Функција јавна, имовина тајна

Судије и тужиоци годинама одбијају објавити податке о својој имовини. Уз бројне опструкције, отпоре и негодовања, Центар за истраживачко новинарство их је прикупио и објавио.

Босна и Херцеговина 16.05.2019 | 12:07 Након година чекања да представници правосуђа учине доступним јавности информације о својој имовини, Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) је формирао базу података која садржи биографије, податке о примањима, некретнинама, возилима, уштеђевини, кредитима, дионицама и судским поступцима за 29 судија и тужилаца.

У бази су, између осталог, подаци о предсједнику Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) Милану Тегелтији, потпредсједницама Ружици Јукић и Јадранки Локмић-Мисирача, предсједнику Суда Босне и Херцеговине (БиХ) Ранку Дебевцу и другим дугогодишњим судијама и тужиоцима.

Осим носилаца правосудних функција које бира и именује ВСТС, у бази су и подаци о четворо судија уставних судова које бирају надлежни парламенти.

имовинаполитицара.цин.ба

ЦИН ће у наредном периоду базу допуњавати информацијама о осталим руководиоцима правосудних институција и другим представницима правосуђа.

Судије, тужиоци и чланови њихових породица, чији се подаци тренутно налазе у бази, власници су 94 некретнине и скоро 330.000 квадрата земљишта у БиХ и региону. Њих четрнаесторо имају возила чију су вриједност процијенили на више од 300.000 КМ. Уз то, десеторо их је успјело уштедјети 730.000 КМ.

Подаци су поткријепљени са више од 120 званичних докумената.

Дванаест судија и тужилаца нису жељели дати додатне податке о својој имовини, а институције су игнорисале захтјеве новинара ЦИН-а да доставе биографије и податке о платама па су поједини профили у бази за сада непотпуни.

„Предсједник Основног суда Брчко дистрикта прима многобројне захтјеве за разговоре од лица која се представљају као новинари портала, удружења, ‘кућа’ чија кредибилност и професионалност су упитни“, био је дио одговора Правосудне комисије Брчко дистрикта на молбу за разговор са Јадранком Грчевићем.

Грчевић је на челу брчанског Основног суда од његовог оснивања прије 18 година. Он је власник или носилац права градње на девет некретнина у овом граду, међу којима су стамбено-пословна зграда, двије куће и два пословна простора.

О својој имовини, између осталих, није желио разговарати ни предсједник Суда БиХ Ранко Дебевец.

Новинари ЦИН-а су истражили имовину појединих судија и тужилаца против којих се тренутно воде кривични поступци. Један од њих, сарајевски кантонални тужилац Џемал Карић, власник је трособног стана у главном граду БиХ, а приликом претреса његовог сефа у банци пронађено је и заплијењено 340.000 КМ готовине.

Значајну имовину посједују сарајевски судија Адиса Захирагић и њена породица. Захирагићи су власници пет станова у Сарајеву и једног у Неуму, а имају и викендицу, три гараже и апартман на Бјелашници.

„Примања која смо остваривали супруг и ја била су висока годинама“, објаснила је Захирагић.

Међу имућнијима је и републичка јавна тужитељка Драгица Глушац. Она је власница два стана и пословног простора у Бањој Луци, те апартмана у Херцег Новом, док јој син и кћерка посједују још три некретнине у Бањој Луци и стан у Новом Саду. Глушац је већину некретнина купила у вријеме када је била адвокат, те каже да нема шта да крије.

„То никаква није тајна. Ми кад нешто купимо, ми се чак и хвалимо јер ми имамо јако велике плате“, рекла је за ЦИН.

Према Закону о ВСТС-у, судије и тужиоци сваке године подносе овом савјету финансијске извјештаје у којима наводе шта су током године радили и колико новца су за то примили. Извјештаји укључују информације о брачним друговима и дјеци с којом живе.

Ти подаци никада нису били доступни јавности.

ЦИН је 2015. године затражио имовинске картоне судија и тужилаца, позивајући се на Закон о слободи приступа информацијама, али је ВСТВ одбио доставити их, уз образложење да би судијама и тужиоцима њихова објава могла нанијети штету и повриједити приватност.

У Агенцији за заштиту личних података БиХ су тада ово одбијање сматрали злоупотребом права, наводећи да се институције неосновано позивају на заштиту личних података и доносе произвољне одлуке те да би требале цијенити јавни интерес.

Сличног су мишљења били и у Институцији омбудсмена за људска права БиХ, сматрајући да имовина судија и тужилаца у демократском друштву не смије бити заштићени податак јер се ради о личностима од интереса за јавност.

„Право на ускраћивање слободног приступа информацијама орган би требао користити само у случајевима када су потпуно испуњени услови за то, а то нипошто не треба бити параван за скривање информација због личних или групних интереса“, пише у Препоруци из 2015. године.

Према препорукама Европске комисије, ВСТС је крајем септембра 2018. године одлучио да ће објавити податке о имовини. Усвојен је Правилник о подношењу, провјери и обради финансијских извјештаја према којем је ВСТС требао провјеравати имовинске податке, упоређујући их са другим евиденцијама.

То је била једна од највећих промјена јер су до тада, како су рекли у овој институцији, имовински картони попуњавани произвољно и без контроле.

Међутим, Удружење судија Суда БиХ је у јануару 2019. поднијело приговор Агенцији за заштиту личних података, истичући да Правилник „отвара могућност злоупотребе финансијских података и угрожавање сигурности носилаца правосудних функција у цијелој БиХ“. Приговору су се придружили Удружење судија Републике Српске и Удружење судија у БиХ.

Агенција је након тога забранила ВСТС-у обраду ових података, наводећи, између осталог, да је увид у банковне евиденције судија и тужилаца допустив само у случајевима када би се против њих водила истрага. Агенцији је спорно и то што су Правилником дата већа овлаштења ВСТС-у него што то предвиђа Закон о ВСТС-у.

„Агенција је утврдила да је Вијеће донијело Правилник којим су наметнуте обавезе и извршено мијешање у право на приватност судија, тужилаца и њихових сродника“, закључили су.

ВСТС је одлучио да ће тужити Агенцију, а објављивање имовине судија и тужилаца је стављено на чекање.

Алберто Цаммарата, координатор политике европских интеграција за БиХ, рекао је на сједници ВСТС-а да је тиме послана разочаравајућа порука јавности и Европској унији те да је „тужно да то долази од оних који би требали водити примјером када је у питању транспарентност и одговорност“.

Судије и тужиоци годинама истичу да немају ништа против тога да се зна шта посједују, али ЦИН-ово истраживање њихове имовине показује да многи од њих, уствари, имају велики отпор према томе.

Иако им никада није била спорна база о имовини политичара коју ЦИН има већ десет година, неколицина судија и тужилаца је пријетила тужбом када су од њих затражени исти подаци. Поједини су пристали на разговор, али не и да доставе финансијски извјештај.

„Је л’ ти то мени не вјерујеш?“, питао је новинара Горан Салиховић, државни тужилац који је осам година био предсједник Општинског суда у Сарајеву те три године главни државни тужилац.

„Мало је незгодно да сви виде гдје ми имамо и шта имамо. Имате разних људи, нису сви поштени и нису сви добронамјерни. А опет, с друге стране, не знам зашто то крити“, сматра Владимир Шпољарић, в. д. предсједника Кантоналног суда у Сарајеву.

Свој финансијски извјештај „из принципијелних разлога“ није желио дати ни предсједник ВСТС-а Милан Тегелтија, желећи остати досљедан ранијим одлукама да се такви захтјеви одбијају.

Међу онима који су пристали дати свој имовински картон је Томислав Љубић, главни тужилац Тузланског кантона.

„Основно правило јесте да код јавног службеника све мора бити транспарентно“, појашњава он.

Међутим, осим многих Љубићевих колега, овако не мисле ни важне институције правосуђа од којих је ЦИН затражио податке о примањима за појединце. Неусаглашена пракса је честа и у тужилаштвима и у судовима.

Основни суд у Бањој Луци је доставио податке о примањима својих судија, док су у Окружном суду истог града рекли да се ради о личним подацима. Тузланско кантонално тужилаштво није сматрало спорним доставити информацију о плати главног тужиоца, али су у Одјељењу за односе с јавношћу Кантоналног тужилаштва у Сарајеву констатовали да је то лични податак.

Најдаље је отишло Тужилаштво БиХ које чак није доставило ни податке о периоду у којем је неко био тужилац, а као разлог, уз заштиту приватности, наводе и чињеницу да о томе „не воде посебне евиденције“.

Агенција за заштиту личних података одавно је заузела став да плате и друге буџетске накнаде требају бити јавне, али их институције и даље одбијају доставити.

„У конкретном случају налазимо да не постоји јавни интерес да се доставе подаци“, одговор је Правосудне комисије Брчко дистрикта на упит о предсједнику Суда Грчевићу.

Аутор: ЦИН