Broj 10 je Lazar Pavlović! Ko? Upoznali ste ga…!

Hrabar potez Sava Miloševića da za dan debija 17-godišnjeg Lazara Pavlovića odredi polufinale Kupa Srbije. I to od prvog minuta na Čairu. Nije razočarao, naprotiv.  Prvi veliki plus u trenerskoj karijeri Sava Miloševića! Povodom debija Lazara Pavlovića za prvi tim Partizana. . .

Fudbal 16.05.2019 | 21:43 Po uobičajenom protokolu, nekih sat vremena pre početka revanš utakmice polufinala Kupa Srbije između Radničkog i Partizana, pojavili su se sastavi ekipe.

Na prvi pogled delovalo je da su se treneri Nenad Lalatović i Savo Milošević odlučili za manje više očekivane postave. Ali, strateg "parnog valjka" spremio je jedno ogromno iznenađenje, ne samo za svog kolegu sa klupe Nišlija, već i za čitavu fudbalsku javnost, pa čak i za one najupućenije u fudbalska zbivanja u Humskoj.

Broj 10 Partizana - Lazar Pavlović!

Omladinac crno-belih priključen je treninzima prvog tima pre manje od dve sedmice, prošlog vikenda igrao je utakmicu u svojoj starosnoj kategoriji, a onda je stručni štab crno-belih odlučio da ga ubaci u vatru i da mu od prvog minuta pruži priliku u najvažnijem ovosezonskom okršaju za Partizan.

I dok je oficijelni spiker diktirao timove, kada je pročitao ime momka koji će 1. jula napuniti 18 godina, mala grupa navijača na zapadnoj tribini Čaira skočila je sa sedišta i jakim aplauzom pozdravila crno-belog tinejdžera. Bilo je očigledno da je u pitanju Lazareva rodbina.

"On je moje dete, danas debituje za Partizan", ponosno je uzviknula plavokosa žena.

Kako su prolazili minuti mogla je da bude samo još ponosnija, jer se strah od velike scene nije primećivao kod omalenog centralnog veznog. Otvarao je prostor saigračima, proigravao ih, borio se i hrabro ulazio u duele i sa duplo starijim protivnicima. Činilo se kao da je već godinama deo te pozornice, a ne debitant u rovovskoj bici za trofejni klub, ne za samo za finale Kupa, već i za spas sezone.

I konačno, posle izjednačujućeg gola Zorana Tošića, kada je pitanje finaliste već bilo rešeno, Milošević je doneo odluku da zemani Pavlovića. Podno zapadne tribine, pored aut linije, na taren se spremao da uđe legendarni Saša Ilić. Dužim aplauzom ispratio je izlazak znatno 25 godina mlađeg kolege, zagrlio ga, poljubio i nešto mu šapnuo.

Možda i "ti si taj".

Partizan je godinama pokušavao da u svojoj školi stvori naslednika legendarnog kapitena, koji i sa 42 godine ima pas i ideju kakvi se retko viđaju. Nije uspeo iako su mnogi obećavali... Međutim, početak profesionalne karijere Lazara Pavlovića definitivno obećava. Potrebno da ostane čvrsto na zemlji i da nastavi teškim radom ka visinama, vrebajući nove prilike za dokazivanje.

"Nisam ni ja znao da ću biti među 18 i krenuti na put, a kamoli da ću biti starter. Bio sam iznenađen, ali nije bilo negativne treme, već samo želja da utakmica što pre počne", rekao je posle utakmice Lazar.

Bio je "džoker" Miloševića.

"Kada me je trener pitao da li sam spreman, odgovorio sam odmah: Naravno da sam spreman. I zaista sam bio", dodao je talentovani fudbaler.

Njegov staž u Partizanu je dug već osam godina.

"U Partizanu sam od 2011. Ovo je ostvarenje mog sna! Prvo sam javio porodici da ću igrati, a onda se javila ona mala pozitivna trema i želja da što pre izađem na teren. Svi smo u svlačionici verovali da možemo da prođemo u finale. I to smo ostvarili. Ta želja, vera i kolektivni duh su nas doveli dovde", podvukao je Pavlović.

Dobio je pohvale i od trenera, koji je zbog rizične odluke da u startnih 11 ubaci momka bez imalo iskustva, delovao ponosno, toliko da se čak i Lalatoviću obratio rečima "milsim da je i za vas bilo iznenađenje", na šta je temperamentni strateg Radničkog potvrdno klimnuo glavom.

"Nisam sumnjao da će se Lazar snaći. Pretpostavljam da je pojava Pavlovića bila iznenađenje i za naše rivale. Ne bih mnogo pričao o njemu, ovo mu je tek prva utakmica. Niti sam ja nešto posebno uradio. Ovo je samo logična stvar. Ispalo je dobro", skromno je završio Milošević.

Nije dobio utakmicu – jeste igrača. Suštinski je ostvario duplu pobedu u Nišu. Rezultatski, ostaće upisano da je to samo 1:1, sa primesom šanse da se sezona okonča peharom, no za sva vremena pisaće da je 15. maja 2019. Savo Milošević povukao riskantan, ispostavilo se, ispravan potez kad je na teren Čaira, od prvog minuta, poslao Lazara Pavlovića.

Hrabra odluka tek proklamovanog trenera mogla bi u budućnosti da donese Partizanu mnogo više od plasmana u finale Kupa Srbije i promocije talentovanog veziste među prvotimce. Možda je baš to pokazatelj da bi bivši golgeter u perspektivi mogao da donese crno-belima viziju budućnosti za kakvom tragaju poslednje dve sezone. Još u osvit prelaznog roka kad će gro poslova na dovođenju igrača pasti na pleća čoveka koji je vodio samo 11 utakmica, kao trener, u karijeri. Ako je imao oko da prepozna talenat i petlju da ga gurne na teren kad sve „gori“, pa još na neprijateljskoj teritoriji, a da pritom ispadne dobro za Parni valjak, onda je baš tim potezom sam sebi, u navijačkim očima, osigurao kredit da bi predstojećih meseci, ključnih na stvaranju novog tima, mogao da odradi dobar posao za klub.

Prvi Miloševićev plus tiče se tajminga. Mogao je da čeka nedelju, nebitan duel sa novosadskim Proleterom, pa da ukaže šansu Lazaru Pavloviću i da se bavi populizmom kako forsira dete kluba. Mogao je i da ga poštedi igranja pred praznim tribinama, sačeka početak letnjih priprema i prstom pokaže i telenta sa proizvodne trake „Zemunela“. Umesto toga, pozivajući se na svoju – kako ume da kaže „tvrdu bosansku glavu“ – rešio je da zaigra na kartu sopstvenih uverenja. I iskustva, jer oni koji ga dobro poznaju uveravaju da je, zajedno sa Mitrom Mrkelom, imao značajnog udela u usponu omladinske reprezentacije Srbije do statusa prvaka sveta na Novom Zelandu.

Odlukom da „skine“ Lazara Pavlovića – koji je kao biser svetlucao pred niškom publikom – pokazao jeMiloševićevu doslednost da veruje mladim igračima. Da je spreman da, ako je potrebno, sa njima i „fudbalski pogine“. Da je Pavlović zakazao ili da je Partizan ispao, Savo bi već danas bio na udaru navijača i pitanje je da li bi mu rukovodioci dalje verovali. Ovako, i jedne i druge je „kupio“, a sam sebi obezbedio mir da tokom leta radi sa o nim što je u klubu najrednije. Talentima iz podmlatka. Pogotovo što mnogi zaboravljaju da je protiv iskusnog sastava Radničkog u prvih 11 bio još jedan član „generacije 2001“, Strahinja Pavlović. Dvojica dečaka od po 17 godina u prvom timu na onako bitnoj utakmici govore pozitivno i o treneru i njegovim saradnicima, pošto je u uslovima ovdašnjeg fudbala, pogotovo kad je na talonu plasman u finale, običaj da se struka osloni na iskustvo.

Dodatni kvalitet Sava Miloševića u Nišu jeste sposobnost da se menja tokom trajanja utakmice. Kako je sam priznao, tražio je od igrača da igraju dugim loptama, ali kad je Partizan primio gol, insistirao je na pasu, od noge do noge i taj prelazak na Plan B pokazao se delotvornim, jer je samo pet minuta posle primljenog gola, gost poentirao. I to iz akcije započete pasom Lazara Pavlovića. Dokaz da se u „Zemunelu“ i dalje kvalitetno radi na proizvodnji talenata.

Jedino što ostaje dilema, bar za širu javnost, jeste da li je moralo baš ovako kao što je Partizan izveo u Nišu. Razumljiva je potreba da se daju minuti svom detetu, nek’ to bude i na zahtevnoj utakmici, u redu je i ako je njegovo pojavljivanje predstavljalo iznenađenje za Radnički, kako je to rekao baš Savo Milošević, međutim, ostaje dilema – zašto „desetka“ na leđima? S jedne strane, zna se šta taj broj predstavlja u svetu fudbala, a sa druge, toliko je devalviran na crno-beloj strani Topčiderskog brda poslednjih godina (Eliomar, Fofana) da je možda baš red da se klub vrati korenima i dodeli je poletarcu sa mesec dana staža na treninzima prvog tima.

Miloševiću zato pohvale ako su ga vodili isključivo sportski motivi. No, pojavljivalnje Lazara Pavlovića u starnih 11 neki su protumačili i kao pokušaj sprečavanja njegovog odlaska, nekoliko dana pošto je to učinio talentovani ofanzivac Luka Cvjetićanin (2003) potpisom za Voždovac. Da li je reč o ustupku teško je oceniti i(li) dokazati, a ako jeste onda to nije dobro ni za igrača ni za trenera, ni za Partizan.

Izvor: mondo.rs/mozzartsport