шта је темпераментни стратег Радничког потврдно климнуо главом.

"Нисам сумњао да ће се Лазар снаћи. Претпостављам да је појава Павловића била изненађење и за наше ривале. Не бих много причао о њему, ово му је тек прва утакмица. Нити сам ја нешто посебно урадио. Ово је само логична ствар. Испало је добро", скромно је завршио Милошевић.

Није добио утакмицу – јесте играча. Суштински је остварио дуплу победу у Нишу. Резултатски, остаће уписано да је то само 1:1, са примесом шансе да се сезона оконча пехаром, но за сва времена писаће да је 15. маја 2019. Саво Милошевић повукао рискантан, испоставило се, исправан потез кад је на терен Чаира, од првог минута, послао Лазара Павловића.

Храбра одлука тек прокламованог тренера могла би у будућности да донесе Партизану много више од пласмана у финале Купа Србије и промоције талентованог везисте међу првотимце. Можда је баш то показатељ да би бивши голгетер у перспективи могао да донесе црно-белима визију будућности за каквом трагају последње две сезоне. Још у освит прелазног рока кад ће гро послова на довођењу играча пасти на плећа човека који је водио само 11 утакмица, као тренер, у каријери. Ако је имао око да препозна таленат и петљу да га гурне на терен кад све „гори“, па још на непријатељској територији, а да притом испадне добро за Парни ваљак, онда је баш тим потезом сам себи, у навијачким очима, осигурао кредит да би предстојећих месеци, кључних на стварању новог тима, могао да одради добар посао за клуб.

Први Милошевићев плус тиче се тајминга. Могао је да чека недељу, небитан дуел са новосадским Пролетером, па да укаже шансу Лазару Павловићу и да се бави популизмом како форсира дете клуба. Могао је и да га поштеди играња пред празним трибинама, сачека почетак летњих припрема и прстом покаже и телента са производне траке „Земунела“. Уместо тога, позивајући се на своју – како уме да каже „тврду босанску главу“ – решио је да заигра на карту сопствених уверења. И искуства, јер они који га добро познају уверавају да је, заједно са Митром Мркелом, имао значајног удела у успону омладинске репрезентације Србије до статуса првака света на Новом Зеланду.

Одлуком да „скине“ Лазара Павловића – који је као бисер светлуцао пред нишком публиком – показао јеМилошевићеву доследност да верује младим играчима. Да је спреман да, ако је потребно, са њима и „фудбалски погине“. Да је Павловић заказао или да је Партизан испао, Саво би већ данас био на удару навијача и питање је да ли би му руководиоци даље веровали. Овако, и једне и друге је „купио“, а сам себи обезбедио мир да током лета ради са о ним што је у клубу најредније. Талентима из подмлатка. Поготово што многи заборављају да је против искусног састава Радничког у првих 11 био још један члан „генерације 2001“, Страхиња Павловић. Двојица дечака од по 17 година у првом тиму на онако битној утакмици говоре позитивно и о тренеру и његовим сарадницима, пошто је у условима овдашњег фудбала, поготово кад је на талону пласман у финале, обичај да се струка ослони на искуство.

Додатни квалитет Сава Милошевића у Нишу јесте способност да се мења током трајања утакмице. Како је сам признао, тражио је од играча да играју дугим лоптама, али кад је Партизан примио гол, инсистирао је на пасу, од ноге до ноге и тај прелазак на План Б показао се делотворним, јер је само пет минута после примљеног гола, гост поентирао. И то из акције започете пасом Лазара Павловића. Доказ да се у „Земунелу“ и даље квалитетно ради на производњи талената.

Једино што остаје дилема, бар за ширу јавност, јесте да ли је морало баш овако као што је Партизан извео у Нишу. Разумљива је потреба да се дају минути свом детету, нек’ то буде и на захтевној утакмици, у реду је и ако је његово појављивање представљало изненађење за Раднички, како је то рекао баш Саво Милошевић, међутим, остаје дилема – зашто „десетка“ на леђима? С једне стране, зна се шта тај број представља у свету фудбала, а са друге, толико је девалвиран на црно-белој страни Топчидерског брда последњих година (Елиомар, Фофана) да је можда баш ред да се клуб врати коренима и додели је полетарцу са месец дана стажа на тренинзима првог тима.

Милошевићу зато похвале ако су га водили искључиво спортски мотиви. Но, појављивалње Лазара Павловића у старних 11 неки су протумачили и као покушај спречавања његовог одласка, неколико дана пошто је то учинио талентовани офанзивац Лука Цвјетићанин (2003) потписом за Вождовац. Да ли је реч о уступку тешко је оценити и(ли) доказати, а ако јесте онда то није добро ни за играча ни за тренера, ни за Партизан.

Извор: мондо.рс/моззартспорт