Прича: О вјерности репрезентацији...
Гасол, Новицки, Паркер, Скола, Ђинобили… И како у односу на њих треба гледати све што се догађа око Николе Јокића?
Кошарка 16.05.2019 | 22:45
Често се управо ове величине од играча, које смо навели изнад, узимају за репер и полазну тачку за поређење с нашим кошаркашем који доминира у НБА лиги и један је од најбољих центара на свету, ако није и најбољи.
Уосталом, може ли се верност репрезентацији измерити? Различити су то периоди, различите ситуације, године живота, репрезентације, разлози, другачије је време, околности... И баш зато да се присетимо неких титана, који током каријера, иако су оставили велики траг у НБА лиги, малтене да нису знали да кажу не репрезентацији.
Уз важну напомену да овде говоримо искључиво о играчима који су трпели велике притиске клубова из НБА лиге, јер су и преко баре имали важну улогу. Зато овде нема Шараса, Спанулиса, Навара, Дијамантидиса…
ПАУ ГАСОЛ
Некако је Гасол парадигма верности и жеље и воље да се заигра за репрезентацију. Када кажемо Шпанија - мислимо Пау Гасол. И није се још ни приближавало предстојеће Светско првенство у Кини он је већ рекао да жели да игра. Међутим, операција ноге му је стала на тај пут и нећемо га гледати на шампионату света. Иако има 38 година, иако у јулу пуни 39, његова жеља није била упитна.
Откако се 2001. појавио у репрезентацији Шпаније, Гасол је од 17 могућих великих такмичења, играо на чак 14 и увек се одазивао националном тиму када је био у могуности. Играо је на седам од девет Европских првенстава, на три од четири светска и на сва четири олимпијска турнира. Пропустио је Евробаскет у Србији 2005. године због повреде, Евробаскет у Словенији 2013. године због умора и Мундобаскет у Турској 2010. године због повреде.
Дакле, само један турнир није играо због своје воље и то је било 2013. у Словенији када је имао 33 године. Два пута је био повређен и све остало је играо. Постао је симбол верности. Фурија са Гасолом и без њега није иста. Листа свих ствари које је освојио у црвеном дресу је импозантна.
Са репрезентацијом је освојио четири златне, три сребрне и четири бронзане медаље. Био је првак света у Јапану 2006, три пута је био првак Европе и два пута други на Олимпијским играма.
Био је најбољи стрелац Евробаскета 2003, био је МВП Светског првенства у Јапану, најбољи стрелац и најбољи играч Евробаскета 2009, најбољи стрелац и најбољи играч Евробаскета 2015...
И после свега му је најжалије од свега што неће моћи да игра за Шпанију у Кини. А готово невероватно звучи податак да Скариоло у тренутку када потврђује да Пау неће играти на Светском, каже: "Он зна колико нам је важан и колико ће нам недостајати. Видели смо се још док је био у Сан Антонију и знао сам каква је повреда у питању. Сви му желимо брз опоравак. Не само да је желео да игра, већ је желео да побеђује Али, Гасол је донео најбољу могућу одлуку и на нама је да изборимо олимпијску визу и обезбедимо му да игра у Токију“.
Жеља им је да обезбеде Гасолу да игра на Олимпијским играма када ће му бити 40 година… Ако постоји неко ко поштује оно “играћу док ме ноге носе”, онда је то Гасол.
ДИРК НОВИЦКИ
Чувени Дирк. Играч франшизе, Даласа, управо нешто што је постао Јокић у Денверу па можда може са те стране да се прави добра паралела.
Новицки је за репрезентацију Немачке дебитовао давне 1997. године и играо је све до 2015. када Немачка није успела да пласира на Олимпијске игре. Средином јуна 2015, прославио је Дирк 37. рођендан, па стигао на припреме ререзентације, како би јој помогао да се пласира на Олимпијске игре у Рију. Међутим, није им успело на Евробаскету. Дугачким аплаузом навијача, Новицки је направио опроштајни круг и са рукама на лицу отишао у свлачионицу, кроз тунел пред којиим га је чекао шпалир.
Новицки је прво 1997. и 1999. године играо квалификације за Европско првенство. Немачка 1998. није играла на Светском првенству, као ни 2000. на Олимпијским играма. Играо је зато 2001. на Европском првенству, 2002. на Светском (одвео Немачку до бронзе), играо је на Евробаскету 2003, као и квалификације и турнир из 2005. када је у Београду био главна звезда која је водила Немце до сребра па га је Арена наградила дугачким аплаузом. Немачка иначе није грала на Олимпијским играма 2004.
Наставио је Дирк да се одазива Немачкој и даље. Играо је на Светском првенству 2006, потом на Европском 2007, па у квалификацијама за Олимпијске игре и на Олимпијским играма у Пекингу 2008. године. Прво такмичење које је пропустио био је Евробаскет 2009, па Светско првенство 2010. да би се после Европског првенства 2011 растао од репрезентације.
Ипак, 2015. се Евробаскет играо у Немачкој, навијачи су молили, а Дирк као Дирк…
“Да се игра било где другде не бих био овде. Али ови навијачи су ме подржавали целог живота и ово је својеврсно хвала свима њима”. Наравно да је играо.
Дакле, за све време своје каријере није играо на једном Евобаскету (2009) и једном Мундобаскету (2010). У Пољској је Немачка била 11, а у Турској на Мундобаскету - 17. Европско првенство је пропустио јер му Далас није дозволио да игра, иако је он рекао да жели да одигра тај турнир. Дакле, само је СП 2010. пропустио због своје жеље и то у моменту када је имао 32 године и када је управо потписао нови уговор са Даласом.
После Европског првенства 2011. је био повређен у Даласу и то га је коштало на клупском плану. Рекао је да је била грешка што се одазвао, али да је то урадио због своје земље.
ТОНИ ПАРКЕР
Паркер је имао богату каријеру у репрезентацији Француске још у млађим категоријама, а био је првак Европе за играче до 18 година 2000. у Хрватској.
Од 2001. игра за сениоре јер је тада дебитовао на Евробаскету. И у наредних седам европских првенстава није престајао да игра за Француску и редовно се одазивао позиву - 2003, 2005, 2007, 2009, 2011, 2013. и 2015. године. Импресивно! Иако се ово такмичење у очима НБА лиге не сматра превише битним.
Када су Олимпијске игре у питању, за време његовог мандата Француска је играла два пута, у Лондону 2012. и Рио де Жанеиру 2016. године и оба пута је Паркер играо и одазивао се.
За време Паркеровог мандата у репрезентацији Француске, прошла су три Светска првенства - 2006, 2010. и 2014. године и на њима Паркер није наступио.
Пред Светско првенство у Јапану 2006. хтео је да игра, иако је потписивао први велики уговор са Спарсима, али је поломио прст и то на завршном припремном турниру пред Мундобаскет на утакмици против Бразила. У Турској 2010. није играо како би се потпуно опоравио од повреда које су га мориле током сезоне 2009/2010. Само је 2014. отказао због својих разлога, зато што се "већ налази у годинама и мора да брине о телу".
За 16 година колико је носио дрес Триколора, пропустио је само три турнира, од тога само један је пропустио својом вољом и то на две године пре пензије када је већ био значајно истрошен. Није ни чудо што су га у Француској гледали као божанство. Кад се пензионисао рекао је:
“Једноставно сам био поносан док играм за национални тим. Волим то. Волим ту атмосферу. Сасвим је другачија од оне у НБА лиги. Док сам одрастао, сањао сам до да освојим шампионскин прстен НБА лиге. То је био ултимативни циљ. Али како су године пролазиле, заљубио сам се у репрезентацију”.
ЛУИС СКОЛА
Језиво је шта је све овај човек освојио са репрезентацијом Аргентине и то да је одиграо сваки турнир за своју репрезентацију, без изузетка, без повреда, бет отказивања! Почело је све давне 1995. још на кадетском шампионату Јужне Америке, наредне је узео злато и на јуниорском турниру, а наставило се 2000. и 2001. на првенству света за играче до 20 година.
Када је сениорска каријера у питању - почело је са сребром на Првенству Америке 1999. па злато 2001. Затим… Сребро на Светском првенству 2002. Сребро на Првенству Америке 2003. Злато на Олимпијским играма 2004. Сребро на Првенству Америке, освојио је Дијамантску лопту, па бронзу на Олимпијским играма 2008. Даље Првенство Америке - бронза 2009, злато 2011, бронза 2013. сребро 2015. и 2017. године!
Свеукупно, играо је на свим Првенствима Америке! На Светским првенствима је наступао 2002, 2006, 2010. и 2014. године - дакле на свим турнирима. Чак је играо и сада квалификације за Мундобаскет у Кини. Просто невероватно! Има 39 година тренутно и не намерава да стане. На Олимпијским играма исто је наступао на свим турнирима - 2004 (злато), 2008 (бронза), 2012. и 2016. године…
Рекосмо да је његов учинак - језив. Знамо колико су Аргентинци посвећени својој земљи, колико је воле и колико су фанатици у том смислу, а Сколине бројке су само потврда за све речено. И не само бројке, него и речи…
"Лудо је погледати иза себе, али док ово пришем, професионални сам кошаркаш већ 22 године. Игра ме је одвела по целом свету, имао сам много поносних момената у НБА, али када говорим о својој каријери, тријумф Аргентине 2004. године стоји изнад свега. Не смете се зезати са аргентинском страшћу. Питајте Месија, питајте Мануа".
МАНУ ЂИНОБИЛИ
Када смо код Аргентинаца… Сколин цимер у млађим категоријама Аргентине, Скола је тада имао 16, аЂинобили 19 година. И играли су заједно преко 20 година!
Ђинобили је дебитовао за репрезентацију на Светском првенству у Атини 1998. Играо је и на Светским шампионатима 2002. и 2006. године, док 2010. у Турској није играо због породичних разлога, а 2014. га није пустио Сан Антонио да учествује на турниру у Шпанији.
На Олимпијским играма је наступао 2004. године, 2008, 2012. и 2016. Дакле, није пропустио ниједно такмичење летњих Олимпијских игара!
Што се тиче Првенства Америке има злато 2001. и 2011. године. Од 1996. године и млађих категорија до 2006. године није пропустио ниједно такмичење, али јесте Првенство Америке 2007. после разговора саГрегом Поповичем који му је поручио да би волео да не игра. И Ману зато није играо све до 2011. године када је и освојио Првенство Америке са Аргентином.
Није био толико веран као Скола, посебно на континенталним такмичењима и због једног отказивања Светског првенства, али је истинска легенда аргентинске кошарке. Многи кажу - најбољи у историји. Легенда Сан Антонија и Аргентине.
А да, око ове фотографије…
"Стигао сам у хотел и упознао свог новог цимера Луиса Сколу. Он је имао 16, а ја 19 година. У то време разлика у годинама је веома приметна. Сви су знали да ће бити сјајан играч. Био је ‘беба’, али ми је било драго да га упознам и делим време са њим. Причали смо о много ствари, већину сам заборавио, али се сећам да сам замолио некога да нас фотографише пред меч са Венецуелом. Колико смо били срећни због тог дреса".
БОРИС ДИЈАО
Оличење верности! Борис Дијао је 2000. био првак Европе са Француском за играче до 18 година. Од 2003. је у сениорском тиму и на Европским првенствима је играо 2003, 2005, 2007, 2009, 2011, 2013, 2015. и 2017. године! Није пропустио ниједно.
На Светским првенствима Дијао је играо 2006, 2010. и 2014. године све док се није пензионисао. Дакле, није пропустио ниједно такмичење.
Када су Олимпијске игре у питању, Француска није играла на Олимпијским играма 2004. и 2008. године, аДијао је играо у Лондону 2012. године и 2016. године у Рио де Жанеиру. Чак је играо и квалификације за Олимпијске игре 2016. године.
Са Триколорима је био трећи на свету 2014, првак Европе 2013. године, сребрни 2011. и два пута бронзани - 2005. и 2015. године. Бројке говоре саме за себе…
МАРК ГАСОЛ
Најавио је да би волео да игра за Шпанију на предстојећем Мундобаскету. Марк се у сениорском дресу Шпаније појавио 2006. године на Светском првенству у Јапану када је био замена за Франа Васкеза.
После тога је имао сребро на Евробаскету 2007, сребро на Олимпијским играма 2008, злато у Пољској 2009. Играо је за Шпанију у Турској 2010. године, на Евробаскету 2011, освојио је сребро на Олимпијским играма 2012, бронзу на Евробаскету 2013, играо је на Светском првенству 2014, а био је бронзани на Евробаскету 2017.
Први шампионат на ком Марк Гасол није играо је Евробаскет 2015. године када је потписао уговор са Мемфисом вредан 110.000.000 долара. Клуб му је саветовао да је за његово добро најбоље да не игра. Звучи познато… Потом је још отказао Олимпијске игре 2016. године.
Представљао је Шпанију као кадет давне 2001. године, а и 2019. ће бити у саставу Фурије у Кини. У међувремену је пропустио само два такмичења. Свака част.
АНДРЕЈ КИРИЛЕНКО
Као члан млађих категорија репрезентације Русије био је МВП Светског првенства 1999. Први велики турнир у сениорској конкуренцији биле су Олимпијске игре 2000. године где је Кириленкова Русија завршила као осма.
Потом је играо на Евробаскету 2001. године. Једини пут када је Кириленко играо Светско првенство било је 2002. године. Играо је још четири Евробаскета - 2003, 2005, 2007. - када је био МВП - и 2011. године. Играо је за Русију и на Олимпијским играма 2008. године. Такође, освојио је бронзу са Русијом 2012. године у Лондону. Русија није изборила пласман за Атину 2004.
Једино Светско првенство које је могао да игра, а није, било је оно 2010. године у Турској. Русија се није квалификовала претходно ни 2006, ни 2014. године. У Турској није играо после консултовања са НБА тимом, Јутом, а истакао је да је одлука била његова.
Није играо на Евробаскету 2013. године. Породица је била разлог такве одлуке.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Стар Спорт, МН Пресс, Реутерс
Коментари / 0
Оставите коментар