Прича: Сергеј донио трофеј Лацију...

. . . и демантовао неверне Томе! Похвале и за Инзагија. Гасперини на великом испиту.

Фудбал 16.05.2019 | 22:30 Било је уписано у књиге судбине да Сергеј Милинковић Савић буде јунак тријумфа Лација у Купу Италије. Српски репрезентативац једноставно није могао да заврши ову деликатну сезону а да великим блеском не стави свој печат на велики успех Небескоплавих. Сергеј се опоравио у рекордном року од двоструке повреде: колена и зглоба. Није могао да игра свих 90 минута, али је био довољно спреман да у последњих 15 минута постигне најважнији гол у досадашњој каријери и донесе Лацију седми Куп Италије. Гол Корее је лепши од Сергејевог, али је гол Милинковића тај који је одлучио меч, а не мајсторија Аргентинца.

Сергеј је синоћ демантовао “неверне Томе” које су као кључни доказ теорија о “просечности” Милинковић Савића наводили да се “изгуби” у важним утакмицама и да не постиже голове кад је најпотребније. Против Аталанте везиста Лација је показао да припада класи фудбалера која је на путу да уђе у ред топ фудбалера. Његов гол главом је био “алла Роналдо”,  скочио је више од свих осталих и остао у да лебди у ваздуху, готово као ЦР7.

Аталанта је играла, Лацио је постизао голове. У најкраћем би се могло описати финале Купа Италије. СимонеИнзаги је често бивао критикован у овој сезони због избора стартних постава и измена. Јуче је све погодио: почев од извођења из игре Бастоса кога је судија Банти “помиловао” и уместо црвеног картона показао му жути због погибељног старта на Иличићу. Тренер Лација је схватио опасност која је претила његовом тиму и заменио је Бастоса са Радуом. Увођење Каиседа и Сергеја Милинковића Савића у другом полувремену су променили и однос снага на терену и коначан резултат.

Такође, Инзаги је добро научио лекције из претходног меча у Серији А. Играчи Лација су добро расподелили снаге и имали су срећу да арбитар Банти дозволи “мушку” игру. Симоне је знао да ако заустави Иличића, одрадио је половину посла. Словеначки репрезентативац је био буквално “масакриран” фауловима играча Лација и само захваљујући критеријуму који је заузео арбитар Банти да толерише грубљу игру и жуте картоне показује само у екстремним ситуацијама.

Датум одигравања Купа Италије пао је у најнезгоднији моменат за Аталанту. Да Богиња није играла синоћ против Лација шансе да Гасперини изађе непоражен из меча са Јувентусом -  чији играчи већ мисле на пешчане плаже Медитеранског мора и других егзотичних места - биле би прилично велике. Овако није дато да знамо какве ће последице оставити на играче Аталанте пораз у финалу националног купа.

Фудбалери Аталанте нису навикнути да играју финала, да се боре за трофеје, поготово да играју два меча у четири дана у којима су тако велики циљеви на столу: Куп Италије и пласман у Лигу шампиона. Гасперини ће имати готово сизифовски посао да психички подигне свој тиме после болног и тешког ударца, тим пре што Аталанта по приказаној игри није заслужила пораз.

Тријумф Лација у Купу Италије довео је у још незгоднију позицију Рому и учинио борбу за опстанак још неизвеснијом. Ђалороси ће, ако заврше на шестом месту, што је најизгледније, морати да почну сезону већ у јулу са квалификацијама за Лигу Европе. С друге стране Торино је практично избачен из игре за Европу и меч против Емполија више нема велику такмичарску важност, осим ако Рома и Милан не направе својеврсни харакири против Сасуола и Фрозинонеа.

Милан и Рома су у рукама Јувентуса. Ако Бјанконери не буду играли тако да са победом улепшају велику фешту коју спремају за недељу увече, све наде Росонера и Ђалороса да се пласирају у Лигу шампиоа ће испарити. Јуве који смо видели на Олимпику не оставља много разлога за оптимизам ни у Миланелу ни у Тригорији.

Какав ћемо Јуве видети у недељу зависи и од тога како ће се завршити дананшњи дугоочекивани и најављивани састанак председника Андрее Ањелија и Макса Алегрија. Ако Алегри изађе задовољан са тог састанка, ојачан новим уговором и обећањем да ће његови захтеви бити испуњени, врло је вероватно да ћемо против Аталанте гледати другачији Јуве у односу на онај против Интера, Торина и Роме.

Тренер Интера Лучано Спалети је, уз све легитимне критике и замерке, на добром путу да испуни оно што је управа клуба тражила од њега: пласман у Лигу шампиона. Наравно, било би боље да је Интер већ осигурао пласман у најпрестижније и најиспалтивије такмичење, али имајући у виду да Интер, пре Спалетија, није учествовао пуних шест година у ЛШ, не може се сматрати неуспехом када две године заредом обезбеди карту за фудбалски еден.

Спалети је погрешио са појединим фудбалерима који су стигли у Интер на његово инсистирање, Борха Валеро иНајнголан, пре свих. Шпанац је био зрео за фудбалску пензију још пре две године, а камоли данас.Најнголан је био превелики ризик имајући у виду да је ушао у четврту деценију, а фудбалери који практикују његов стил живота, по правилу, имају велики пад кад пређу 30.

Можда је највеће грешка Спалетија што није инсистирао на довођењу адекватног режисера игре прошлог лета, пошто је било јасно да Брозовић нема довољно штофа за ту улогу. Од како су Интер напустили Камбијасо,Тијаго Мота и Станковић, најслабији део Интеровог тима је хронично средњи ред. Просто је невероватно како већ седам-осам година Интер не успева да пронађе квалитетне везне играче, способне да дају игри Неразура квантитет, кавлитет и снагу.

Спалетију треба одати и признање да је уз све недаће које су га пратиле од почетка ове године на корак од циља. Одмах по доласку Бепеа Мароте су почеле да круже приче о доласку Антонија Контеа. Већ пет месеци нема дана да нека новина, телевизија или радио не причају о Контеу на клупи Интера. Радити под таквом пресијом, ма колико добро били плаћени или навикнути на притиске, није једноставно. Када се томе дода и медијски циклон Ванде Наре и понашање Маура Икардија, рад и резултати Спалетија неминовно бивају ревалоризовани.

Без обзира ко буде био на клупи, ако Интер заиста мисли и жели да буде конкурентан за освајање скудета и Лиге шампиона, мора да купи барем два топ фудбалера: режисера игре и нападача. Ако то буду Ковачић,Ракитић, Лукаку или Џеко, како се прича, Интер неће отићи далеко.

У Серији А се догађа нешто што нисмо видели одавно: квота 40 бодова није сигурна лука за опстанак у прволигашком друштву. Видећемо неизвесну борбу за опстанак иако резултати до пре пар кола то нису најављивали. Емполи је са две узастопне победе против Фјорентине и Сампдорије убацио у анксиозност Ђенову, Удинезе, Парму, Болоњу, Фјорентину, Каљари.

Тешко је замислити да Емполи освоји 12 бодова у последња четири кола пошто је у 34 претходна укњижио само 29 бодова. Међутим, ма колико се чинило научна фантастика, календар Емполија би могао да буде много лакши него што се то чини на први поглед. Будући да је Лацио освојио Куп Италије и да иде директно у Лигу Европе, за Торино је меч на Кастеланију постао неважан за Гранате. С друге стране, Интер би већ у недељу могао да буде у Лиги шампиона, под условом да победи демотивисани и напуштени, од навијача, Наполи. У том случају сусрет са Емполијем за Лучана Спалетија не би био тако драматичан. Подсетимо,Спалети је лансирао тренерску каријеру на клупи Емполија и било би сурово за њега да улазак у Лигу шампиона Интера буде везан за испадање Емполија из Серије А.

Гледајући распоред у последња два кола, поред Емполија, највише ризикују Ђенова, Парма и Фјорентина. Све зависи како ће завршити судар Парме и Фјорентине на Тардинију. Ако Парма изгуби тај меч биће на ивици провалије пошто последју утакмицу у сезони играју против Роме на Олимпику. С друге стране, неуспех Фјорентине би претворио последњи фудбалски састанак у сезони на Франкију у хорор мајсторицу за опстанак у Серији А између Фјорентине и Ђенове.

Серија А је ове године била најдосадније првенство када су у питању прва и последња два места на табели. За компензацију ћемо имати последња два кола на ивици инфаркта у барем десет италијанских градова: шест тимова у борби за Европу и чак седам тимова у, већем или мањем, страху од испадања.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Реутерс